Promo

Aritmije i infekcija corona virusom – uzrok ili posledica srčanih oboljenja!?

MEDIKOTIM PULS i pored pooštrenih epidemioloških mera RADI PO REDOVNOM RADNOM VREMENU

Kada govorimo o ubrzanom srčanom radu govorimo o tahikardiji a kada kažemo bradikardija mislimo na usporen srčani rad. To znači da kada  govorimo o aritmiji to ne znači da srce kuca presporo ili prebrzo, to znači da kuca nepravilno, pa istovremeno možete imati aritmiju sa sporim ili ubrzanim radom srca, kaže za Niške Vesti Dr Nebojša Krstić.

Kolika je zastupljenost aritmije kod nas i u svetu nezahvalno je reći zato što u literaturi nije moguće to definisati brojem ili procentom.

Ono što je po meni veoma bitno da  li aritmije mogu da ugroze zdravlje i kada su opasne po naše lično zdravlje, istiće Krstić.

Aritmije ukrako možemo podeliti prema poremećaju u stvaranju i prema poremećaju u sprovodjenju impulsa. Prema mestu mestu nastanka možemo ih podeliti na one koje nastaju u pretkomori i na one koje nastaju u komori. Ventrikularne ili komorske ekstrasistole (VES) su prevremene kontrakcije srca nastale aktivacijom ektopičnog fokusa koji se nalazi negde u komorama ili kruženjem impulsa. Nekada impuls normalno nastaje u pretkomorsko-komorskom čvoru, ali zatim kreće drugim putem  i aktivira komore pri čemu može ponovo da kruži i aktivira je još jednom ili nekoliko puta, dovodeći do dve ili više ekstrasistola za redom. Komorske ekstrasitole se klasifikuju po Lownu.

„Preskakanja” srca, ili takozvane ekstrasistole, veoma su česte kod zdravih osoba i najčešće su bezopasne.Većina zdravih ljudi ima barem jedan dopunski preskok srca u toku dana, ekstrasistole mogu da se ne osete, ili ponekad se osete kada osoba leži mirno u krevetu. Pacijenti različito osećaju i opisuju, kao osećaj nelagodnosti, gubitak daha ili kao da mu se nesto “ okrene u grudima”.Ponekad su simptomi drastičniji, u vidu nesvestice, nestabilnosti a ponekad dovode i do poremećaja svesti. Takvi se simptomi često kombinuju sa strahom, teskobom, strahom od smrti..Promene u hemodinamici uzrokuju slabost, može se javiti vrtoglavica, otežano disanje u mirovanju. Ponekad postoje bolovi u srcu poput angine.To može biti rezultat alkohola, stresa, nikotina, dijetalnih pilula, nekog medikamenta za kašalj, spreja koji olakšava disanje kod astme, ili hronični bronchitis kao i korišćenje nekih lekova, ili višak hormona štitne žlezde (povećana funkcija štitne žlezde), kao i predoziranje hormonima štitne žlezde.

Aritmije srca mogu da budu znak ozbiljnog oštećenja srca različitog uzroka:

Ishemijska bolest srca , koja može da se manifestuje anginoznim tegobama ili srčanim udarom. U osnovi ovog oboljenja je neadekvatan protok kroz koronarne krvne sudove koje imaju zadatak da snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama. U ovim stanjima može da dodje do ozbiljih aritmija takozvanih malignih aritmija Bolesti srčanih zalistaka- valvula srca koje neadekvatnim protokom kroz srčane otvore, bilo da je u pitanju otežan protok-stenoza ili neadekvatno zatvaranje srčanih zalistaka-insuficijencija može da dovode do povećanje srčanih šupljina, što može da dovede do poremećene električne aktivnosti.

Pretkomorsko lepršanje-atrijalna fibrilacija je najčešći vid aritmije kod bolesti mitralne valvule a može da se jave I svi drugi oblici aritmija pa i najteži oblik aritmije lepršanje komora.

Povećani krvni pritisak (hipertenzija) može da uzrokuje aritmiju samim opterećenjme srca kao I nakon izazvanog zadebljanja srčano mišića što može da dovede do poremećaja ritma.

Starost – starenje provodnog sistema srca, koji je odgovoran za električne impulse, jedan je od razloga za kompletan blok srca.

Promene srčanog mišića – upala (miokarditis), što je naročito aktuelno  zbog velikog broja inficiranih corona virusom – Covid 19 kao i upala srčane kesice- perikarditis mogu dovesti do arimije. Koja se javlja i kod  stečenih ili urođenih oboljenja srčanog mišića – kardiomiopatije.

Neki tipovi aritmije rezultat su urođenih abnormalnosti provodnog sistema srca, na primer, urođeni ektopični (dopunski) električni put koji se razvija između pretkomora i komora srca, što dovodi po pojave aritmije vrlo rano u detinjstvu. Rizik od aritmija postoji I kod urodjenih srčanih mana, kao i kod niza metaboličkih bolesti (dijabetes) gde se javlja poremečaj elektrolita u krvi (Na, K, Ca, Mg).

Sa godinama dolazi do degenerativnih promena na sprovodnom sistemu što često rezultira nastankom različitih tipova blokova što često zahteav ugradnju veštačkih vodiča srca- pacemaker.

