Sa dolaskom prvih toplih dana pojavili su se i krpelji, čiji ubod na koži može da prodje bez posledica, ali može i da prenese Lajmsku bolest.
Koliko je krpelja u Srbiji zaraženo i koliko njih su potencijalni prenosioci Lajmske bolesti ne postoje precizni podaci.
Pre nekoliko godina rađena su istraživanja za Beograd i tom prilikom je ustanovljeno da je jedna trećina krpelja zarazna, odnosno da mogu da prenesu tu bolest.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović – Batut“, u Srbiji se godišnje u proseku prijavi oko 800 obolelih od Lajmske bolesti u svim starosnim kategorijama.
Epidemiolozi kažu da Lajmska bolest ima najveću učestalost u grupi bolesti koje se prenose putem nekog vektora, u ovom slučaju zaraženog krpelja.
Ako se po povratku iz prirode primeti da se krpelj zakačio na kožu, obavezno treba potražiti pomoć lekara, jer će u lekarskoj ordinaciji biti najefikasnije uklonjen.
Lekari nikako ne preporučuje samoinicijativno uklanjanje i mazanje krpelja bilo kakvim preparatima, već hitan odlazak kod lekara da bi se blagovremeno dala odgovarajuća terapija, jer je lečenje u početnoj fazi najefikasnije.
Pre odlaska u prirodu, kožu treba zaštititi odećom dugih rukava, poželjno je pantalone staviti u čarape, a po povratku iz prirode dobro prekontrolisati čitavu kožu zato što se krpelj može zakačiti na odeću i tako pronaći put do gole kože.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
