Vlasnici objekata koji su građeni bez građevinske dozvole i legalizovani po prethodnim zakonima, moraće da nastave da dug otplaćuju na rate.
Dobijanje papira za objekat od 300 kvadratnih metara ranije je koštalo oko 6.500 evra, pa su vlasnici „divljih“ nekretnina potpisivali ugovore za otplatu i do 20 godina. U Ministarstvu građevine kažu da svi oni moraju nastaviti da plaćaju dug ili bi, u suprotnom, mogla da im stigne tužba.
Činjenica je da je ozakonjenje po najnovijem zakonu i do deset puta jeftinije, pa građani koji su ovaj postupak ranije obavili, smatraju da su oštećeni.
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da su ugovori o plaćanju naknade na rate zaključivani u skladu sa tada važećim zakonima kojima je bilo uređivano pitanje legalizacije objekata, te su samim ugovorima predviđene i situacije kada ugovor prestaje da važi.
Građani koji su gradili „divlje“ objekte u protekle dve decenije, mogli su do sada da ih legalizuju na pet načina, jer je toliko propisa doneto, tako da je Zakon o ozakonjenju šesti akt koji bi trebalo konačno da reguliše ovu oblast.
Obaveze se moraju platiti
Zakon o ozakonjenju je precizno predvideo tu situaciju u završnim odredbama. Osobe koje su u postupku legalizacije ili u redovnom postupku izdavanja građevinske dozvole zaključile ugovore o plaćanju naknade, odnosno doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa odredbama tada važećih zakona, nastavljaju sa plaćanjem do konačne isplate, u skladu sa odredbama zaključenog ugovora.
Kako legalizovati objekat?
Da bi se nelegalan objekat legalizovao, investitori i građani moraju da imaju rešenu imovinu, elaborat geodetskih radova sa trenutnim stanjem, projektnu dokumentaciju i, u zavisnosti od kvadrature, plaćenu taksu .
Veliki broj garaža i tavana koji su pretvoreni u stanove u mnogim novim zgradama će biti poseban predmet ozakonjenja. Ako neko nije podneo zahtev za legalizaciju tako napravljenog stana ili poslovnog prostora, takvi delovi objekata biće popisani i doneta rešenja o rušenju i po službenoj dužnosti počinje proces ozakonjenja, kao i za druge objekte.
Ako je zgrada legalna odnosno napravljana sa građevinskom dozvolom onda su i svi stanovi u njoj legalni.
Ako je cela zgrada nelegalna, prvo se donosi rešenje o ozakonjenju cele zgrade, a potom se rešava po svim pojedinačnim zahtevima. Može se desiti da je veći deo zgrade legalno izgrađen, a da je prlikom izgradnje došlo do odstupanja, na primer nadzidano je jedan ili više spratova, samo ti delovi biće predmet ozakonjenja u kojima je odstupljeno od građevinske dozvole.
Opšte pravilo je da svi koji imaju od ranije podnete zahteve za legalizaciju ne moraju da podnesu nikakav zahtev, jer se od stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju takav zahtev smatra zahtevom za ozakonjenje.
Oni koji nisu podneli zahtev do 29. januara 2014. ništa ne rade već čekaju da inspektor ili komisija koju obrazuje njihova opština ili grad dođu i popišu taj objekat i od tog trenutka za njih počinje postupak.
Kada inspektor donese rešenje o rušenju, po službenoj dužnosti ga dostavlja organu koji će raditi na postupcima ozakonjenja i od tog trenutka započinjenja postupak.
Pre toga nadležni organ ima obavezu da proveri sve prethodne uslove za ozakonjenje, na primer, da li je objekat izgrađen na javnoj površni i zatim se dopis šalje vlasniku u kome je navedeno šta sve treba da se dostavi da bi postupak ozakonjenja bio okončan.
Koji objekti ne mogu da se ozakone?
Ne mogu da se ozakone objekti izgrađeni na zemljištu koje je nepovoljno za izgradnju – peskovito, močvarno, na klizištima, izgrađeni od materijala koji ne garantuje sigurnost i stabilnost objekta, zatim nehigijenska naselja od sekundarnih sirovina, kao i na mestima gde je po važećem planskom dokumentu predviđena izgrađa ili uređenje javnih površina ili izgadnja objekata javne namene u javnih svojini.
Takođe, ne mogu biti ozakonjeni objekti sagađeni u prvoj i drugoj zoni zaštite prirodnog dobra, osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra, niti objekti u okolini kulturnih dobara koji su upisani u listu svetske kulturne baštine, ili su proglašeni za kulturna dobra od izuzetnog značaja.
Ne mogu ni objekti u zaštitnim pojasevima određenih javnih dobara, kao u zoni zaštite dalekovoda, puta, pruge, vodoizvorišta, vodotoka i drugo, a različitit zakoni propisuju širinu tog pojasa. Takođe, ne mogu biti ozakonjeni ni započeti objekti, na primer, ako je izgrađen samo temelj odnosno objekat mora da poseduje sve konstruktivne građevinske elemente.
Procena je da će oko 95 odsto njih moći da se legalizuje, dok će ostali biti srušeni.
VUČIĆ Architekten izrađuje kompletnu tehničku dokumentaciju u postupku ozakonjenja svih vrsta stambenih i poslovnih objekata.
Podnošenje zahteva za elektronsku građevinsku dozvolu, dizajn enterijera, projekti dogradnje, adaptacije ili rekonstrukcije postojećih objekata. Izrada 3D modela enterijera i eksterijera.
VUČIĆ Architekten poseduje licence Inženjerske komore Srbije.
USLUGE:
Arhitektonski biro specijalizovan za izradu projekata stambenih, poslovnih i privrednih objekata, adaptacija, rekonstrukcija i dogradnju objekata, dizajn enterijera, parcelacije i preparcelacije zemljišta, izrade elaborate o energetskoj efikasnosti zgrada.
Projektovanje stambenih, privrednih, poslovnih objekata- Legalizacija bespravno izgrađenih objekata
- Parcelacija i preparcelacija zemljišta
- Izrada elaborata o energetskoj efikasnosti zgrada
- dizajn enterijera
- adaptacija, rekonstrukcija i dogradnja objekta
Učitelj Milina 1/5
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
