KolumnaMoja priča

Anđeo čuvar svih naših nezbrinutih u Parizu: Sofia Tershani Domanović

„Da li ima nekog ko bi mogao volonterski da gospođi u Parizu zameni bojler koji ne radi, drugim koji je nabavio Gazda Zoran kod ‘2 blizanca’? Toj osobi je odneta hrana (hvala Dps Nettoyage), al nema vruće vode i živi sama.“

„Hvala Vigo Trans za hranu koju ste dopremili danas.“

„Hvala Goran Vtc i Viktor Grljanović za hranu koju ste nabavili, poklonili i odneli do kuće Magdalene.“

„Svi koji su sa mnom od početka, znaju da pomažemo porodici u Kragujevcu kojoj smo nabavljali hranu zbog deteta kojem je operisan karcinom i uklonjen jednjak pa može jesti samo pasiranu hranu. Molimo vas ako neko od vas ima poznanstva ili porodice u Kragujevcu ili u nekom mestu u okolini, javite se ili delite svi.“

„Molim vas sve da što više pitanja postavljate u komentarima. Želim svima odgovoriti pojedinačno, ali evo provela skoro celu noć odgovarajući na pitanja u inboxu. Za mene je postalo nemoguće. 24/24 i nemogu da stignem.“

Ovako se nižu statusi na Fejsbuk profilu Sofije Tershani Domanović iz Pariza, koji je tokom poslednja dva meseca najposećenija „adresa“ od strane naših ljudi koji u Francuskoj imaju probleme, bilo one vezane za puko preživljavanje, bilo kada je reč o takozvanim papirima (a tu spadaju i boravišne i radne dozvole i socijalno i zdravstveno osiguranje i sve ono što birokratija svake zemlje zahteva pre nego što vam prizna da imate bilo koja prava kao i ostali njeni državljani).

Ne može u jedan tekst da stane sve što ova žena krhkog zdravlja i srca velikog kao Srbija, odakle su njeni, medicinski radnik sa nizom kvalifikacija i titula o kojima nećemo sada, čini i želi da učini za naše ljude zaglavljene u Francuskoj bez putokaza, a često i bez krova nad glavom. Ostaće nepotpun koliko god ga prečitavala i punila činjenicama, izjavama i podacima, jer njeno dobro delo ne može da stane ni u kakav brojač reči i definiše se jedino uzdahom olakšanja svih onih koji su se pre nje osećali potpuno nemoćni i sami.

A kada pročitate njenu priču, koja je dakle samo najmanji delić onoga što Sofia jeste, nadam se da ćete naći snage, volje i mogućnosti da i sami, ako to već niste, nekom ko je zaglavljen u nekom bezizlazju, pružite savet, ruku, tanjir supe, krevet i jastuk… Ili bar da nekom ko to može, ukažete na dr Sofiju i njenu grupu kao adresu na koju mogu uputiti pomoć. Sada i sutra. Hvala vam.

Počelo je ovako

„Rekao mi jedan dečko kome pomažem za papire da se ljudima naplaćuju ove usluge. Samo sam pustila komentar u jednoj grupi s prefiksom srpska na Fejsbuku da bi bilo lepo da jedni drugima pomažu, a ne naplaćuju te usluge koje su inače besplatne i dobila sam preko 300 komentara. Počeli su se ljudi obraćati i meni u inboxu i pošto je nemoguće odgovarati svima, htela sam opet u toj grupi izbaciti komentar u kojem kažem da sam napravila grupu Pomoć u Parizu „ANĐEO ČUVAR“, ali moje objave su bile blokirane.
Morala sam ući na mala vrata i prihvatiti preko 1000 molbi za prijatelja na Fb i odgovarati svima, jednom po jednom.“

Paralelno sa širenjem priče o osobi koja, eto, pomaže besplatno ljudima da reše egzistencijalna pitanja u Francuskoj i rastom broja osoba koje se obraćaju za pomoć, počeli su da se javljaju i ljudi koji takođe nude da joj pomognu, najpre, ističe, Marko Kostić, pa Sonja Stefanović („srednje ime“ Grkinja), Marina Jovanović, Nenad Marković… Pa je postalo neophodno pronaći salu dovoljnu da primi sve one kojima treba objašnjenje za sve vezano za papire, kako onima koji ih nemaju, tako i onima koji ih imaju, ali ne govore francuski jezik. Svi su odbili, osim „Mažestika“.

