Grančica Đorđević dobila je prva električna kolica kupljena novcem od prikupljenih plastičnih čepova u akciji koju organizuje grupa “Pomoć ugroženim Nišlijama”.
Ona je prestala da hoda u 8. razredu, nekoliko meseci pošto je pala sa razboja na času fizičkog. Tada joj je dijagnostikovana virusna infekcija korenova kičmene moždine. Međutim, ona sumnja da je to posledica povrede u školi. Prvi put posle skoro pola veka, ona je sela u kolica sa elektromotorom, pomoću kojih će moći mnogo lakše da se kreće.
“Osećam se kao da sam sela u svemirski brod. Nisam mogla da verujem da su mene odabrali da dobijem ova 
kolica. Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u akciji”, govori kroz suze Grančica.
Kolica se pune na struju tokom noći, a pomoćiće Gorici da se neograničeno kreće i pritom ne koristi ruke. Ovo će joj naročito olakšati uzbrdo i nizbrdo.
“Paraplegičari imaju zdrave ruke i zbog toga ne spadaju u kategoriju invalida koji dobijaju električna, već mehanička kolica. Njih pokreću tako što guraju točkove. Gorica je zaslužila električna kolica jer je žena domaćica i u godinama je kada više ne može da se oslanja na svoje ruke”, kaže članica Upravnog odbora Udruženja paraplegičara Dragana Đorđević.
Kolica su polovna i koštaju 430 evra. Za njih je bilo potrebno oko 1.700 kg, što je oko 800.000 čepova. Ova količina prikupljena je za 7 meseci.
“S obzirom na to da su ljudi videli da akcija daje rezultate, nadam se da ćemo čepove za sledeća kolica prikupiti mnogo brže”, rekao je Vojkan Živković iz Udruženja.
U akciji “Čepening” do sada su učestvovale mnoge institucije, javna preduzeća, škole i pojedinci. Poslednje 2 nedelje prikupljeno je između 150 i 200 kg, dodaju u Udruženju koje i odlučuje koji će od članova dobiti kolica.
Mnogo toga i dalje nepristupačno
Iako su električna kolica od velike pomoći ovim ljudima, kako kažu, mnoga vrata su im i dalje zatvorena.
“Na hiljadu mesta u gradu ne možemo da uđemo. Ulazak, izlazak, penjanje…sve same prepreke. Krećemo se kolovozom, što je vrlo opasno. Dobili smo niskopodne autobuse na pojedinim linijama ali i do stanice treba doći. Nemamo prilaz ni bolnicama, a kamoli drugim institucijama ili trgovinama”, kaže Dragana Đorđević iz Udruženja paraplegičara.
Ipak, mnogo toga se promenilo od kada je Gorica Đorđević prestala da hoda. Kako kaže, ona tada nije mogla da nastavi školovanje, iako je položila prijemni ispit za gimnaziju. O poslu nije bilo ni govora, a obeshrabrivali su je čak i lekari govoreći joj da su i potpuno zdravi ljudi bez posla. Prvih jedanaest godina od kako se razbolela odbijali su da joj daju i tuđu negu jer su, kaže, roditelji bili u obavezi da je izdržavaju bez ikakve pomoći države.
Sve ovo je nije obeshrabrilo. Ona se udala, dobila sina a i dan danas obavlja kućne poslove, štrika i bavi se ostalim domaćim radinostima.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
