Nišlija Dušan Milisavljević među 20 veličanstvenih

Nišlija Dušan Milisavljević među 20 veličanstvenih

09:59
790
0
Blic Online
PODELI

Lista veličanstvenih je jedna od najlepših u tradicionalnoj seriji „Blica”, na kojoj su svoje mesto zaslužili oni najbolji među nama.

Čine je ljudi koje na ove stupce nisu doveli ni snaga novca, ni moć politike ni slava estrade, već ono najljudskije u njima i podvizi vredni divljenja i poštovanja. Dakle, veličanstveni u svakom pogledu.

Samo snažna desnica Novaka Đokovića i mozak pobednika znaju kako je bilo u odlučujućim gemovima kad je lomio mečeve koji su ga vratili na teniski tron planete.

Ima li etalona kojim se može izmeriti veličina dela Marijane Milosavljević, koja je nesebičnim gestom učinila da se njena drugarica i bivša koleginica ponovo rodi. Ivana Janković dalje kroz život ide sa Marijaninim bubregom, a Marijana ostaje kao putokaz svima nama i najbolji primer istine da je jedino dobro koje ostaje iza nas ono koje smo učinili za druge.

Vladimir Đorđević iz Ostružnice je tokom stravičnih poplava u Obrenovcu mogao da misli samo na svoj život i na život bližnjih, ali nije. Nadljudskim naporima, iz podivljale bujice izvlačio je sugrađane i više od trista njih duguju mu svoje živote.

Naučnici i lekari sa naše liste bude nadu da ovde pamet i zdrav uspeh nisu zauvek skrajnuti, a mnogi od njih slavu našeg akademskog obrazovanja pronose diljem sveta, poput lekara Duška Ilića, koji je patentirao veštačku kožu i vratio nadu mnogima.

I u kakvog tek humanistu raste Nikola Ranković Džoni, čudesni jedanaestogodišnji roker koji je rifovima svoje gitare prikupio veliku sumu novca potrebnog za komplikovanu operaciju šestogodišnje devojčice.

Svi oni su ovde primer onog najljudskog u nama i podsetnik na to da, kad se u opštoj trci sebično zaboravimo, treba da stanemo pored drugog čoveka i pružimo mu ruku.

MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ

“Najmanje što sam mogla da joj dam je bubreg, a ona je meni prethodno dala sve”. Ovako je hrabra i plemenita novinarka Marijana Milosavljević opisala odluku da bolesnoj prijateljici i bivšoj koleginici iz redakcije NIN-a Ivani Janković donira organ. Posle dugogodišnje borbe sa dijabetesom Ivani su otkazali bubrezi, a lekari su joj saopštili da je transplantacija bubrega jedini spas.

Odluku da Ivani donira bubreg Marijana je donela pre četiri godine, mada se Ivana tome opirala. Ne samo što joj je donirala bubreg, već je ovog leta organizovala akciju prikupljanja 30.000 evra za operaciju u Turskoj. Krajem septembra operacija je izvedena, a obe se uspešno oporavljaju. I Marijana ne želi da se od nje pravi heroj iako se na ono što je ona uradila teško odlučuju ljudi i kad im je u pitanju život najbližih. Svi su se drugi zadržali na apelima za pomoć, a Marijana je poklonila deo tela.

NOVAK ĐOKOVIĆ

Svake godine teniser Novak Đoković nađe se na “Blicovoj” listi veličanstvenih, jer nijedna druga reč ne može bolje da opiše njegove sportske uspehe, ponašanje na terenu i van njega i životne principe. Ove godine je po drugi put osvojio najprestižniji teniski turnir na svetu – londonski Vimbldon i učvrstio se na prvom mestu ATP liste, a Američka sportska akademija proglasila ga je za sportistu godine u svetu.

Novak Đoković je sve ono što mi, nažalost, nismo. Uporan i temeljan od početka do kraja, strpljivo je gradio svoj put, unapređivao igru i samopouzdanje, ispravljao ono što ne valja, dovodio do savršenstva ono što je bilo odlično. I njegova desnica nije samo držala reket već je bila šaka dobrotvora – pomagao je poplavljenima, obnavljao škole i crkve, a ove godine je nagrađen najvećim darom – naslednikom!

JOVAN SIMIĆ

Jovan Simić je bio običan beogradski momak, student Više poslovne škole, koji je za džeparac zarađivao radeći u nekom restoranu i kao vozač, a strastveni hobi mu je skupljanje fudbalskih dresova. Onda je manirom visokomoralnog čoveka izmerio prioritete i postao momak koji je Srbiju digao na noge.