„Delili smo dokumenta za socijalno, sakupljali odeću, hranu…
To se toliko proširilo da je postalo nemoguće rešavati samo preko interneta. Gospodin Musić Brahim nam je onda ustupio salu gde možemo davati časove francuskog jezika, bez kojeg ovde svi naši ljudi ne mogu ništa sami, najpre popunjavati obrasce za potrebne papire. Plan je da ja držim časove do juna, od kada će to raditi studenti, svi besplatno, ali je sada zbog korone sve obustavljeno do daljeg.“

Pored velike porodice (majka je troje dece od 12, 19 i 21 godinu) i poslovnih obaveza, Sofija je nalazila vremena da ide bukvalno od banke do banke, moleći da otvore račune ljudima kojima su za pomoć oko toga neki naplaćivali „desetak“ i od agencije do agencije za izdavanje nekretnina, ubeđujući ih da našim ljudima iznajme prijavljene stanove iako nemaju papire a rade, jer bez lične adrese i ne mogu dobiti papire. Vodi ljude kod lekara, kupuje im i nabavlja lekove, zove službe socijalnog osiguranja da im odobre stečeno pravo na besplatno lečenje. Kad vidi da neko nema kud, odvede ih kući,pojedince ili čitave porodice. Nikad ih nije manje od desetoro ovih dana.

„Postali smo jedna velika porodica. Kome god treba pomoć, pošalje mi poruku, ja onda to objavim na Fb i za manje od pola sata imamo rešenje.“

Princip je: Anđeo čuvar, ono što dobiješ, uzvrati drugome na neki svoj način

„Ja pomognem njima, A oni imaju obavezu da pomognu drugom u životu na bilo koji način: usluga, popravka, popunjavanje dokumenata, prevođenje, hrana, odeća, prijateljstvo… bilo šta.
Svako bude nekome jednog momenta anđeo čuvar.
I nikoga ne pitamo za poreklo, to jedino ne dozvoljavam. Desilo se da odbijem pomoć ako ima uslovljavanja. Ko god zakuca na vrata, mi smo tu jedni za druge. U mojoj „državi“ nema boje, nema porekla i svi smo isti, delimo lepe i ružne trenutke. Najtužnije je da su oko nas mahom oni bez papira, još se nisu snašli i nemaju šta da dele. Niko nam ne nudi pomoć pa se snalazimo sami. Mesara Ilić i prodavnica „Kod 2 blizanca“ su jedini pozvali kada sam molila za hranu. A onda su počeli tražiti pomoć i ljudi iz Srbije pa smo počeli da šaljemo i njima novac, odeću i hranu ili su ljudi u Srbiji videli moje poruke na FB i obezbedili im pomoć “

Da niko ne bude gladan

Sav svoj život, privatni i poslovni – kada sam je zamolila za precizno definisanje njene struke, Sofia mi je rekla „pišite šta god, titula mi nije važna mada je imam, jer mi ona na grobu ništa neće pomoći“ – podredila je svojoj viziji da niko ne sme biti gladan dok ostali spavaju siti. Da niko više ne koristi tuđu muku da se na njoj obogati. Da svi budemo složni i srećni.
Ono što posebno ističe jeste da sve postiže zahvaljujući suprugu (diplomirao je za domaćicu, kaže) koji kuva, pere, čisti… za njihovu veliku porodicu i sve one koji se trenutno, kraće ili druže, nalaze kod njih zato što je shvatila da nemaju kuda. I da mu se neizmerno zahvaljuje na nesebičnoj pomoći i podršci, bez koje i ovo ne bi bilo moguće u ovolikoj meri. A i njena privatna firma je na stend baju sve dok ovo traje, dok ima onih kojima valja obezbediti krevet i jastuk, parče hleba i… papire.

„Ja sam samo njihova nada u bolje sutra, videli su da ima dobrih ljudi, da nisu sami i to je njima najbitnije. Imaju prijatelja, majku, sestru, šta god da su našli u meni, znaju da ih neću izneveriti.Ne mogu da gledam, to, da neko nema deci da da šta da jedu, da ne znaju kuda će, niti kome da se obrate.“

Što Anđeo čuvar preko dana izgradi, Zao duh bi preko noći da sruši

I kao u svakoj lepoj priči u kojoj Anđeo čuvar čini sve da pomogne, podrži, uteši, obezbedi krevet, nahrani, obuče i spasi, postoji i Zao duh, koji bi da sve što on čini, degradira, uruši, uništi i kompromituje. U ovoj priči to su oni koji su, čineći iste ove usluge, uzimali i uzimaju debele provizije i naknade za ono što nazivaju pomoć.

