Kamenko Marković: 55 godina bavljenja Brankušijem
Profesor dr Kamenko M. Marković, istoričar umetnosti iz Niša, jedan je od najboljih poznavalaca života i stvaralaštva Konstantina Brankušija, proslavljenog rumunskog skulptora.
Marković će ovih dana obeležiti vredan jubilej: 55 godina bavljenja ovim genijalnim umetnikom.
Naime, Marković je 3. jula 1969. objavio prvi rad o Konstantinu Brankušiju. Od taga dana do današnjeg, Marković nije prestao da se divi Brankušijevim delima i, jedan je od onih, istina, možda retkih, koji je video Brankušijeva dela u najznačajnijim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama u svetu.
Kamenko M. Marković je još kao učenik Umetničke škole pokazao izuzetno interesovanje za dvojicu umetnika: Rembranta van Rajna, slikara i Konstantina Brankušija, skulptora. Nakon završenih studija stručno se usavršavao u Holandiji i Francuskoj.
Predavao je Opštu istoriju umetnosti novog veka na Katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Godine 2023. obeležio je 55 godina bavljenja Rembrantovim životom i stvaralaštvom. Prvi rad o Rembrantu objavio je 1968. a, godinu dana kasnije objavio je i prvi rad o Brankušiju.
Od tada do danas objavio je o Brankušiju oko 70 radova, tri knjige i, učestvovao na tridesetak naučnih skupova na kojima je govorio o Brankušiju. (Pet i po decenija Marković je predavanjima obeležavao dan Rembrantovog i dan Brankušijevog dolaska na svet. Na isti način obeležavao je dane kada su ovi genijalni ljudi otišli sa ovog sveta). Verujem da u svetu nema ovakvih primera!
Marković je, kao student, učestvovao na kolokvijumu u Parizu 1976, upriličenom povodom stogodišnjice od rodjenja Konstantina Brankušija, na kojem su govorili najznačajniji istraživači i kritičari Brankušijevog stvaralaštva i jedan broj Brankušijevih učenika.
U godinama koje su potom usledile, Marković je razgovarao sa dvojicom Brankušijevih učenika, i sa nekolicinom ljudi koji su poznavali Brankušija. Godine 2011. Marković je u svom radu “In curtea casei parintesti a lui Brancusi“, u Revista Agero“, Študgart, izneo brojne, do tada nepoznate detalje iz života slavnog skulptora.
Konstantin Brankuši rodio se 21. februara 1876. u selu Hobica, opština Peštišani, regija Gorž u Rumuniji u porodici siromašnih zemljoradnika. Osnovno obrazovanje uz mnogo napora stekao je u Bradiceni i Peštišaniju.
Od 1894. do 1898. učio je za umetničkog stolara i studirao na Univerzitetu u Krajovi. Izmedju 1898. i 1902. nastavio je studije na Umetničkoj akademiji u Bukureštu. Onda je 1902. preko Nemačke i Švajcarske pešice krenuo za Pariz, u koji je najzad stigao 1904. Posle daljih studija u Školi lepih umetnosti kod vajara Mersijea počeo je da izlaže, najpre u Nacionalnom salonu, zatim u Jesenjem salonu. Ogist Roden, impresioniran njegovim eksponatima na Jesenjem salonu 1907, pozvao ga je da mu postane asistent. Brankuši ga je odbio uz primedbu:”Ništa ne raste u senci velikog drveća”.
Karmen Silva, rumunska kraljica pokušala je da nagovori Brankušija da promeni odluku, ali on je ostao nepokolebljiv. Cela Francuska je ostelila da se rodio novi skulptor.
Početkom XX veka u Francuskoj on je najsamostalnija ličnost i jedan od najvećih skulptora veka. Brankuši kroz svoju skulpturu i ceo svoj skulptorski život ostaće čvrsto ukomponovan u pejzaž i mit, legendu i istoriju svoje goleme i brdovite Rumunije raskošne po svojim legendama, verovanjima i mitovima.
