Decenije na sceni donele su joj sigurnost i odvažnost u poslu koji doživljava kao čistu ljubav. Svaka njena mimika, rečenica, pokret…govori da sve što čini, radi čitavim srcem i onda nije teško ujedno biti požrtvovana majka, uspešna glumica i ponosna Nišlijka, jer ona je Snežana Petrović, prvakinja Narodnog pozorišta u Nišu.
“Ne verujem u slučajnosti, sigurna sam da svi mi imamo određenu životnu misiju i da smo kreatori vlastitog života. Još u osnovnoj školi sam znala da ću biti glumica. Završila sam srednju glumačku školu, a Niš je imao tu privilegiju da u celoj bivšoj Jugoslaviji bude domaćin mladih, koji su dolazili tu da ostvare svoje snove…”, počinje svoju životnu priču jedna od najlepših glumica niškog teatra.
Tada su profesori bili velika glumačka i rediteljska imena: Mima Vuković Kurić , Dragoljub Marković, Marisav Radosavljević…
“Prva uloga mi je bila Helena u predstavi Bukefal, a partneri veliki glumci Vasija Stanković i Pera Antić. Tada sam ponovo shvatila da je gluma moj život. Ništa se od ovoga ne bi desilo da nisam imala podršku svojih roditelja i zahvalna sam im što su mi omogućili da ostvarim svoj san”, iskrena je ova niška glumica.
Glumački put dalje je vodi u Novi Sad, gde završava Glumačku akademiju u klasi sjajnog glumačkog barda, reditelja i profesora Branka Pleše.
“Učio nas je da budemo dobri ljudi jer jedino tako možemo biti dobri i u svom poslu. Taj period i svi ljudi koji su bili deo mog života su ostavili trag na mene, bili smo porodica i zajedno stremili ka vrhu. Brusili smo zanat, učili jedni od drugih, poštovali se rečima, a voleli ćutanjem”, sa setom priča Petrović.
Nakon završene akademije svako od njih krenuo je svojim putem.
“Ja sam se vratila u svoj rodni grad i zaposlila se u Narodno pozorište gde i danas radim. Nisam se bavila pitanjima da li je ispravno to što sam izabrala takav put, ali sada, gledajući unazad sigurna sam da je to bio pravi izbor i pravi put za mene. U isto vreme trnovit i lak. Najbitnije je uživati u svakom trenutku na putovanju do svog cilja i da postoji iskonska ljubav prema poslu kojim se bavimo”, kaže sa osmehom glumica koja u svakoj reči teksta pokazuje da voli daske kojima čvrsto hoda već decenijama.
Čvrsto i samouvereno jer sve što radi, čini sa puno ljubavi, kaže drugačije ne ume…
“Gluma mi pruža mogućnost da spoznam sebe, druge ljude, da stalno budem u koraku sa promenama u kulturi kod nas i u svetu. Koherentnost između glumaca i publike je najbitnija i bilo kakva izazvana emocija kod nje je za glumca veliki uspeh i sreća. Najviše volim, u svom poslu, kada doprem do srca publike jer samo saznanje da sam nekoga dotakla svojom ulogom čini me ispunjenom i zadovoljnom. Čar mog posla je što svakog dana mogu biti neko drugi i da kroz svoje likove učim da budem bogatija ličnost i da upoznajem sebe svakog dana sve više i više”, kaže zadovoljno.
Njen glumački put nije uvek bio lak, popločan cvećem i bezbrižan. Kao i za svaki drugi posao za koji ste rešeni da uspete i za glumu je trebalo puno odricanja, rada, neprospavanih noći. Nakon svih tih dana ona na taj put ponosno gleda, jer kaže najbitnije je pobediti strahove…sve ostalo dođe samo.
“Kao i u životu tako i u poslu postoje lepi i teški trenuci, za mene su to neodvojive kategorije, bas kao Jin i Jang.. Svaki težak ili lep trenutak koji sam proživela u svom poslu je bila još samo jedna lekcija koju sam trebala savladati. Na primer, na studijama smo spremali predstavu “Pikvikov klub” i igrala sam usedelicu Rejčel, koja stalno pada u nesvest. Dešavalo mi se da u privatnom životu imam strah da se ne onesvestim. To je bila velika lekcija, kako da napravim granicu između sebe i lika koji glumim. To je samo jedan od primera u mom glumačkom sazrevanju, takve lekcije su dar, jer jedino tako možemo da rastemo u svom poslu, da pobedimo strahove i da budemo žongleri svog zanata”, kaže Snežana.
Davajući samu sebe poslu, nije se štedela jer je bila sigurna da samo tako može da uradi sve što bude htela.
