Abe…Niške priče!

U vreme socijalizma..Niš je grabio u širinu…U prigradska naselja..
Igrađen je i Bulevar.
Poslednjih par decenija…investitori se ostrvili na centar…

Ulaze u uske uličice i uklanjaju zaostale stare kuće sa baštama…

Ovih dana ruši se i ona stara kuća u sokaku u centru…Ne znam kako se sada zove..
Na zdanju je stajala… reljefno ispisana godina izgranje…1882 …
Četri godine po oslobođenju Niša od Turaka.

Kuću je sagradio Mirko Kovačević trgovac duvanom, pamukom i konopljom..iz ,,preka,,. Bila je to među prvim kućama u varoši…građena po ,,po nemecki,,..
Mirko je oženio Nišliku..Paraskevu Jordaćevu..i dugo nisu imali dece..
Kada su već zašli u godine … Bog im usliši molbe.. i dobiše sina Stefana..
Pazili su ga kao malo rose na dlanu…ali ga odnese veliki rat…Nije se vratio..

Ostao je negde u albanskim gudurama…ni grob mu se ne zna.
Paraskeva nije poživela dugo posle sina…prepuklo joj srce..i upokoji se..na nepunu godinu po završetku rata.
Mirko prodade kuću, i sve stečeno, i vrati se odakle je došao.

Kuću je kupio Stanoje Todorović..pinter ovdašnji..Sa ženom Jagodom, imao je dve ćeri..
Simonidu i Stanu…Kad izbi drugi veliki rat.. on skloni ženu i čeljad u Gabrovac kod tazbine…a on nastavi da pravi burad i čuva kuću od savezničkog bombardovanja.

Imali su sreće…Svi su pretekli…Kad se ćerke zadevojčile..Simonidu udade u Aleksinac za opštinskog pisara Toplicu Mitića…a mlađa Stana osta sa njima u kući, udajući se za advokata Mitu Stanića.

Stana i Mita su imali Aniku…ćerku jedinicu…

Anika je bila najlepša devojčica ne samo u prvom razredu, već u celoj našoj školi… I sigurno ću pogrešiti…preterati…slagati..ako krenem da opisujem kako je izgledala.

Mnogo vremena je prošlo od tad…godine nagrizu sećanje…
A možda ona i nije bila toliko lepa..koliko se to meni tada činilo…to zadrto ulepašavanje
stvari u koje si zaljubljen..shvatio sam mnogo godina kasnije.
Još odmah, na drugom polugođu prvog razreda…

Anika se sa roditeljima preselila za Beograd…Otac je dobio premeštaj…unapređenje..šta već…I više je nikad nisam video.
A mogla je baš da sačeka do petog razreda…da na rođendanskim žurkama igramo fote i stiskavac….Jedemo sendviče od francuskih vekni…sa kiselim krastavičićima i rendanim kačkavaljem…..Da je vodim u bioskop i na kabezu…
Dugo posle njenog odlaska, u školu sam išao obilaznim putem…prolazeći pored njene kuće..ne bi li je video ako dođe kod bake i deke…Ali nisam.

Kad su Jagoda i Stanoja umrli..kuću je kupio doktor Miloš Pantić…on je čak nešto
dograđivao..i rušio..ali je fasada ostala ista…
Poslednji poznati vlasnik kuće, bio je Sima Simonović kafedžija i ugostitelj..
Od njega, kuću kupuje firma ,,Niš gradnja,,…da bi je sada srušila i tu pravi zgradu sa poslovnim i stambenim jedinicama.

To rušenje poješće mi i poslednje već izbledelo sećanje na Aniku..
Najlepšu devojčicu…ne samo u prvom razredu..već u celoj našoj školi.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.