Sokobanja čuva sećanje na Stevana Sremca

Tekstovi koji će biti objavljivani do kraja godine deo su projekta “Sokobanja čuva sećanje na Stevana Sremca” koji treba da predstavi sve one stvari i priče koje su vezane za ovog pisca a imaju veze sa Sokobanjom koja čuva sećanje na njegov život i rad u banji, sve u svetlu najave velikog jubileja sledeće godine kada se navršava 170 godina od rođenja Sremca.

Projekat se sprovodi kroz K O N K U R S za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja u 2024. godini na teritoriji opštine Sokobanja.

Stevan Sremac je velika inspiracija. Na mnogo načina. I kroz sopstveni život, i kroz dela. Čak i danas je moguće “uloviti“ neke detalje nakon toliko godina, na licima i kroz postupke aktuelnih stanovnika Niša, Sente i Sokobanje gde je on ostavio trag. Neki karakteri i zbivanja su neuništivi.

Ambicija nam je da Stevana Sremca približimo pre svega mladim ljudima, koji se ne mogu pohvaliti velikim brojem pročitanih knjiga, tako da kroz tekstove dobiju motiv da se upoznaju s jednim od najznačajnih srpskih pisaca druge polovine 19. veka.

Stevan Sremac je životom i radom povezao naizgled nespojive sredine – Sentu, (poreklo i mladost), Niš (stvaralaštvo, lični, privatni i politički život), Beograd i Sokobanju gde je kratko živeo i umro. Upravo tu njegovu sposobnost da se prilagodi i njegovu autentičnu duhovitost želimo da predsavimo tektovima u projektu. On je imao poseban karakter i senzibilitet, tako prepoznatljiv svima nama.

Rado ga se sećaju književni savremenici ali su ga možda meštani Sokobanje pomalo zaboravili. Znajući da je kuća gde je živeo danas samo obeležena tablom, drugih znakova i obeležja kroz banju da je on ovde kratko živeo skoro da nema, naravno osim biste. Predstavljanje banje i u tom smislu je veoma značajno jer u banju dolaze turisti ne samo iz naše zemlje već sa čitavog Balkana, te je priča o Sremcu zanimljiva mnogima. Ovim podsećanjem na život i rad Sremca, banja će dobiti još jedan lep opis a mnogi će poželeti da u banju dođu baš zbog ovih priča koje će nositi nešto drugačiju notu, od samo one turističke.

Brojnim kulturnim dešavanjima prethodnih godina banja se trudi da sebe predstavi i u drugačijem, kulturnom smislu da je banja osim čistog vazduha – mnogo više. Ona pruža utočište i mnogim darovitim umetnicima, pesnicima i piscima da svoja dela izraze baš u njihovom kraju. Tekstovi o Sremcu pružiće priliku i ideju i drugim mladim piscima da na banju gledaju drugačije, ne samo kao mesto gde mogu dobro da ručaju i uživaju u prirodnim lepotama…

Tema projekta je sva duhovnost koju banja nosi, način življenja i negovanje kulture sećanja na ljude koji su u našim krajevima ostavili dubok trag-baš kakav je bio Stevan Sremac. Potrebno je danas pričati o znamenitim piscima, jer se na dnevnom nivou plasiraju vesti koje su totalna suprotnost pravim vrednostima. Bavljenjem ovim temama na digitanom mediju koji su najpribližniji i najprihvaćeniji kod mladih, “gađamo” baš tu grupaciju koja je ranjiva i kojoj još uvek možemo da kreiramo mišljenje u pokušaju da ih izvedemo na pravi put.

Očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa i negovanje kulture sećanja na značajne ličnosti kakva je bila ličnost Stevana Sremca je tema koja će izroditi, sigurni smo, neke nove ideje, neka nova stremljenja i kada je turizam u pitanju.

Sremac je preminuo 12. avgusta 1906. godine u Sokobanji, a preko puta kuće u kojoj je proveo poslednje dane postavljena je bista, toliko o povezanosti Sremca i banje običan turista zna. Mi želimo da predstavimo više.

Sremac je počeo da piše tek u 33. godini, i priča o tome može da bude podstrek i nekim novim piscima da se osmele i počnu nešto kasnije.

Bio je profesor u Nišu, Pirotu i Beogradu, a učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1877. godine kao dobrovoljac. Voleo je politiku i bio je vatreni liberal i baš ta njegova sposobnost da se prilagodi i radi više razičitih stvari daje posebnu sliku o tome kako se on našao u Sokobanji.

Ono što jeste interesantno, jesu i te njegove priče koje su inspirisane istinitim anegdotama od kojih je on pravio pripovetke. Postoje teorije da su neke priče nastale upravo u vreme kada je on boravio u Sokobanji.

U Sokobanji je Sremcu prijala hrana i vazduh i na taj podatak će se nasloniti tekstovi iz projekta jednim delom.

Prema zapisima iz tog perioda, Sremac je bio tada najviđeniji gost Sokobanje. U Sokobanji je tih godina živeo kod sveštenika Živka Jovanovića. Poznavao je sva izletišta, a voleo je kafanu i često je u njoj sedeo do zore. Kada se razboleo i umro u Sokobanji mnogi su žalili.

Iza sebe je Sremac ostavio neprocenjiva književna dela, a o njima se danas pripoveda i predmet su brojnih istraživanja i tumačenja.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.