Abe Nišlije!
Žao mi bre što ne umem da pevam…
Abe Nišlije!
Žao mi bre što ne umem da pevam…
Nije mi da se unovčavam…CD, estrada, kafana, Evrovizija i tako to…
Više mi je za svoje potrebe.
Cicijašio Deda Boško u tom pogledu, prema meni…
a ja se nisam usudio da ga cimam za svaku sitnicu…i tako…ostadoh uskraćen.
A Nišlije…muzikalna fela…..Uglavnom…Većina….Gro…
Još za turskog zemana..ovde se sviralo u ćemane, goč, zurle, daire..
Pevale ljubavne i šaljive pesme…(nema borbenih i ratnih pesama.)
Tek u Velikom ratu 1915 god…. odlukom Vrhovne komande srpske vojske,
pri Moravskoj oblasti.. osnovana je Muzička podoficirska škola u selu Grejač kod Aleksinca.
Imala je 95 pitomaca, starosti do 16 godina.
Vrlo brzo će se svi momci, u sastavu Konjičke divizije, povlačiti preko albanskog pakla sve do Valone.
Januara 1916 god. ..18 preživelih pitomaca, zajedno sa nešto sačuvanih istrumenata, evakuisano je u Bizertu.
I ako nikome nije bilo do pesme…vojska, makar i uz frulu, peva rodoljubive i ratničke pesme.
Kroz Balkanske i Veliki rat…truba i harmonika..stižu i u naše krajeve.
Prve klavire nam donose…izbeglice.. ,,Belogardejci,,..
Harmonika dominira posle drugog svetskog rata..kroz partizanske pesme…
a onda i folklor.
Ali Nišlije i dalje, pod čergama, čuvaju..one stare, merakliske..za dert i karasevdah, melodije.
Sada nam televiziji diktira muzički ukus i trendove.
Svako i svašta se sluša.
,,Ozbiljna muzika,, (klasika) samo u dane žalosti…
Ali ne daju se Nišlije…Uživaoci su svakojakih nota…
Simfonijski i vojni orkestar, nekoliko horova, Lutujuća Srca, Daltoni, Mama Rok,
Kerber, Galija, Tama tam, Merak, Groš, Crne Mambe i Neša Saita….
…muzičku školu i akademiju…
Ni rok ,,iz not ded,,…cepaju klinci…….,,Plastik Sandej,, , ,,Stereo banana,, , ,,Pojave,,
I Nemanja Radulović je Nišlija…svetski a naš…
,,…svi u Pariz ja u Niš…dođi da vidiš,,…peva Boban Zdravković
Muzikalne Nišlije…Samo ja dunster.
Fabrička greška.
A baš sam mogo…makar na Evoviziju.
Nije mi da se unovčavam…CD, estrada, kafana, Evrovizija i tako to…
Više mi je za svoje potrebe.
Cicijašio Deda Boško u tom pogledu, prema meni…
a ja se nisam usudio da ga cimam za svaku sitnicu…i tako…ostadoh uskraćen.
A Nišlije…muzikalna fela…..Uglavnom…Većina….Gro…
Još za turskog zemana..ovde se sviralo u ćemane, goč, zurle, daire..
Pevale ljubavne i šaljive pesme…(nema borbenih i ratnih pesama.)
Tek u Velikom ratu 1915 god…. odlukom Vrhovne komande srpske vojske,
pri Moravskoj oblasti.. osnovana je Muzička podoficirska škola u selu Grejač kod Aleksinca.
Imala je 95 pitomaca, starosti do 16 godina.
Vrlo brzo će se svi momci, u sastavu Konjičke divizije, povlačiti preko albanskog pakla sve do Valone.
Januara 1916 god. ..18 preživelih pitomaca, zajedno sa nešto sačuvanih istrumenata, evakuisano je u Bizertu.
I ako nikome nije bilo do pesme…vojska, makar i uz frulu, peva rodoljubive i ratničke pesme.
Kroz Balkanske i Veliki rat…truba i harmonika..stižu i u naše krajeve.
Prve klavire nam donose…izbeglice.. ,,Belogardejci,,..
Harmonika dominira posle drugog svetskog rata..kroz partizanske pesme…
a onda i folklor.
Ali Nišlije i dalje, pod čergama, čuvaju..one stare, merakliske..za dert i karasevdah, melodije.
Sada nam televiziji diktira muzički ukus i trendove.
Svako i svašta se sluša.
,,Ozbiljna muzika,, (klasika) samo u dane žalosti…
Ali ne daju se Nišlije…Uživaoci su svakojakih nota…
Simfonijski i vojni orkestar, nekoliko horova, Lutujuća Srca, Daltoni, Mama Rok,
Kerber, Galija, Tama tam, Merak, Groš, Crne Mambe i Neša Saita….
…muzičku školu i akademiju…
Ni rok ,,iz not ded,,…cepaju klinci…….,,Plastik Sandej,, , ,,Stereo banana,, , ,,Pojave,,
I Nemanja Radulović je Nišlija…svetski a naš…
,,…svi u Pariz ja u Niš…dođi da vidiš,,…peva Boban Zdravković
Muzikalne Nišlije…Samo ja dunster.
Fabrička greška.
A baš sam mogo…makar na Evoviziju.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