Dijagnoza se postavlja na osnovu uzete anamneze- podataka o simptomima bolesti i kliničkim pregledom. Pacijent se žali na prekide, salto srca i nepravilan ritam. Na kliničkom pregledu se može auskultacijom srca utvrditi da li postoji poremećaj ritma.  Osnovna procedura je elektrokardiogram (EKG) koji meri električnu aktivnost srca u roku od nekoliko sekundi. Ponekad to nije dovoljno ako je  aritmija kratkotrajna i može preporučiti da se nosi holter aparat koji će snimiti rad srca tokom 24 sata ili više, kontinuirano. Postoje i posebni monitori za praćenje rada srca u toku nekoliko dana, ili čak i nedelja-telemetrija. Ponekad su za dijagnostiku aritmija potrebne biohemijske analize krvi i ultrazvučni pregled srca (eho) koji će detektovati da li imate strukturnu bolest srca, eventualno proširenje na nekoj od šupljina srca, poremećenu funkciju zalistaka, urođenu ili stečenu srčanu manu, da li imate oštećenje srčanog mišića. Lekar dalje odlučuje da li su potrebna dopunska specifična ispitivanja u zavisnosti od dotadašnjih rezultata i medicinske istorije.

 HOLTER EKG

Holter EKG monitoring omogućava registraciju EKG-a pri aktivnosti bolesnika tokom 24 h, ili vise dana, tako da se može pratiti razvoj EKG-promena u određenim vremenskim intervalima i određenoj aktivnosti bolesnika. Zahvaljujući  Holter EKG monitoringu, mogu se otkriti brojni poremećaji ne samo u srčanom ritmu, već i u razvoju ishemičkih i metaboličkih poremećaja. 24 h Holter EKG monitoring se indukuje i kod bolesnika radi procene praćenja dejstva terapije.

Medikotim Puls

Priprema bolesnika za Holter EKG monitoring.

Holter EKG snimanje Izvodi se tako što se pacijentu na grudni koš postave elektrode, koje su povezane sa malim aparatom.  Koža pacijenta treba da je čista i suva. Ukoliko je pacijent maljav, obrijati grudni koš u suprotnom, neadekvatna priprema kože može uticati na korektan zapis. Tokom snimanja, pacijent vodi dnevnik aktivnosti tj. upisuje podatke o fizičkom naporu, odmoru, neobičnim događajima uz beleženje tačnog vremena nastanka tegoba. Neuobičajene aktivnosti i tegobe treba jasno naznačiti u dnevniku.

Tokom nošenja aparata, ne povlačiti elektrode ni kablove jer sve to ometa snimanje i otežava čitanje, kao ni kvašenje aparata.Podaci se sa aparata prebacuju u kompjuter i kardiolog analizira EKG pacijenta za čitav period nošenja (prati se srednja srčana frekvencija, depresija ST segmenta, poremećaji srčanog ritma, pauza, QTc interval i varijabilnost srčane frekvencije kao samostalan dijagnostički pokazatelj…). Kardiolog na osnovu analize EKG-a, uočava da li postoje poremećaji srčanog ritma, poremećaji provođenja srčanog impulsa, epizode ishemije i predlaže dalju dijagnostiku ili lečenje. Na osnovu dobijenog 24 h Holter EKG zapisa, lekar donosi odluku o određivanju odgovarajuće terapije ili o daljnim dijagnostičkim postupcima.

Aritmije mogu u zavisnosti od vrste  da se uspešno leče ili bar da se smanji njihov uticaj na zdravlje pacijenta. Neki ljudi sa aritmijom nemaju potrebu za njenim lečenjem, neki imaju potrebu za promenom životnog stila, lekovima, pa čak i za operativnim zahvatom.

 Šta je ono što vi možete učiniti za sebe?
Osobe sa bezopasnim aritmijama, koje su posledica načina života, mogu normalno da žive bez potrebe za lekovima. Čak i osobe sa ozbiljnim aritmijama mogu da budu uspešno lečene i da vode normalan život primenjujući na prvom mestu mere higijensko dijetetskog režima i koristeći redovno svoju terapiju. Ukoliko imate aritmiju koju treba lečiti, treba: redovno da idete na lekarski pregled i pri tome uvek sa sobom na pregled da nosite listu sa lekovima koje koristite; prepisanu terapiju od lekara treba redovno uzimati; uvek recite lekaru ukoliko  uzimate lekove za alergije i prehladu ili sprejeve koji mogu da izazovu nepravilan rad srca. Uvek recite lekaru ukoliko imate pogoršanje simptoma i stanja. Ukoliko uzimate lekove za razređivanje krvi (antikoagulantna terapija) redovno, kako vam je preporučeno, radite rutinske kontrole krvi – imate aritmiju važno je da pazite na sebe. Održavajte srce zdravo pravilnom ishranom. Potrebno je u ishrani koristite više povrća, voća, belo meso bez kože, ribu, orašaste plodove, mahunarke. Vrlo je bitno da udite fizički aktivni, redovno pešačite, a ukoliko vam je dozvoljeno, svaki dan minimum pola sata praktikujte brzo hodanje. U popunosti prestati sa korišćenjem cigareta, regulisatu telesna težinu, regulisati krvni pritisak, šećer, holesterol u krvi. Izbegavajte supstance koje stimulišu rad srca, kao što su alkohol i kofein, umanjite stres relaksacijom. Budite što više u prirodi, držite se dobrih misli i dobrih dela, poručuje Dr Nebojša Krstić.

BRIGU O ZDRAVLJU PREPUSTITE ISKRENIM PRIJATELJIMA – MEDIKOTIM PULS

MEDIKOTIM PULS
MEDIKOTIM PULS
Svetislava Trgojevića 37, Niš
018 323 04 04
060 323 04 05
www.medikotimpuls.rs
FACEBOOK
INSTAGRAM

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button