Brankušijeva umetnost obuhvatala je prirodu materijala u svim njegovim manifestacijama. On je svoja dela radjena u bronzi i mermeru dovodio do stepena perfekcije koji se retko vidja u istoriji skulpture. Po njegovom mišljenju jedna dobro napravljena skulptura treba da ima moć da isceljuje onoga ko je posmatra. “Ne zahtevajte od mene ni sumnjive formule ni nekakvo tajanstvo. Ono što vam ja dajem, to je čista radost. Gledajte moje skulpture sve dok ih ne vidite”.
U nastojanju da čitaocu približi Brankušijevu umetnost, Kamenko M. Marković je izmedju ostalog napisao:”Umetnost Konstantina Brankušija, izražava jednu od najdubljih žudnji ljudske duše: otkrivanje i pokazivanje čitavom univerzumu radost života”.
Konstantin Brankuši je proveo u Parizu 53 godine i svojim delima korenito promenio tokove svetske skulpture. Čitavo Brankušijevo delo je simbol, pa otuda i umetnikova potreba da ih dodatno ne objašnjava, već da zahteva od posmatrača da ih dugo gleda, sve dok ih ne vidi. Pojedinačno posmatrano, njegovo delo zrači nekim nedokučivim osećanjem, nekom umilnom dobrotom, spokojstvom koje čovek ima potrebu da vidi.
“Moje skulpture ne treba poštovati. Potrebno je da ih volite i poželite da se igrate sa njima. Želim da vajam oblike koji mugu ljudima da donesu radost”.
Brankuši je, rodjenjem bio rumunski seljak, koji je sačuvao korene svojih predaka i doneo sa sobom, u Pariz, čitavo blago narodnih običaja iz svoje zemlje. Svi oni koji su prošli kroz Brankušijev atelje, imali su isti utisak rumunske autentičnosti.
Brankuši se nije zadovoljio samo time što je sebi stvorio rumunsku oazu u srcu Pariza. Sačuvao je i mentalitet seljaka: oprezan, sumnjičav, nepoverljiv prema onima koje nije poznavao, ali jednostavan, plemenit, velikodušan sa onima koje je prihvatio kao goste u svom domu. Želeo je da živi u svom svetu, i u okruženju onih, koje je osećao duhovno srodnima. Taj Brankušijev pogled na svet, u velikoj meri odslikava jedna njegova misao: „Kad prestanemo da budemo deca, mi smo već mrtvi”.
Odlazeći iz Brankušijevog atljea, Žan Kasu je napisao:” Brankuši je seljak, vlaški pastir, prijatelj stada i zvezda. Ovaj mudrac, ovaj primitivac, ostaje jedna od najvećih ličnosti u umetnosti svih vremena”.
Dora Valije je nakom boravka u Brankušijevom ateljeu, u maju 1956. zabeležila: ”Prepoznala sam kiselosladak miris koji imaju odredjene seoske kuće. Zaboravila sam da sam u Parizu i da sam došla da vidim jednog slavnog umetnika i imala osećaj da se nalazim negde daleko, na selu, kod čoveka koji je živeo od zemljoradnje”.
Duga je niska Brankušijevih remek- dela. Evo nekih: Mudrost Zemlje, Usnula muza ( u više varijanti), Portret gospodjice Pogani (u više varijanti i u različitim materijalima), Ptica u prostoru (u više varijanti i u različitim materijalima), Ptica savršenstva, Foka, Petao (u više varijanti i različitim materijalima), Skulptura za slepe, Početak sveta, Leteća kornjača, Riba (u više varijanti i u različitim materijalima), Dva pongvina, Tri pingvina …
Ovim veličanstvenim ostvarenjima treba dodati i tri javna spomenika na otvorenom. Nadgrobni spomenik Petru Staneskuu na groblju Dumbrava u Buzau (Rumunija), Poljubac, kamena ploča na grobu Tanje Raševskaje na groblju Monparnas u Parizu, i Memorijalni kompleks u Trgu Žiu (Rumunija), napravljen u periodu od 1937. do 1938. u slavu heroja iz županije Gorž, poginulim u Prvom svetskom ratu. Kompleks u Trgu Žiu čine tri celine: Sto ćutanja, Kapija poljupca i Srub beskraja.
