Niš je još za Turskog zemana imao puno karavan saraja, mehana, kafana, čajdžinica..
Po odlasku Turaka..Karavan saraje zamenjuju hoteli…
Kafane, u kojima se do tada služila samo kafa..pa je tako objekat i dobio ime…počelo je da se služi i piće i meze…
Otvaraju se i Gostionice… gde se spremaju kuvana jela…
U krčmama.. se piće kupljeno na veliko, u buradima i bačvama..krčmilo na malo u buteljke, čaše i i čokanje….
Kupleraji…….gde se…….
Krčmu ,,Tri dukata,,…držao je Mitar Nastić zvani Vince..
Ime je dobio, jer se rodio na Mitrovdan…a nadimak.. jer je svakom piću koje je služio tepao…. i pretvarao u deminutiv……Vince.. Rakijica.. Kafica…
Zato su Nišlije ,,Tri dukata,,…zvali ,,Kod Vinceta,, bez obzira na reklamu koja je stajala iznad ulaznih vrata..
Mita je krstio svoju krčmu…po sumi koliko je za nju platio…..Tri zlatna dukata.
Kuću je sazidao još neki Turčin…Ali nije dugo boravio u njoj..
Odmah po oslobođenju Niša, on ode u postojbinu predaka…
Kuća je dugo bila neprodata, dok je nije kupio moravski seljak. …
ali se nije useljavao u nju..pa je i dalje ostala prazna i zapuštena…
Imena Turčina i moravskog seljaka nisu upisana u sećanje Nišlija …
te se tako i ne pominju u ovoj priči.
Kuća je bila solidnog izgleda i gradnje.
Imala je veliki mutvak ..nazemlje..i kat.
Ali nije bila na ceni, jer se nalazila odmah uz veliku baruštinu punu komaraca, žaba i vodenih zmija…koju su Turci neznano zašto, prozvali ..,,Čair,,.. mada ova reč na njihovom jeziku znači ,,park,,..,,livada,,..
Tu je tek za teških letnjih žega i suše..mogla da se napasa krupna stoka…
Mita je kuću kupio po završetku velikog rata 1918 god….,,za jeftine pare,,…
Seljak je hteo da se kurtališe bede.. i mrtvog kapitala
Vince…sređuje prizemlje..za krčmu..u podrumu pravi ostavu za burad i bačve..
a na spratu živi sa ženom i dve ćerke…
I taman kad su ćeri stasale za udaju … A on i žena nabrali godinice…
i mislili da su prestarili za porod…
Leta gospodnjeg…1924 god. …Savka rodi sina…Naslednika…
,,Istrišče,,…kažu Nišlije…
Ponosni roditelji shvatili su to kao Božiji dar i dadoše detetu ime .. Božidar.
Ali posle popa.. na krštenju…niko više Božidara nije zvao po imenu…
Ukućani ga zvali Mališa….a Nišlije…Mali Vince…
Mita udaje ćerke u gazdinske kuće…Kod domaćina od kojih je kupovao vino i rakiju..
i znao da su dobri i pošteni ljudi….a ne baksuzi i katili.
Mali Vince je brzo stasavao…,,Ko iz bare,,..Komentarišu gosti krčme…
Škola mu dobro išla…Drčan na knjigu..Voleo da čita.
Ali čim završi 4 razred ..Vince ga ispisa iz škole i poče da uvodi u posao.
,,Zna da sabere i oduzme..Napravi račun…Zna da čita i piše..Zabeleži recku i dugovanje. …. Šće mu više,,
I krenu Mališa sa ocem i rabadžijom da obilazi okolna sela u kupovinu vina i rakije.
Kada se ,,zamomčio,, ..i počeo da šacuje devojčiki.. ovo dosadno smucanje po selima, posta mu zanimljivije.
Čak je begendisao jednu plavooku Ljubicu iz Gabrovaca…
Ali mu to beše najčuvanija tajna .. čak i za Ljubicu.
Jednoga dana…
A beše tek napunio 16 godina…i ispod nosa, počelo da mu niče paperije, nalik na brkove.
Donose mu majka stajaće odelo, što je još preklane krojio kod terzije Mige..
,,Nadrelji ovoj odelce…ideš sa tatka ti, na nekoj mesto,,
,,Na koje mesto?,,
,,Će ti kazuje uz put…ajde nemoj se baviš,,
,,To je toj…Će me ženu,, .. misli se Mališa….
