U preko 400 hraniteljskih porodica u pet upravnih okruga koliko ih pokriva Centar za porodični smeštaj i usvojenje u Nišu, trenutno je smešteno oko 600 dece. Prema rečima Sretena Jorgačijevića realizatora edukativnih programa za hranitelje Centra za porodični smeštaj, ovaj broj, kako hraniteljskih porodica, tako i dece, varira iz meseca u mesec, ali se i pored toga slobodno može reči da postoji veliko interesovanje porodica za hraniteljstvo. Pre nego neka porodica postane hraniteljska mora da prođe određenu vrstu obuke ali i procene.
„Trenutno organizujemo obuku hranitelja u tri mesta, a u jednoj grupi je i po deset potencijalnih hraniteljskih porodica”, kaže Jorgačijević. “Da bi neko bio hranitelj mora da zadovolji odgovarajuće kriterijume. Pored zakonom propisane dokumentacije, da nije osuđivan, pod istragom, da ima stambene uslove, neophodno je da to bude i funkcionalna porodica”, kaže Jorgačijević.
On dodaje da se tu izbor hranitelja ne završava.
„Sa svakom porodicom radimo intervju u kućnim uslovima kako bi se uverili kako ta porodica funkcioniše. Ako ispunjava uslove ide se na sledeći korak, a to je priprema porodice za hraniteljstvo kroz 11 radionica. Obuka traje dva i po meseca. Nakon obuke procenjujemo hranitelje. I oni sami nakon obuke imaju jasniju sliku o tome da li žele i mogu da budu hranitelji jer su njihove obaveze i odgovornost velike. Zato oni imaju pravo na svoju samoprocenu“.
Nakon dve godine se ponovo preispituje podobnost neke porodice za hraniteljstvo. Ne retko se dešava da ne ispune uslove pa se hraniteljstvo oduzima. To nije čest slučaj ali se događa i to, pa dve do tri porodice godišnje izgube ovo pravo ukoliko se proceni da ne zadovoljavaju očekivanja.
„Motivi za bavljenje hraniteljstvom su različiti”, kaže Jorgačijević. “Na nama u Centru je da procenimo i zbog čega neko želi da bude hranitelj. Primarno je da postoje altruistički motivi , ljubav prema deci, ali se njihova motivacija vremenom menja. Prihvatljivo je i da se za taj posao dobija neka nadoknada”.
Kada se angažuju hranitelji za brigu o nekom detetu postoje dve vrste nadoknade. Jedna je nadoknada za potrebe dece u iznosu od 25.000 dinara, Ukoliko su školska deca ona imaju i deparac u iznosu od tri hiljade. U toku školske godine deca u hraniteljskim porodicama imaju besplatnu ekskurziju koju škola organizuje za đake i besplatne udžbenike. Hranitelj za brigu o detetu ima nadoknadu, neka vrste plate, od 16 000 dinara.
Hraniteljska porodica može imati najviše troje dece na hraniteljstvu, osnosno dvoje ako su deca ometena u razvoju. Mogućnost da se u jednoj porodici nađu više od troje dece predviđena je kada su u pitanju braća i sestre.
Dete ostaje u hraniteljskoj porodici sve dok se redovo školuje, najduže do 26. godine.
„Imamo veliki broj slučajeva da deca u hraniteljskim porodicama završe fakultet i do kraja studija žive u hraniteljskoj porodici . Uglavnom su dobri studeti i završe školovanje pre 26. godine”, kaže Jorgačijević.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