Analizirajući ovu skulptorsku celinu, profesor Marković je izmedju ostalog napisao:” Za razliku od drugih Brankušijevih skulptura, koje su spremne da polete sa postolja, put nebeskih visina, ova tri dela su čvrsto usadjena u zemlju, i kao da stavljaju pečat na misao da izrastaju iz rodne grude. Ovo je najdublje i najnežnije delo u istoriji rumunske umetnosti. Konstantin Brankuši je div moderne umetnosti, a Trgu Žiu je srebrna činija u kojoj se ogleda njegova duša”.
Čitav Brankušijev stvaralački opus, nije ništa drugo do san. ”Kao dete, stalno sam sanjao da letim po drveću i u nebo. Sačuvao sam nostalgiju prema tom snu, i evo posle četrdeset godina, pravim ptice. Ne želim da napravim pticu, već dar, uzlet, elan”.
Umro je u proleće 1957.
Profesor Kamenko M. Marković će predavanjem o Konstantinu Brankušiju obeležiti ovaj jubilej. Predavanje će pratiti katalog pod nazivom „Konstantinu Brankušiju s ljubavlju“, koji je Marković priredio a, tekst kataloga pod naslovom “Jedno pobratimstvo lica u svemiru”, je napisao Damir Malešev, filozof i konceptualni umetnik iz Novog Sada.
Priredio: Dragan Savić
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Kada i gde će biti održano predavanje? Hvala!
VRSTAN ZNALAC
Dragi moj profesore,
Koliko sam se samo obradovala ovoj vesti. Vaša veličanstvena predavanaja pamtimi i posle dvadeset godina. Nedostaju mi vaša predavanja, vaše briljantne analize dela, vaša dramatugija u izlaganju, vaša moć da očarate slušaoca. Slušali smo vas sa takvim oduševljenjem da se to neda opisati. Nikada u svom životu nisam čula nekoga ko je sa toliko ljubavi govorio o Rembrantu, Brankušiju , Sezanu, Mikelandjelu… Znate da smo plakali na vašim predavanjima. Znate i koliko smo vas voleli. Srećan vam jubilej.
BRAVO!
Moj naklon profesore. Volela bih da vas još koji put čujem. To je uvek dogadjaj koji se pamti.
Jubilej dostojan poštovanja
Kada je prof. dr Kamenko M. Marković godine 2023. obeležio 55 godina bavljenja životom i stvaralaštvom Rembranta van Rajna to je bilo nešto veliko, gotovo nestvarno u životu i radu jednog čoveka. Danas, profesor Marković obeležava još jedan teško dostižan jubilej: 55 godina bavljenja životom i stvaralaštvom Konstantina Brankušija najvećeg skulptora XX veka i jednog od najvećih uopšte. Profesor Marković je POSTIGAO NEŠTO GOTOVO NESTVARNO: Pet i po decenija bavio se je najvećim slikarem i najvećim skulptorom i uspeo je da svojim studentima predstavi ove umetnike u svetlu brojnih knjiga i tekstova koje je o njima napisao ali i kroz svoja izuzetna predavanja. Ovo je kruna jedne karijere naučnika- istraživača koji je proputovao „pola sveta“ da bi video dela ovih umetnika i uneo ih u svoje radove koji su studenti prihvatili sa velikom radošću. Da je Srbija zemlja u kojoj se nauka, kultura i umetnost cene, profesoru Markoviću bi na ovim jubilejima trebali da čestitaju ljudi iz samog vrha države. Ali, Srbija je prilično daleko od normalne zemlje, pa takav postupak se i ne očekuje.