“Najbitnije u poslu je osećati ljubav i slobodu davanja sebe likovima koje tumačim. Put glumačkog sazrevanja kao i životnog traži strpljenje, mnogo rada na sebi, mnogo odricanja, ali i mnogo hrabrosti. Imala sam privilegiju da igram raznovrsne uloge, koje su za svakog glumca velika provokacija i izazov. Mogu slobodno da kažem da sam odigrala uloge koje sam priželjkivala kao student glume”, dodaje.
Rado se seća uloga koje su je naterale da dosegne najveću samospoznaju sebe kao žene, glumice i majke. To su uloge Margarita Gotije u predstavi “Dama sa kamelijama”, u režiji Dejana Krstovića, Tašana u predstavi “Tašana”, u režiji Irfana Mensura, Bjanka u “Ukroćenoj goropadi”, u režiji Milana Karadzića, Angustija u “Dom Bernarde Albe”, u režiji Biljane Vujović i Ištvana Bićkeja, Sarka u “Ožalošćenoj porodici”, u režiji Urbana Andraša, Natalija Petrovna u predstavi “Mesec dana na selu”, u režiji Sergeja Morozova, Made u filmu “Zona Zamfirova”, u režiji Zdravka Šotre i Dragane u filmu “Po suncu hoda” u režiji Stefana Krasića.
“Svi ti likovi su doprineli da postanem osoba kakva sam sada, da cenim život kao najveći dar i maksimalno uživam u svakom trenutku”, uz osmeh govori ova uspešna Nišlijka.
Veliku podršku ima od supruga i dve ćerke Doroteje i Anđeline, koje su joj najveće bogatstvo, razlog da se budi nasmejana.
“One su moja motivacija da budem što bolja u svemu i da živim u skladu sa sobom jer jedino tako mogu da im budem istinski primer da žive život kakav priželjkuju i da budu ono što jesu. Ujedno su one i moji najveći kritičari i podrška. Priznajem ponekad je teško izbalansirati sve i dati svoj maksimum na svim poljima, ali dobrom organizacijom i voljom, uspevam da postignem skoro sve i da imam vremena i za sebe. Porodica je moj izvor odakle se hranim pozitivnom energijom uz onu istinsku ljubav”, rekla je ona.
Kao i sve porodice, Petrovići imaju svoj ritual – to je organizovano gledanje filmova jer u tome kaže Snežana uživaju svi.
“Volimo muziku i da igramo zajedno. Imamo tradiciju da jednom nedeljno gledamo filmove. Naša sreća je postala još veća dolaskom novog člana u naš dom, našeg psa Arga, on je upotpunio našu malu porodičnu tvrđavu”, kaže uz osmeh ova niška glumica.
Ona gradska na Nišavi je mesto gde rado odlazi, jer voli da gleda grad sa zidina. Tvrđavi se rado vraća da proveri da li je Niš i dalje lep, onako kako ga pamti kada je poslednji put uživala u tom prizoru.
“Ovaj grad volim ne samo zato što sam rođena u njemu, nego zato što ima poseban šmek, harizmu, zabavne, srdačne i otvorene ljude. Ovde imam prijatelje, porodicu, divne kolege i saradnike. Svi ljudi koji ulaze u moj život, obogaćuju ga, čine da ovaj grad volim jos više. Niš ima ogroman potencijal i ljudi koji ga vode treba da, dobrom organizacijomi i planom, vrate sjaj koji mu pripada”, kaže setno Petrović.
Nikada se u životu nije pokajala za neke odluke i stvari koje je uradila, zato rado pravi retrospektivu svog života.
“Mogu slobodno da kažem da sam prezadovoljna u svim segmentima, da sam do sada uradila skoro sve što sam planirala, da imam ciljeve kojima težim i srećna sam što mogu još uvek, u svom poslu, da se zabavljam, stvaram, radujem i istražujem”, kaže Snežana.
U glumačkoj radionici koju pažljivo gradi ima talentovane, kreativne i kvalitetne ljude koji je usrećuju i od kojih uči o životu i glumi.
U njenoj “glumačkoj laboratoriji” već se nešto simpatično krčka, iako ne želi da otkriva detalje kaže raduje se premijeri.
“Trenutno me u poslu okupira lik Merilin Monro kojom se intenzivno bavim, a pored tog projekta, radim na melodrami “Ostani kraj mene” koju je napisala Svetlana Stojanović”, završava i za kraj dodaje da je najlepši osećaj kada se budite motivisani i uzbuđeni, sa željom da što pre prionete na posao, da se okružite dragim ljudima i da se sjajno osećate u svojoj koži.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