„Blokiraju nas oni kojima je urušen „biznis“. Svakodnevno smo svedoci psovki i pretnji. Dok ljudi ovde bez papira nemaju pravo ni na šta, nikakva primanja nemaju pa nemaju ni otkud da plate ni kad nema virusa, a kamoli sada – i ne osvrćući se mnogo na tu temu, nastavlja po svome: A svima njima prete da će ih isterati iz stanova. Pišemo CV-je, tražimo posao i najvažnije uvek nekome nadjemo neku mogućnost za opstanak. Pre četiri dana su nam se priključili i iz grupe Posao u Parizu, dodali su me kao moderatora grupe i omogućili više pregleda objava. Ja svaki dan objavljujem proverene informacije, pošto mnogi naši ne razumeju šta se ovde dešava. Objašnjavam šta, kako i gde.“

Dok je prošla noć uveliko odmicala, a na moj Fb profil stizali komentari njenih poštovalaca pošto sam najavila ovaj tekst, mislim da sam uspela da malo dotaknem Sofijinu dušu. Da saznam i ono što (iz pristojnosti) nisam pitala, a deo je priče o njoj i njenoj borbi:

„Pare koje sam ostavila ‘na stranu’ sam potrošila, ali pare neću odneti u grob, nisam kupila stan niti kuću, ali moja deca imaju gde da spavaju i imaju uspomene. One ne mogu ni ostariti, niti se srušiti, kao što može kuća. Noćima ne spavam, imam probleme i sa želucem, tražim rešenja. Sutra idem sa mužem od pekare do pekare da molimo za ono što im ostane neprodato. Ne brinite, ne mogu ja da padnem. Oni me drže, drže sve nas i mislim da će sve nas u grupi ovo preporoditi. Pa ja sam pre ovoga jedva ustajala, budući da sam na hemioterapiji, a sada ne osećam ništa više. Oni su moj lek, a Bog će me čuvati.“

***
I samo jedan delić komentara pristiglih pošto sam najavila ovaj tekst:

Sonja Grkinja: Ja bih da nominujem za orden ženu kraljicu koja ovde u Parizu, žrtvujući pre svega svoje zdravlje koje joj je ozbiljno ugroženo, žrtvujući svoju porodicu, uporno danima pomaže našim ljudima u svakom mogućem pogledu, ovde i u Srbiji. I sve to volonterski radi. Ona je naša heroina, za koju ne postoje granice, koja ne zna za razliku u boji kože ili ko je koje vere i nacionalnosti, već ljude gleda isključivo po tome ko je čovek, a ko nečovek.

Milorad Magdalena Jovic Milosevic: Sofia je jedna predivna osoba, koja ne samo što je pomogla meni i mojoj porodici, nego pomaže i svim našim ljudima kojima treba bilo kakva pomoć, ne samo u donacije hrane, već bilo šta što me je zanimalo vezano za papire, ona mi je tako ljubazno do detalja iskucala poruke i sve lepo objasnila i uputila me na ljude koji mogu da mi pomognu, a vidim da je neki neosnovano napadaju kako ona naplaćuje svoje usluge. E pa moja porodica je dokaz da nam cent nije uzela, ali je zato puno dala sebe i svoje vreme za druge ljude koji joj nisu ni rod, ni bilo šta, niti smo se ikada videle… jedno veliko hvala Sofiji.

Cvetkovic Dejan: Ja lično tvrdim da je Sofia stvarno žena koja treba da se poštuje i ceni jer ona ceni i poštuje sve ljude, bez obzira na veru i naciju. Jednom rečju, žena andjeo. I da, zaboravio sam, Sofia ne naplaćuje svoje usluge, kako pričaju neki ljudi. Meni je učinila veliku uslugu i od srca joj hvala.

Gospođa Lijić, koja je pisala sa ćerkinog profila: Sofiju lično ne znam, ali me privukla njena ideja, hrabrost i požrtvovanost da pomogne ljudima u nevolji, i to nesebično, a da pritom ne naplacuje ništa, vec isključivo to radi iz plemenitih i humanih razloga. To je Majka Tereza svih nasih ljudi kojima je pomoć potrebna i za koje toliko mnogo radi bez ikakvog ličnog interesa.
Drago mi je da ima takvih ljudi u vreme kad se sve pretvorilo u interes. Lekar po profesiji, ima posaoa, ima porodicu, riješeno stambeno pitanje i mogla bi da se drži po strani… ali ona to ne želi, vec želi da pomogne svima. Naravno, teško je raditi sa ljudima, jer bože moj, složićete se, nismo svi isti… ali ona trpi i razne provokacije, kritike i da ne nabrajam… Svi mi koji smo njeni istomišljenici, dijelimo iskustva i podržavamo je u nastojanju da jedna plemenita i korisna ideja postane stvarnost. I svi pomažemo na svoj način, ali nećemo dozvoliti da niko njen rad omalovažava i blati… jer mnogo nas je i svi smo joj podrška…

negoslava.blogspot.com

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close