Na samom kraju, profesor Kamenko M. Marković može biti zadovoljan onim što je u svom životu i radu postigao. A postigao je mnogo :SVIM SVOJIM VELIKIM SRCEM ON VOLI UMETNIKE O KOJIMA GOVORI I, NIŠTA NA SVETU NJEMU NIJE VAŽNIJE DO NJIH SAMIH. Malo je ovakvih ljudi na planeti. Ponosan sam što mi je predavao na fakultetu ikasnije na mester studijama, što sam ga upoznao, cenio i zavoleo kao svog najrodjenijeg.
ZASLUŽIO JE VELIKO PRIZNANJE
Decenijama sam slušao tolika predavanja koja je profesor Kamenko M. Marković imao u Nišu i Aleksincu a govorio je o Rembrantu, Brankušiju, Mikelandjelu Buonarotiju, Savi Šumanoviću. Profesor Marković je jedan od retkih istoričara umetnosti koji je sa podjednakim žarom i strašću govorio i pisao u svojim knjigama i naučnim radovima o slikarima i skulptorima.
BILO BI DOBRO da se ustanovi nagrada koja bi nosila ime „Kamenko Marković“ a dodeljivala bi se onima koji pišu o skulptorima, autoritativno i pesnički nadahnuto kako je to činio profesor Marković. To bi u neku ruku bilo priznanje za čoveka koji je 55 godina pisao i govorio o Konstantinu Brankušiju. S pravom se može reći i da je bio pionir na tom polju u Jugoslaviji.
ODLI:NA IDEJA
Profesor Marković kao veoma ugledan istoričar umetnosti dao je snažan doprinos razvoju istorije umetnosti i zaslužio da jedna nagrada u sveri umetnosti nosi njegovo ime i prezime. Ta nagradabi8 se možedodeljivati i na slikarskim ko9lonijama, autorima koji bi8 napisali dobru i p MAH!oetičnu kritiku o nekom od učesnika.
PODRŽAVAM SVIM SRCEM TU IDEJU!
KAMBELEVAČKI VRBACI
Slikarska kolonija „Kambelevački vrbaci“ o kojoj ste pisali i za koju se profesor Marković svim srcem zalagao da se održi u Kambelevcu, mogla bi biti imesto gde će se nagrada dodeliti. Na toj koloniji mogla bi da se dodeli nagrada „Kamenko Marković“. To bi u neku ruku bilo priznanje profesoru Markoviću alii Kambelevcu.
Profesore, vi ste ziveli istoriju umetnosti
Onaj ko vas nije slusao ne moze ni da zamisli kakav je to dozivljaj bio. Slusali smo vas, uzivali i voleli vas predmet Opstu istoriju umetnosti novog veka, najobimniji predmet ali koji smo sa uzivanjem ucili i polagali. Ispit kod vas bio je nesto gotovo nestvarno, tako niko nije radio na studijama, niko poput vas nije umeo da uziva u odgovorima svojih studenata i da zbog znanja studenata bude tako srecan. Bili ste neponovljiva licnost u godinam amojih studija. Vase knjige poput O slikarima i druge price, Od Karavadja do Brankusija, Konstantin Brancusi i njegova duhovnha porodica, dovoljne su da vas studenti pamte do kraja svojih zivota.
Školski druže,
Sećam se dana u osmogodišnjoj školi, možda je to bilo u šestom razredu, kada si mi rekao da ćeš studirati istoriju umetnosti i da ćeš u njoj otkriti svet kome ćeš biti posvećen do kraja života. Ti si ostvario svoj san. Završio si istoriju umetnosti, postao doktor istorije umetnosti i profesor istorije umetnosti na Katedri za istoriju umetnost, napisao si 30 knjiga sa područja istorije umetnosti, stotine naučnih radova i ogroman broj tekstova za časopise i portale. Kakva blistava karijera čoveka koji potiče iz Lužnice koja je dala značajan broj ljudi ali meni se čini moj školski druže da si ti jedan od najvećih sa tog prostora. Ponosim se tobom, iako sam ti zamerao što previše čitaš a ja premalo, sada vidim da to nije bez značaja i da je to izmedju ostalog, napravilo razliku u pogledu na tvoj i moj svet. Bavio si se poslom koji si najviše voleo na svetu, uglčedan i poštovan., uživaj i piši. A pišeš onako kako si još u petom razredu nagovestio- poetično i veoma pitko. Srećan ti jubilej.
