Nekada poznat niški sindikalac sada je poznat gljivar i kuvar: Od pečuraka pravi kolače, pite, kobasice, slatka…

Mladenović je počeo da objavljuje recepte na internetu isključivo zbog svoje ljubavi prema kuvanju i dobrom zalogaju i njegov blog “Neodoljiva lakoća pripreme” je nekomercijalan tako da svi zainteresovani mogu besplatno da preuzimaju recepte.

Zanimljivo je da Dragan dok je živeo u Nišu nije nikada ubrao ni jednu pečurku, a gljivarenje i kulinarstvo zavoleo je nakon preseljenja iz Niša najpre u Zagreb, a potom u selo Ogulinec kod Velike Gorice.

“U Nišu sam najpre radio u Elektronskoj industriji, a potom sam deset godina, do 2010. godine bio regionalni poverenik sindikata “Nezavisnost”. Moja primanja tada bila su svega 50 maraka i zato sam rešio da pronađem drugi posao. Edukovao sam se i postao trener za Neurolingvističko programiranje (NLP). U to vreme bio sam razveden i koleginica iz sindikata upoznala me je sa svojom rođakom iz Hrvatske. Započeli smo vezu, 2007. smo se venčali, a pre 13 godina preselio sam se kod nje u Zagreb. Tamo smo otvorili zajedno školu za Neurolingvističko programiranje. Potom smo se pre sedam godina presilili u Ogulinec jer smo želeli da živimo u prirodi, daleko od gradske gužve i galame”, kazao je Dragan.

Dodao je da nakon preseljenja u Ogulinec nije nikoga poznavao tako da je slobodno vreme provodio šetajući šumama u okolini sa svojim udomljenim psom Dritom.

„Pronalazio sam pečurke u šumi i zainteresovao se za njihovu pripremu, ali su mi svi odgovarali da ih samo prže sa jajima. Nisam time bio zadovoljan i učlanio se u gljivarsko društvo. Počeo sam da učim o pečurkama i shvatio da mogu da se pripremaju na maltene hiljadu drugih načina. Počeo sam da ih koristim u jelima, salatama, pitama, kolačima, da pravim od njih čaj i tinkture. Volim da jedem, da lepo dekorišem hranu i krenuo sam da eksperimentišem sa receptima. Na nagovor prijateljice napravio sam „fud“ blog i svoja iskustva iz kuhinje i recepte počeo da delim sa drugim ljudima. To mi je zaista omiljeni hobi“, istakao je Dragan.

U njegovoj kuhinji sada se može pronaći slatko od crnih truba, od lisičara i šumskog pileta, čajevi od brezove gube, hrastove sjajnice, reiši gljive, ćuranovog repa, čak koristi i sušenu otrovnu muharu.

„Muhara je jedna od najcrtanijih pečuraka, jer vrlo lepo izgleda, ima crvenu kapicu i bele tufnice. Veoma lepo izgleda, ali je otrovna. Međutim, nju potapam u rakiju i pravim tinkturu koja je odlična za masiranje bolnih leđa i zglobova. Što se slatka od pečuraka tiče kuvaju se kao i druga slatka, poput recimo od šljiva ili trešanja. Zaista su odlična. Slatko od lisičara ima blagi ukus kajsije, a slatko od crtnih truba je blago gumenasto. Čajevi od gubove breze, hrastove sjajnice, ćuranovog repa su veoma zdravi. Odlični su za jačanje imuniteta, a koriste i se u lečenju karcinoma, kao i za ublažavanje posledica hemioterapije”, izjavio je Dragan.

Svoje kulinarsko umeće nekadašnji niški sindikalac pokazao je i na gastronomskom festivalu u rodnom gradu pre dve godine sa Mikološkim društvom “Naissus“, kada je jedan od članova žirija za ocenu kulinarskih specijaliteta bio poznati kuvar Steva Karapandža.

„Osvojili smo drugu nagradu za baklavu sa žutim piletom, gljivom koju nazivaju još i šumskim hlebom. Vrlo se jednostavno priprema, a izuzetno je ukusan kolač. Za pripremu se koriste tanke kore dok se fil pravi od gljiva koje se samelju na vodenici za mlevenje mesa i prokuvaju. Potom im se dodaju mleveni orasi i rendana čokolada. Kore se urolaju kao i za „običnu“ baklavu“, a posle pečenja preliju šerbetom“, objasnio je naš sagovornik.

Osim pripreme zdrave hrane i gljivarenja, Dragan ima još jedan hobi, a to je sadnja „bio vrta“. Za svoju suprug i sebe proizvodi sve što im je potrebno od povrća u lejama od slame, bez hemije i okopavanja biljaka.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.