Nemanja Trajković, iako mlad po godinama, jedan je od retkih suši majstora u našem regionu. Njegova fascinacija Japanom, želja i trud potiču od davnina i od njega su danas napravili suši majstora.
U početku samouk, sve vreme je učio i “krao” zanat. Vremenom je uspeo da japansku recepturu prilagodi ukusima Nišlija.
View this post on Instagram
Ovaj mladi suši majstor zadužen za pripremu tradicionalnog japanskog jela u Tanaka Bistrou je prvi u našem Gradu krenuo sa pripremom sušija.
Suši je tradicionalno japansko jelo sa dugom istorijom. Njegovi osnovni sastojci jesu Nori alga i specijalno začinjen pirinač koji prolazi kroz posebnu proceduru pripreme.
Jede se drvenim štapićima koji se služe uz jelo. Naš suši majstor ističe da Nišlije, iako dobijaju i pribor pored, sve više jedu štapićima.
„Da bi pirinač mogao da se koristi, neophodno je da bude lepljiv. Sastojici unutar sušija variraju u zavisnosti od ukusa. Japnci uglavnom jedu suši sa svežom ribom, lososom i tunom. Međutim danas, zbog uticaja Amerike i zapada, razvile su se razne vrste sušija, sa sirom, Filadelfiom, piletinom“, pojašnjava Nemanja za Niške Vesti i izričito napominje da je sveža riba koja se koristi zamrznuta pre korišćenja i bezbedna za korišćenje.
Modernije vrste sušija su Kalifornija rols, specijalitet ovog poznatog bistro bara.
Prema njegovim rečima, sve zavisi od ukusa gostiju. Prodaju se i „ovi“ i „oni“.
„Mogu da primetim da ljudi vole da je rolnica pržena i da osete srpsko – balkanske detalje. Uglavnom jedu Kranči rols, prženu i hrskavu suši rolnicu, koju smo prilagodili da bude nešto nalik našoj tradicionanoj kuhinji. Po mom ukusu, najlepši je sa svežom ribom“, priča on.
Nemanja dodaje da sam početak nije bio lak. Nailazili su na negodovanje. Bilo je dosta predrasuda gostiju koji su pričali da naše podneblje ipak nije za tu vrstu hrane.
„Uglavom naši ljudi ne vole takvu vrstu hrane, pričali su nam na neki način da je sve to greška u startu. Danas već imamo stalne goste i ljude koji su sa nama učili da jedu tu vrstu hrane. Slobodno mogu da kažem da su se Nišlije oslobodile“.
Na ideju da u redovan meni ubace i suši došao je sa par kolega pre par godina. Tada su i krenuli da aktivno rade na tome.
„Na moju i inicijativu par kolega smo rešili da ubacimo i to. U sastavljanju menija učestvovali smo svi. Pored toga, ubacili smo i neku drugu vrstu hrane da bismo se prilgodili našem tržištu. Suši sam probao ranije i pravio pre toga, zanimalo me je. Temelj svega toga jeste što sam ja voleo da spremam hranu kod kuće. Još kao mlađi sam radio na tome tako da sam već imao bazu. Kasnije smo imali radionice gde sam dograđivao znanje“, kazao je naš sagovornik.
Danas Nemanja učestvuje u radionicama, vežba sa ljudima i radi na tome kako bi im što više približio ovaj specijalitet.
„Skroz smo otvoreni da pomognemo ljudima da imaju široka shvatanja, da im se zasviđa kada probaju. Ovom prilikom pozivam sve da probaju, ukoliko nisu“.
Ono što nas je zanimalo, jeste i raspon cena. Da li je priprema ovog japanskog tradicionalnog jela skupa?
„Što se tiče cena i skupoće sve zavisi koji se sastojci upotrebljavaju. Pirinač je drugačiji i on je malo skuplji. Sama procedura je skupa, jer je neko ipak prošao kroz trening kako da to napravi. Meni je to ipak najskuplje, ali i neprocenjivo“, navodi.
Uz ovaj delikates obavezno se služe soja sos, vasabi nalik našem renu koji je zelene boje i kiseli roze đumbir.
„Jede se štapićima, mada neki pričaju da se zapravo jede i pristima, ali nikako viljuškom i nožem“, kroz smeh kaže Nemanja koji je po struci inače diplomirani ekonomista.
Jede se uz Sake, japansku rakiju od pirinča. Može se jesti i uz zeleni ili crni čaj.
Da li ste Vi već probali Suši?
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Super je suši,volim sa svim ukusima sem sa mangom ne prija mi