SVESTRAN I PLEMENIT ČOVEK!
IMala sam tu sreću da nekoliko puta slušam predavanja profesora Markovića . Tri- ili četiri predavanja imala su humanitaran karakter. Naime, nakon predavanja, profesor bi nas, prisutne, zamolio da ako nam se svidelo predavanje ostavimo po koju novčanicu u korist životinja, tačnije mačaka. On i Draganha Stanković punih 10 godina hrane, neguju i leče napuštene mace( o macama iz Duvaništa bilo je nekoliko TV priloga i puno novinskih tekstova). Godinama je učesnik brojnih akcija koje imaju humanitarni karakter, a godinama jeodvajao jedan deo plate i davao jednoj pordici na Kosovu i Metohiji.To nam je kazao posle predavanja , pre dve godine u akciji koju je organizovalo Društvo za pomoć deci ometenoj u razvoju. Profesor je tom prilikom imao fantastično predavanje o Anri de Tuluz Lotreku. Dva predavaanja u korist životinja bila su vezana za život i delo velikog i slavno gKonstantina Brankušija. IMAM SAMO REČI DIVLJENJA ZA OVOG VELIKOG I PLEMENITOG ČOVEKA.
ČOVEK RENESANSNE OBDARENOSTI
Sa velikim zadovoljstvom pišem nekoliko rečenica o profesoru Kamenku M. Markoviću. Pre svega, to je čovek demonski darovit: slikar, pisac, pesnik, likovni kritičar. Posedujem šest njegovih slika kupljenih pre trideset godina, sjajne su i obožavam ih. Brojna predavanja koja je imao u Nišu slušala sam sa uživanjem, pa i nekoliko njih o Brankušiju za čiju je afirmaciju profesor Marković apsolutno zaslužan. Njegovi tekstovi, njegovi putopisi, i eseji o Kambelevcu , pa i o brojnim mestima u Rumuni9ji povezanim sa Brankušijem naprosto očaravaju poetičnošću. Ja sam veliki poklonik profesora Markovića,volim njegova predavanja, sve ono što napiše,. Uvek i sa velikim zadovoljstvom pročitam njegove tekstove iz kojih učim. Sitne duše pokušale su slavnog čoveka da ismevaju što se svom strašću bavi zaštitom životinja. Nisu ni svesni, koliko su sitni. Da živikojim slučajem negde na Zapadu, imao bi povlašćen status u društvu za sve što je u svojoj oblasti uradio. Dovoljno je kazati da je napisao 46 knjiga,.
Marković je godinama držao predavanja u korist životinja. I sam jke sa svojim saradnicom stvorio Oazu radosti u naselju u kojoj su 10 godina brinuli o mačkama. Kako se sada čuje to će biti za neki dan razoreno od strane komunalne policije iz Niša. TRAGIČNO. Umesto dea ovakve ljude i njihove akc ije svesrno podržavamo mi u Srbiji radimo potpuno suprotno od modernog sveta.Marković je humanista koji se tim bavi više od pola stoleća a i veteran rata je.
Profesor. pravi profesor
Ono sto je ovaj veliki, stvarno veliki covek, davao svojim predavanjima je nesto sto se tako retko srece.Sjajan poznavalac materije kuju tretira, nikada ga nisam video da je zbog nekog podatka gledao u knjigu( a predavanja su mu trajala po nekoliko sati gde bi kazao na hiljade podataka FASCINANTNO. Njegova predavanja su svojevrsne pozorisne predstave koje ocaravaju. Nikada ga nismo videli ljutog i niko nije bio srecniji od njega kada bi nas slusao na ispitu. Nase znanjue bilo je sreca za njega. Covek koji se ne zaboravlja lako. Se’am se da je nama na master studijama drzao predavanja nakon sto je na svojoj Katedri drzao osam sati predavanja. Nikada nismo osetili da je bio umoran , on je ziveo zivot onih o kojima je govorio i to sa toliko ljubavi, sa toliko strasti i uzivljavanja da je to bila pozorisna predstava a da su mu devojke davale flasicu sa vodom jer nije cetiri sata prekidao predavanja drzeci ih isklju;ivo stojeci, prateci gestovima ruku svoja carobna izlaganja. Profesor Kamenko M. Markovi’c je nama studentima istorije umetnosti i master studentima na Fakultetu umetnosti uYcecanu bio novi PROFESOR VUJIC. Srecan vam jubilej dragi nas profesore. Oni koji vac vole, znate nas.
