Desimir Nikolić..penzionisani ekonomista..prvoborac od 42′.
U partizane otišo sa 17 godina. Dva puta ranjen… U nogu (teže) i rame (lakše).
Rođeni Nišlija…
Blažo Petrović ..potpukovnik u penziji…rođeni Nikšićanin.
Službovao u desetak gradova SFRJ..
Zadnjih petnest godina, pre penzionisanja, odslužio u Nišu.
Žena Nišlijka…deca zakorenila na niškoj kaldrmi, pa tu i ostao.
Ova dva penzionera vezuje, zajednički unuk.
Sin Deskove ćerke Ivane .. i Blažovog sina Miroslava.
Unuk je Petar Petrović…Još u osnovnoj školi, neki šaljivčina, je skapirao da se
crnogorski vladika..zove Petar Petrović..pa su i unuku nadenuli nadimak
Njegoš…kasnije.. radi lakšeg dozivanja..skratili u Njego… Dobro je i prošo.
Ostali drugari iz ekipe su imali nadimke : Ćosa, Pufta i Lesi…
Petar Petrović Njego, je bez problema je završio osnovnu i srednju školu…
i upisao Elektronski fakultet..
Ali pre fakulteta je morao da odsluži vojsku.
Od malena je bio izviđač..i voleo je prirodu i spavanje u šatoru..
Znao je da koristi kartu i busolu…..
Bio je ponosan na svoju žuto zelenu maramu i značku ,,Izviđač partizan,,…
Na regrutaciji je izrazio želju da ide u rod ,,izviđača,,..
Greškom… namerno..ili po sistemu ,,Ma to ti je isto,,…Dobio je VES Graničara.
Još se i obradovao … kad je saznao da je i Lesi dobio isto.
Januarska klasa 99′. … centar za obuku…Pirot… Sat i po vožnje od Niša..Šta ćeš bolje.
Njego i Lesi su zajedno i ispraćaj pravili…..džumle..o jednom trošku..
U kafani ..uz muziku, piće, veselje, pesmu… i malo suza….sa ženske strane.
I baš se zaredilo…Nova godina…Božić…Srpska nova godina……i na kraju ispraćaj.
U kasarnu su došli na Svetog Savu…još pripiti, nesipavani i umorni.
I nisu se čestito rešili mamurluka i završili osnovnu obuku…
A celu klasu potovarili u autobuse i kamione i odveli u južnu pokrajinu..
Tamo se već uveliko pucalo……Tamo je granica koju treba čuvati..
U penzionerskim šetnjama…Blažo i Desko se kuraže..
,,Kako bombardovanje u sred Evope u osvit 21 veka…Neće svet to da dozvoli,,
Ali kada je zločinačka nato alijansa, 24 marta, počela da seje ,,milosrdne,, bombe i projektile.
Bivši ratnici, uzimaju svoje trofejne pištolje i odlaze u vojni odsek da se prijave u dobrovoljce..
,, E nije baš dotle došlo da skupljamo trećepozivce…Ako ne daj bože i do toga dođe.. računamo na vas,,…..rekao im je dežurni i ispratio ih do vrata..bez uzimanja generalija i
brojeva telefona.
I dok se mnogi kriju od pozivara…beže u inostranstvo… simuliraju bolesti…
Dede ne odustaju..Sledećih par dana obilaze sva sabirna mesta i traže da ih angažuju.
Tamo se guraju sa zbunjenim pozivcima…pripitim dobrovoljcima..
Sa majkama, sestrama i ženama onih koji su već na ratištu….i mole svakog ko im se učini autoritet..da njihove voljene vrate kući.
Blažo i Desko krive sebe…Svoju generaciju..
,,Nešto smo debelo zasrali kada je do ovog došlo… da decu ponovo šaljemo u prve redove, da popravljaju ono što smo mi upropastili,,
Nemaju nameru da vrate unuka kući….taman posla.
Neće da smetaju i da se mešaju… Znaju deca šta i kako brane…
Ali ako dušmanin, navali svom silinom.. i dođe do povlačenja..
Tek onda će da uskoče u prve redove i brane odstupnicu.. čuvaju im leđa…Šta ih košta..
Oni su to već prošli.
Decu treba čuvati … po Božijem zakonu..a taj zakon je preči od svih ovozemaljskih zakona…
U onom tumaranju..neko im daje savet, da odu pravo na Kosovo..u Prištinu..u glavni štab …..Odande će biti teže da ih vrate.. pa ih možda i prime u jedinicu.
Prihvatiše savet..
I posle kraćeg većanja kako da putuju…automobil..autobus…
zaključiše da je voz najbezbedniji…
Krenuli su dan posle Vaskrsa..12 aprila 99′..
Voz je pogođen sa dve avionske rakete…u 11 i 39 …u Grdeličkoj klisuri na železničkom mostu na Južnoj Moravi…Tačan boj poginulih i ranjenih do danas nije utvrđen…
Penzioneri Blažo i Desimir..se vode kao nestali…
Posle 78 dana… pakao je završen.
Jedinice su se povukle…po naredbi predpostavljenih.
Legenda kaže, da su im ,,nesuđeni ratnici,, ipak čuvali leđa.
Njego i Lesi su se vratili kući…. fizički ne povređeni….ali sa puno gelera u duši.
Život ide dalje.
Njego je zavšio je fakultet…Oženio se…Dobio sina…zove se Danilo..
Danilo studira Istoriju na Filozofskom fakultetu …
Dobar je strudent..na trećoj godini.
Ovih dana…decembra 24′.
Studenti izlaze na ulicu da brane svoja uverenja.
Na obodu mase studenata .. stoje Njego i Lesi..
Lesi ima sina Stefana..studira psihologiju na istom fakultetu sa Danilom.
Na istoj su strani… u istoj borbi.
,,Bivši borci,, nisu tu da bi svoju decu vodili kući…
Krive sebe…Svoju generaciju..
,,Nešto smo debelo zasrali kada je do ovog došlo… da decu ponovo šaljemo u prve redove, da popravljaju ono što smo mi upropastili,,
Neće da smetaju i da se mešaju… Znaju deca šta i kako brane…
Ali ako falanga pod maskama, navali svom silinom.. i dođe do povlačenja..
Tek onda će da uskoče u prve redove i brane odstupnicu .. čuvaju im leđa …Šta ih košta..
Oni su to već prošli.
Decu treba čuvati … po Božijem zakonu..
A taj zakon je preči od svih ovozemaljskih zakona…
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
