U srcu Rumunije, Manastir Tismana i legende o Svetom Nikodimu
Idem da vidim Tismanu, jedan od najpoštovanijih manastira u Rumuniji. Jurim autom, sa leve i desne strane asfaltnog puta bele se brojna stada ovaca u sprženoj travi, i pokoji crni konj.
U varošici Motru ostao sam neplanirano dugo u jednoj radionici za izradu grnčarskih proizvoda.
Gledao sam ostarelog grnčara sa koliko ljubavi mesi glinu, i kako mu ona, kao da je spravljenaod najfinijeg brašna, klizi kroz šake.
Umoren godinama i vrućinom u radionici čija je tavanica tik iznad njegove glave, ostavlja na trenutak staro drveno korito sa glinom i pali cigaru.
Nedugo zatim vraća se toj amorfnoj masi, i pre nego što će je pretvoriti u oblik još jednom je nežno dotiče prstima, kao da miluje nešto neizmerno drago, živo i toplo.
Veličanstven je u svojoj lepoti manastir Tismana, podignut desetak kilometara zapadno od Hobice, u neposrednoj blizini reke Žiu.
Pop Nikodim Tismanski osnovao je u Rumuniji posle 1374. još dva manastira, Vodicu i Prislop, kasnije nazvan Gornji Silvaš, u predelima Hunedoare, ali je pre toga u Negotinskoj krajini osnovao manastire Bukovo, Vratnu i Manastiricu.
U manastiru Tismana, Nikodim Tismanski, koga u Rumuniji nazivaju svetim, stvorio je jednu od najboljih škola kaligrafa i prepisivača crkvenih knjiga na čitavom Balkanu.
Istrošen brojnim aktivnostima i podvizima (koji su mu pripisivani), pred starost je poverio svom odanom učeniku Agatonu upravljanje manastirima koje je sam osnovao, i povukao se u jednu pećinu iznad manastira Tismana.
Krenuo sam da vidim i to čudo sa još tridesetak ljudi, među kojima je bilo radoznalih, grbavih, gubavih i ćopavih.
Jedan oniži čovek srednjih godina, na čijim je mršavim plećima Gospod smestio oveću grbu, kad je čuo da sam Srbin počeo je da mi priča o čudesnoj moći Nikodimovoj.
Bio je, veli, iscelitelj, svaku boljku je lečio.
Dok je govorio, glavom je trzao u stranu, a njegove sitne, crne i vlažne oči činile su me nervoznim.
U dva navrata sam pokušao da se odvojim od njega ali on me je sustizao i nastavljao da priča.
Umoriše me priče o Nikodimovim podvizima i vrelo rumunsko sunce, i odustadoh od tog puta.
Zanimljivije mi je bilo da u hladu stoletnog hrasta posmatram rad jednog mršavog, visokog ikonopisca koji je, za potrebe onih koji ovuda tumaraju, slikao i prodavao ikone.
Iz razgovora sa njim saznadoh da svakoga dana različit svet ovuda prolazi.
Rekao mi je da oni koji dolaze veruju u čuda, u isceljenje, i da dok je tako on će biti ovde, i leti i zimi.
Sveti Nikodim Tismanski rođen je,pretpostavlja se, 1320.godine u grčkom gradu Kosturu, od oca Grka i majke Srpkinje, pa otuda i njegovo prezime Grčić.
Rumunski pak izvori navode da je rođen 1310. u Prilepu.
Okončao je život 26. decembra 1406. i sahranjen je u manastiru Tismana, u grobnici koja mu je još za života bila pripremljena.
Pred tom grobnicom, tokom čitave godine, uznose se molitve i teče nema reka ljudi.
Priredio: Prof.dr Kamenko M. Marković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Evo, još jedne sjajne priče iz domovine Konstantina Brankušija. Poetično, kao i u svim drugim prilikama, profesor Marković je ispričao priču, ne samo o hramu, ona je više priča o ljudima. Sjajno. Bravo, profesore za sve što ste nam „doneli“ iz Rumunije. Imam najdublje poštovanje za vaš rad, ponosan sam što živim sa vama u istom gradu i radujem se što mogu da vas čitam. Vi tekstovima edukujete ljude i činite ih bodatijim.
Bravo. Obradovala sam se Vasem tekstu profesore Markovicu, divan je kao i sve ostalo sto ste objavili. Hvala vam sto postojite i zahvalite Bogu ya Vas dar,.Dar za pisanjem, vi ste dragulj reci.
PAŽLJIVI ČITALAC
MOLIM VAS DA U POSLEDNJEM REDU OVOG DIVNOG TEKSTA, POSLEDNJOJ REČI UMESTO LJ. DODATE: LJUDI. Hvala.
ODLIČAN POZNAVALAC RUMUNSKE UMETNOSTI I KULTURE
Profesor Kamenko Marković je istoričar umetnosti u Srbiji koji možda ponajbolje poznaje rumunsku umetnost i kulturu, imajući u vidu da je objavio knjige o Brankušiju i Konstantinu Kalafazeanuu, jedan broj naučnih radova iz domena rumunske umetnosti i veliki broj radova o rumunskim spomenicima kulture.
TRAGOM VAŠIH PRIČA
Impresionirana pričom, idem sledeće nedelje da posetim taj Manastir Tismanu. Već sam obišla Manastir Krepičevac o kome je profesor Marković pisao.Hvala.