OSTALA SU VASA PREDAVANJA U MENI
Profesore moj dragi, ima nekih deset godina od kada smo se poslednji put videli. Radim u srednjoj skoli i nisam zadovoljna ni sobom ni onim sto radim.Nedsstaju mi godine studija, nedostajete mi vi. Dali ste znali koliko sam vas volela zbog svega ste radili, Predavanja, nacin izlaganja, poezija reci kojima ste nas zasipali, strast i ljubav o onima o kojima ste govorili. Pamtim onu vasu cuvenu recenicu kojom ste zapocinjuali svoja nadahnuta i poeticna predavanja. Ovo je slikar koha mnogo volim Nikada nismo culi da nekogha od umetnika NE VOLITE. Veliko je , i plemenito vase srce. zato smo vas i voleli. Kada ste master studentima govorili o Konstantionu Branku[iju, mi smo malo znali o njemu* predavac; koji nam je na osnovnim studijama predavao XX vek cinio je to na jedan malokrvan na;cin , bez strasti, bez zelje da te reci dopru do nasih srca, VI ste profesore nama otkrili Branku[ija znanjem, stras’u koja se retko srece. Kako bi ste mi sada jednim predavanjem dali infuziju pred pocetak nove skolske godine! Nedostaju mi vasa predavanja, vasa strast , vasa ljubav o onomeo cemu govorite sa zanosom koja osvaja i najhladnije srce.
B Talentobanm i darovit čovek
Prof. dr Kamenko M. Marković istoričar umetnosti na glasu, i van granica Srbije, zaslužio je da bude tema nekog pisca, ili hroničara. Samo zamislite ova dva podatka: čovek je obeležio 55 godina bavljenjua Rembrantom , 2023. godine, a ove godine, 2024. 55 godina babvljenjua Konstantinom Brankušijem. NIsam čuo da u svetu postoji nešto slično. Valjalobi da ovi jubileji inspirišu neko0 darovito pero da ostavi trag o jednom izuzetnom istoričaru umetnosti.
Talentovan i darovit čovek
Prof. dr Kamenko M. Marković istoričar umetnosti na glasu, i van granica Srbije, zaslužio je da bude tema nekog pisca, ili hroničara. Samo zamislite ova dva podatka: čovek je obeležio 55 godina bavljenjua Rembrantom , 2023. godine, a ove godine, 2024. 55 godina babvljenjua Konstantinom Brankušijem. NIsam čuo da u svetu postoji nešto slično. Valjalobi da ovi jubileji inspirišu neko0 darovito pero da ostavi trag o jednom izuzetnom istoričaru umetnosti.
