Manastir iz Merošine vekovima prkosi vremenu
Sakriven gustom šumom i prirodnim lepotama, na oko dva kilometra od sela Krajkovac na Malom Jastrepcu nalazi se manastir Svetog Jovana Krstitelja. Ovo je jedini manastir koji se nalazi na prostoru opštine Merošina i koji do danas odoleva vremenu.
Manastir se nalazi blizu nekadašnje granice Kneževine Srbije i Osmanskog carstva. Njegovi ostaci predstavljaju kulturno-istorijsko nasleđe ne samo ovog predela, već i cele zemlje.
„Ovaj manastir je bio duhovni centar i srednjovekovno žarište prosvete i kulture ovog kraja. Manastir je razrušen prilikom prve najezde Turaka u ove krajeve i tada bio zapaljen”, navodi Turistička organizacija Merošina.
Na mestu gde se nalazio manastir, krajem 19. veka podignuta je nova crkva od kamena, koja je i obnovljena početkom ovog veka, a temelj je osvetio tadašnji episkop niški, upokojeni patrijarh srpski Irinej.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
U crkvi koja se nalazi na mestu nekadašnjeg manastira danas se liturgija služi dva puta godišnje – 7. jula kada se slavi rođenje Svetog Jovana Krstitelja i 11. septembra kada se slavi usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.
„Ali judi ne dolaze samo tada. Postala je praksa, odnosno potreba za molitvom i u druge dane kada to vreme i uslovi dozvoljavaju”, priča protojerej Piljanović.
On ističe i da u manastiru već vekovima nema manstirskog života. Ipak, ljudi nikada nisu prekidali manastirski sabor i da su oduvek dolazili i molili se Bogu.
„To je suština održavanja ovih sabora. Pre svega, da se vratimo veri, da se podsetimo šta je to vera, da održavamo, očuvamo ovu svetinju. A i da se ljudi povezuju, ne samo na saborima nego na nedeljnim liturgijama”, ističe protojerej.
Dokaz da je manastir ovde postojao još u srednjem veku nalazi se u dokumentima dubrovačkih trgovaca iz 14. veka. Zapisi koji svedoče o razmeni dobara između dubrovačkih trgovaca i monaha iz Krajkovaca potvrđuju da ovaj manastir već vekovima odoleva vremenu.
Veruje se da je ove nekada boravilo 12 kaluđera. Bavili su se zemljoradnjom, ribarstvom i pčelarstvom, a u blizini manastira nalazio se i ribnjak.
Nedaleko od manastira i dan danas postoji izvor sa vodom za koju se veruje da leči bolesti očiju, o čemu svedoči i sedamdesetogodišnji Goran Marković. Kako ističe, ljudi stalno dolaze, uzimaju vodu i kažu da pomaže.
„Uvek ima neko da dolazi. Tu prolaze ljudi, znaju. Dovodili su i decu”, priča on.
Voda je karakteristične bakarne boje. Na ovom svetom mestu mnogima je uslišena molitva. O tome postoje brojna svedočanstva, a naročito se odnose na ljude sa očnim bolestima i žene koje nisu mogle da imaju decu.
„Prosto se vidi i da je to Božje delanje, Božje stvaranje, kao i sve što je oko nas Bog stvorio, a ne čovečje”, kaže protojerej Piljanović.
Mnogo je legenda i sećanja koje se vezuju za manastirište. Turistička organizacija Merošina navodi da je tokom povlačenja kaluđera u manastirski bunar zakopano veliko zvono. Na izvoru pitke vode, danas se nalazi viševekovno drvo graba koje svedoči o nasleđu ovoj kraja.
Među verovanjima se navodi i da bogatstvo čuvaju zmije koje se u ovom predelu mogu sresti.
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Merošina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projketu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
