SREĆNA SLAVA: Aranđelovdan, u slavu arhangela Mihaila
Aranđelovdan je hrišćanski praznik koji se proslavlja 21. novembra i po broju ljudi koji ga u srpskom narodu slavi kao krsnu slavu nalazi se na drugom mestu.
Dan je crkva posvetila u slavu svih anđela i prvom među njima, svetom arhangelu Mihailu.
Anđeli (anđeo na grčkom znači vesnik) su duhovna bića koja izvršavaju Božje zamisli, a budući da ih ima mnogo podeljeni su u devet rangova .
Na ikonama se uvek slikaju u ljudskom obliku i to kao mladi ljudi. Nemaju telesnih želja i briga kao ljudi, pa večno ostaju mladi i lepi. Pošto lete gde ih Bog pošalje, na ikonama im se slikaju i krila.
Predanje kaže da svaki čovek na dan krštenja dobije svog anđela, čuvara duše i tela. Taj anđeo čuva njegov život i zdravlje i pazi da, zbog neznanja, ne napravi neku grešku.
U znak čistote, anđeli su obučeni u belu odeću. Najviši među njima su sedmorica arhanđela, među kojima je Mihailo po kome je Aranđelovdan dobio ime.
Na ikonama je arhangel Mihailo predstavljen s krilima, u vojvodskoj odeći. Prema narodnom verovanju u času smrti on uzima ljudsku dušu. Praznik je ustanovljen još u četvrtom veku nove ere, a arhangel Mihailo je i zaštitnik loze Nemanjića.
DA LI NA ARANĐELOVDAN TREBA SPREMATI ŽITO?
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom Krsnom slavom.
Čak je i patrijarh Pavle u svojoj drugoj knjizi „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ objasnio ispravnost prakse da se žito sprema na praznik Sv. Arhangela Mihaila.
Koljivo, ili žito, sprema se ne za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, „u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri“.
Ovo je najbitniji deo molitve u kojoj se otkriva smisao pripremanja koljiva za Krsnu slavu. Krsna slava sa slavskim kolačem i koljivom se prinosi Boga radi i u čast krsnog svetoga kao zaštitnika porodice.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom Krsnom slavom.
Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav – Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Pogrešna praksa je verovatno nastala usled činjenice da se žito sprema i za parastose upokojenim bližnjima. U oba slučaja, žito predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