ZASLUŽIO JE DA MU SE ODUŽIMO
Decenijama prof. dr kamenko M. Marković je u Nišu bio veoma aktivan učesnik kulturnih dešavanja. Pisao je za sve novine i časopise koju su u ovom gradu izlazili, čak i za „Videlo“( u njuemu jue objavio feljton o Jovanu Dučiću), imao emisije u Radio- Nišu, imao i jedan broj TV priloga, pisao i juoš uvek piše za niške portale. Kada neko u belom svetu obeleži 55 godina bavljenja nečin on zaslužujke priznanje sredine u kojoj živi i stvara. Profesor Marković je 2023. godine obeležio 55 godina bavljenja Rembrantom van Rajnom. Sličan primer ne postoji u svetu. Vlast koja se bavi mitovima i izmišljotinama svih vrsta nije našla za shodno da se zahvali profesoru . Ove , 2024. profesor Markovuić beleži 55 godina bavljenja Konstantionom Brankušijem. Kako on živi na opštini Medijana, a sada su tamo nove vlasti na njenom čelu, opština bi mogla da organizuje da profesor Marković održi predavanje u sali koja ničemu nije godinama sližila jer je Ara tako hteo, i da Markoviću zahvali na jubileju. Tako se to radi u svetu, a kod nas?Ako i sbe ovo ne može biti realizovano treba redakcija portala da napravi intervju ovim povodom sa profesorom. Stalno se busamo u grudi da smo u svemu najbolji u svetu, da živimo zlatno doba, da se izdvaja za kulturu više od mnogih zemalja( što nije tačno).. Vlast ne RAZUME da je kultura, umetnost a to znači i poštovanje stvaralaca nešto veliko . Na otvaranju olimpijskih igara,Francuska najveća sila u kulturi i umetnosti je to pokazala i zadivila svet. Nije dovoljno da samo jedan čovek u Srbiji vredi , treba ih bude mnogo, mnogo više i da se i oni pitaju o brojnim stvarima i da se poštuju prema zasluzi. Baviti se nečin čitavog života i ostaviti iza sebe dubok ztag je nešto veliko i neizbrisivo.
One koje stvarno zanima umetnost i žele da čuju jedno nadahnuto predavanje treba da dodju u ponedeljak u 18 sati u biblioteku „Stevan Sremac“ i poslušaju profesora Kamenka M. Markovića uverena sam da će biti zadovoljni onim što će čuti.
PROFESOR MARKOVIĆ JE BRILJANTAN POZNAVALAC BRANKUŠIJA U TO SMO SE UVERILI NA PREDAVANJU KOJE JE OVIM
POVODOM ODRŽAO 3. FEBRUARA 2025. U NARODNOJ BIBLIOTECI STEVAN SREMAC U NIŠU. BRAVO PROFESORE JOŠ JEDNOM, NAUČNIK I ISTAŽIVAČ U SVERI UMETNOSTI KAKVIH JE ZAISTA MALO U SVETU. MOJ ISKRENI NAKLON ZA SVE ŠTO SI URADIO.
55 godina ovaj čovek neumorno piše i govori o Brankušiju. Nema sličnih primera ni u Rumuniji ni u Francuskoj u kojoj je slavni rumunski skulptor živeo 53 godine. Iz tekstova i Markovićevih predavanja izbija strast i nevidjena ljuibav za stvaralaštvom ovog genijalnog čoveka.
Kada je 2023. profesor Marković obeležio 55 godina bavljenja Rembrantom, mislio sam da se nešto slično više ne može ponoviti. Ali , može. Marković je neponovljiv u svojoj strasti i ljubavi, a Rembrant i Brankuši su njegove besmrtne ljubavi.
Jutros sam sreo profesora Markovića u prodavnici i čestitao mu na predavanju koje je održao o Brankušiju 3. februara ove godine. Kazao sam mu da je predavanje bilo sa bezbroj podataka sa mnogo znanja , sjajnih analiza, odličnog poznavanja umetničke klime u Parizu tih godina, ogromne strasti i još veće ljubavi i da malo ko može od predeavača da načini ovakvo izlaganje.
Jubilej dostojan najdubljeg poštovanja
Na Zapadu ili u bilo kojoj civilizovanoj i normalno istrojenoj državi Predsednik države bi čestitao ovakav jubilej. Jer profesor Kamenko M. Marković je čitav svoj žovot popsvetio istoriji umetnosti, dvojici genijalnih umetnika Rembrantu van Rajnu i Konstantinu Brankušiju je posvetio najviše pažnje i vremenma, njima se bavio 55 godina , Zahvaljujući tim naporima veliki broj ljudi je saznao o ovim umetnicima mnogo toga i zavoleo umetnost baš iz razloga na koji je način Marković njima to prezentira0.