Onomad sam pi(s)šao uz vetar….i napade me jedno minče.
Nije neka velika zverka…nije da bežiš ili se braniš…
Malo…avlijanerče…pušteno sa povoca.
Stavili mu ogrlicu i privezak, i ono umislilo da je rasan pas sa pedigreom…
Trči oko nogu.. laje i kevće….Ne može da uplaši…ali izaziva nervozu.
Što bi reko Kalča…,,Kakav gazda takvoj mu i kuče,,.
Vidim uzmuvali se još neki kućni ljubimci…načuljili uši i podigli rep.
Pi(s)šao sam ja i po većem kijametu…ali me kerovi nisu dirali.
Onjuše me..pa kad vide da nisam pretnja…produže dalje.
Bila jedna džukela pre desetak godina…Ostrvila se na mene..a ništa ga nisam dirao.
Valjda po onoj narodnoj …,,Rani kuče da te ujede,,.
A ja sam ovog cuka, par puta, svojeručno ,,nahranio,,.
Da ne grešim dušu…nije me ugrizo…samo je kezio zube i režao..zaklonjen u čoporu..
Sam sebe proglasio za…,,Pazi opasan pas,,
Kad ga se gazda i čopor odrekoše….ućuta…liže rane povređenog mu ponosa.
,,Psi laju…karavani prolaze,,
Kao i sve na ovome zemaljskom šaru…
,,civilizacija,, je i ovog božijeg stvora upropastila…
Potomci vukova…,,pripitomljeni,,..podeljeni u više pasmina..
od gordih i karakternih do poslušnih i podmuklih..
Za ovde druge..kažu, da je takav pas…,,Čovekov najveći (ne)prijatelj,,
Laju i ujedaju kad ih vlasnik napujda..ili kada su u čoporu.
Kad ih gazda najuri, a čopor ne prihvati…postaju krotki i umilini… podvijenog repa…pružaju šapu i šene….traže novo udomljenje…
a onda ponovo…,,kako vlasnik naredi,, Takva mu dresura.
A ja….Ja i dalje…što reče pesnik….
,,Mokrim u šikari…a vetar…
Vetar mi ga vrta u opanci,,
PS
Basna (lat. apologus) je kratka priča u prozi ili stihovima u kojoj glavnu ulogu imaju životinje, prikazane sa ljudskim osobinama; govorom, karakternim osobinama, sklonostima, težnjama i sl, tako da se alegorički crtaju odnosi među ljudima, izruguju ljudske slabosti i mane i daju moralne pouke.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
