„Na formiranje Ogranka SANU u Nišu čekalo se četvrt veka, zato je to važno za Grad i celokupnu naučnu javnost jugoistočne Srbije“, rekao je Niškim Vestima stalni član SANU, akademik Ninoslav Stojadinović. Svečano otvaranje Ogranka SANU u Nišu zakazano je za 16. septembar u 11 sati u Velikoj sali niškog Univerziteta. Niš, za sada, ima pet akademika: tri redovna i dva dopisna člana.
Redovni članovi SANU su akademici Ninoslav Stojadinović, Jovan Hadži Đokić i Gradimir Milovanović, a dopisni Milorad Mitković i Vladimir Rakočević.
Po rečima akademika Ninoslava Stojadinovića, ideja da Niš dobije Ogranak najviše naučne, umetničke i prosvetne ustanove u Srbiji, rodila se još 1990. godine kada je u okviru niškog Univerziteta osnovan Centar za naučno-istraživački rad SANU.
„To je bio prvi korak i Centar se u proteklim godina bavio naučno-istraživačkim radom u oblasti književnosti, jezika, arheologije, istorije. To je rezultiralo i otvaranjem katedre za istoriju u okviru niškog Univerziteta, ali to nije dovoljno“, rekao je akademik Stojadinović za Niške Vesti.
Na Univerzitetu u Nišu je do sada doktoriralo preko 1800 doktora nauka iz različitih naučnih oblasti.
Stojadinović je dodao da će otvaranjem niškog Ogranka SANU, Grad imati višestruke koristi.
„Sada će sve biti podignuto na viši nivo. Počevši od toga da ogranak ima autonomiju da predlaže članove SANU, što do sada nije bio slučaj. Povećava se šansa da Niš regularno dobije veći broj akademika u narednoj godini, recimo dva do tri“, rekao je Niškim Vestima.
Niški Ogranak SANU pokrivaće prostor jugoistočne Srbije i okupljaće akademike iz ovog dela zemlje. Osim u Nišu, SANU ima Ogranak jedino u Novom Sadu.
“Ranije je postojala Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, koja je, sticajem društvenih okolnosti pripojena SANU, ali je Novom Sadu ostavljeno da imaju Ogranak. Sada i Niš dobija takvu mogućnost, ravnopravno sa Novim Sadom. Ako me pitate zašto je to važno za Grad, važno je zbog sve većeg broja stranih kompanija koje biraju samo najbolje, a mi ćemo biti tu da pomognemo. Ogranak će se baviti demografskim problemima koji su vrlo izraženi u ovom delu zemlje, takozvana “bela kuga”, a nastavićemo da negujemo jezik i književnost ovog podneblja”, dodao je.
O Ogranku SANU u Nišu, 16. septembra u 11 sati u Velikoj sali niškog Univerziteta, govoriće akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU, prof. dr Dragan Antić, rektor niškog Univerziteta, gradonačelnik Niša Darko Bulatović i akademik Gradimir Milovanović, upravnik Centra za naučno-istraživački rad SANU Univerziteta u Nišu.
Da podsetimo, Srpska akademija nauka i umetnosti je od osnivanja 1841. godine bila najviša naučna i prosvetna ustanova u Srbiji. Pod imenom Srpska kraljevska akademija postojala je do 1947. godine kada je preimenovana u Srpsku akademiju nauka. Prvi predsednik Srpske kraljevske akademije bio je Josif Pančić. Kasnije ona ponovo menja naziv u Srpska akademija nauka i umetnosti (skraćeno SANU) i pod tim imenom postoji i radi i danas.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
