Nadomak crkve Uspenja Sv. Bogorodice u selu Miljkovac, dvadesetak kilometara od Niša, nalazi se jedinstvena spomen-česma koja gotovo čitav vek odoleva vremenu i svedoči o junacima kakvih je početkom prošlog veka bilo u Nišu i okolini.
Prvi trag do ove spomen-česme, nađen je u selu Dobroveni u okolini Bitolja, u Severnoj Makedoniji, na koji su naišli članovi Udruženja za negovanje i očuvanje tradicije “Kajmakčalan” iz Niša kada su, povodom obeležavanja stogodišnjice proboja Solunskog fronta, obišli srpsko vojničko groblje.
“Tada sam prvi put video spomenik na kojem je pisalo svome mladom prijatelju Miki Đulizibariću, potporučniku, vodniku mitraljeskog odeljenja 16. pešadijskog puka. Krenuo sam da istražujem sudbinu ovog div-junaka i polako kockicu po kockicu sklapao mozaik o njemu. Dobar iskorak je napravljen kada sam saznao da je porodica Đulizibarić, stara niška porodica, koja je aktivno učestvovala u privrednom i političkom životu Niša i okoline, kao i da su livade u okolini sela Gornja Toponica poznate kao Đulzine (Đuzine) livade. Susret sa Đorđem Stošićem iz Zavoda za zaštitu spomenika Niša i informacije koje sam od njega saznao, naterale su me da potražim ovu spomen-česmu”, otkriva Miroslav Veličković iz Udruženja “Kajmakčalan”.
Spomen-česma je urađena daleke 1924. godine. Kao i brojni slični spomenici i ona je zapuštena, ali još odoleva i nemaru ljudi i zubu vremena.
“Spomenik u Miljkovcu jedan je od lepših koje sam video, sa puno detalja i podataka. To je česma koju je brat posvetio svom poginulom bratu. Zatekli smo je potpuno zapuštenu, skoro da se nije videla od korova. Koliko smo mogli počupali smo travu i ostavili je u boljem stanju. Bilo bi dobro kada bi se našao način da se ovaj spomenik restaurira i dovede u pristojno stanje”, kaže Veličković.
Članovi ovog udruženja već godinama obilaze i uređuju grobove srpskih vojnika Solunaca. Misiju su započeli sa namerom da odgovornima skrenu pažnju na materijalne tragove srpske istorije koje moramo da sačuvamo, ali ne na način kako smo to činili do sada.
“Svoje pripadnike 16. pešadijski puk regrutovao je u Nišu i okolini. Ko zna do kojih ćemo sve podataka stići. Nastavićemo da istražujemo i život Mihaila T. Đulizibarića i njegovih potomaka, jer se poslednji Đulizibarić iselio iz Niša pre tridesetak godina”, dodaje Veličković.
Na spomen-česmi u Miljkovcu je uklesano:
“Ovaj spomen podiže za večnu uspomenu Miljkovačkoj opštini, svome neprežaljenom bratu Mihailu T. Đulizibariću, diplomiranom pravniku, rezervnom poručniku 16. pešadijskog puka, mitraljeskog odeljenja, koji pade na braniku svoje otadžbine 23. oktobra 1916. godine na položaju na “Tepavačkim čukama”, brat Milutin sa familijom, 1924.”
Mihajlo T. Đulizibarić poručnik 16. pešadijskog puka, jedan od 1.300 kaplara, bio je komandir mitraljeskog odeljenja. Poginuo je u borbama u okuci Crne reke, na Tepavačkim čukama. Sahranjen je na Srpskom vojničkom groblju u selu Dobroveni, u Severnoj Makedoniji.
Ime Mihaila T. Đulizibarića nalazi se i na popisu spomenika studentima Beogradskog univerziteta, poginulih u ratovima za oslobođenje 1912-1918. godine.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