,,Dal sad da im kazujem za Ljubicu….Ama jok.. neću..Ako nije za ženjenje..ću se ofiram,,
Tatko čak i fijaker naručio…
,,To je toj…Mita je fijaker uzimao samo kad je ćerke udavao…Sad sam ja na red za ženjenje … Lekle boške, koje ću rabotim…ako mi dovedu nekoga akrepa,,
,,Što se nesi zalizao,,
,,Nereče majka ništo za toj…Ću se vrnem,,
,,Nekasiga…sedi si na mesto,,
Uhvatili Božidara puzdravci…i poče ga znoj izbiva.
Fijaker staje pred jednu golemu kućeterinu na tri kata…
I hotel je, ama nije hotel….i kafana je, ama nije kafana……a na firmu piše.. ,,Bordel,,
,,Ćuti nije ženjenje,,..
,,Tako…Kupleraj li je ovo?,,
,,Kako pa ti znaješ koje je….Beše li nekad ovde?,,
,, Ne be tato….kazuvao mi čirak Toza,,
,,Uši ću mu oberem kad se vrnemo…I šta ti je još kazuvao?,,
,, Ništa više tato…Tebe da nemam.,,
,,De..de ..ne brecaj se tolko..će se usebneš…
Znaješ Mališa sinko, ti si još pomalko pa stasao za ženidbu…
Da ne izlegneš tutundža i zevzek..kako ja što sam bia u tuj… ovde će te nešto nauču,,
,,Koje će me nauču tato?,,
,,Ja da sam umeja da ti objasnim, ne bi bacaja pare na ovake daskalice..
Zatoj, ne zapitkuj po mlogo.. Nego ajde da uleznemo…Ne mora cel Niš da nas zaziruje ovde,,
Pre nego što je odveden u sobu kod Lule…,,učiteljice,,..za koju se gazdarica kune u oči..
da je samo par godina starija od momče….Mališa je po prvi put popio i pivo sa penom iz male krigle…naručio mu otac Mita…
Dok je Mali Vince kod Lule ,,savlađivao gradivo,, ….
Stari Vince je gustirao veliku kriglu Apelovog piva i isčurio dva tutuna..
ne skidajući šešir sa glave…i gunj sa grbine.
Peške su se zajedno vraćali kući….ćuteći.
Tek kad skrenuše u njihov sokak..Mitar progovori..
,, Sine Mališa..jel imaš sd nešto da me pituješ,,
,, U vezu sa što tato?,,
,, U vezu sa bilo koju vezu…da nisi razumeja……Buni li te nešto,,
,, Buni…Kakvo je toj ime.. Lula…lula je onoj iz koje se čuri tutun…kao na Palilulu.,,
,, Abe sinko…ja čoveca od tebe oću da naprajim..a ti pa i dalje ostade šebek,,
Breca se stari..ama milo mu…sefte je sinu napravio.. Nasledniku.
Nikada više o ovom danu nisu pričali..
Iz nekih abera…priči može da se doda i to….. da je Mališa zavoleo i ovu ,,školu,,
Postao drčan na ,,učiteljku,,…I posećivao je još više puta..
Više nego bi to Vincetu bilo milo.
Toza čirak..je izneo glas..da je Mali Vince begendisao Lulu.. Čak hteo i da je ženi..
I ko zna na koju bi vodenicu ova voda potekla..
Da .. Ne prođe ni pola godine..A 8. aprila 1941. godine u 5:30 ujutru…
40 nemačkih bombardera „štuka“ i dvadesetak lovačkih aviona, stigla iz pravca Sićeva, obrušiše se na Niš… i počeše bombardovanje.
Stradalo je oko 400 Nišlija, a više od 500 je ranjeno.
Jedna od prvih bačenih bombi..pala je na ,,Tri dukata,,..
Sve se desilo u cik zore…u krčmi nije bilo gostiju…
Ali smrtno je nastradalo svo troje Nastića….Mitar, Savka i Božidar..
Sahranjeni su na groblju na Gorici.
Krčmu ,,Tri dukata,,.. niko više nije obnavljao…
Ostala da leži u pepelu i ponekom sećanju.
Tokom Drugog svetskog rata…saveznici su Niš bombardovali 16 puta.
Mnogo je nišlija poginulo od te ,,prijateljske vatre,,..
Ne ispričane priče stradalih Nišlija .. tokom vremena …odnela je Nišava.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