Ni trenutka se nije dvoumio između svoje pasije i života jedne devojčice i odlučio je da svoju sa ljubavlju skupljanu kolekciju fudbalskih dresova ponudi na prodaju da bi pomogao Nađi Novaković, oboleloj od teške bolesti koja se leči samo transplantacijom koštane srži, a lečenje je koštalo 300.000 evra. Jovan je odlučio da pomogne prodajom najvrednijeg što ima – a to su fudbalski dresovi, i na toj aukciji je prikupljeno blizu 60.000 evra. I ovo nije prvi put da je ovaj humani momak učinio nešto za druge i može biti siguran u istinitost reči da je svoju dužnost ispunio.

STEFAN VELJA

Maturant novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”, postao je vlasnik zlatne medalje za izum „tromb gard”, kojim se takmičio na Svetskom salonu pronalazaka, istraživanja i novih tehnologija „Eureka”, od 13. do 15. novembra 2014. godine u Briselu. Njegov patent za razbijanje tromba u organizmu, prezentovan na ovom takmičenju, pobedio je u žestokoj konkurenciji više od 40 inovatora u oblasti zaštite zdravlja.

Nakon hvatanja tromba, sistem aktivira potrebnu količinu trombolitika koji razgrađuju tromb i sprečavaju ga da dospe u vitalne organe: srce, pluća i mozak. Ima samo 18 godina a već je pored ove pobede osvojio još dve nagrade, od rumunskog ministarstva za razvoj i moskovskog instituta za inovacije, a sjajan je i u programiranju. Na Majrosoftovom takmičenju iz programiranja ove godine osvojio je drugo mesto kao deo tročlane ekipe drugara iz razreda.

VLADIMIR ĐORĐEVIĆ

Ribar iz Ostružnice koji je tokom majskih poplava iz vode izvukao više od 350 ljudi jedan je od najvećih heroja koji je u borbi sa vodenom stihijom rizikovao sopstveni život kako bi pomogao da se spasu mnogi životi. Borba koju će on pamtiti ceo život trajala je dva dana i dve noći, dok njega teško da će zaboraviti iko od tih ljudi koji su se tih dana našli u njegovom čamcu.

Vladimir je sa bratom Nenadom bez prestanka spasavao poplavljene Obrenovčane, prebacujući ih na sigurno. Ispričao je tada da se najviše brinuo da neko ne ispadne iz pretrpanog čamca, u kome se ponekad našlo i po devetoro ljudi, a veliku opasnost predstavljalo je to što je voda u nekim delovima bila brza i nepredvidiva. Sad kad je sve prošlo, u sećanje mu se vraćaju zapomaganja ljudi i životinja.

 STANIŠA RASPOPOVIĆ

Mladi naučnik iz Beograda koji je izumeo bioničku ruku pomoću koje osobe koje su imale amputaciju ponovo mogu da osete dodir. Zajedno sa profesorima Silvestrom Mičerom i Paolom Marijom Rosinijem i timom od 25 ljudi ulio je nadu milionima ljudi širom sveta koji žive sa invaliditetom, a naučnu zajednicu bacio je na kolena.

Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu, a zatim dobio stipendiju za Elektrotehnički fakultet u Pizi. U Italiji je morao paralelno da studira i da radi, a nakon fakulteta upisao je master biomedicinskog inženjeringa u Pizi i Barseloni. Sa 28 godina doktorirao je iz biomedicinske robotike. Ono što su godinama bezuspešno pokušavali američki naučnici uspelo je timu u kome je jedan od glavnih stratega bio Staniša.

BRANKO MILADINOVIĆ

Otac Tamare Miladinović, jedne od šest žrtava stradalih u požaru u novosadskoj diskoteci “Kontrast”. Na njegov predlog Vlada Srbije je pre nekoliko dana usvojila izmene i dopune Zakona o zaštiti od požara, prema kojima nijedan noćni klub ne može biti registrovan ako nisu dostavljeni dokazi o protivpožarnoj zaštiti. Požar u diskoteci “Kontrast” desio se u aprilu 2012. godine.

U aprilu ove godine novosadsko tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv četiri inspektora jer nisu zabranili rad diskoteci koja nikad nije imala rešenje MUP-a o ispunjenju uslova protivpožarne zaštite. Branko Miladinović je veličanstven, jer je ličnu tragediju ostavio po strani da bi se borio da se životi tuđe dece sačuvaju. 

VLADIMIR BAŠČAREVIĆ

Jedini je neurohirurg u Srbiji koji hirurški leči epilepsiju. Radi u Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i do sada je operisao 80 pacijenata kojima lekovi nisu pomogli. Operacija traje i do šest sati, a od umeća hirurga zavisi da li će pacijent nakon nje moći kao i ranije da govori i piše.

Tokom intervencije skida se deo mozga, a u neposrednoj blizini nalazi se moždano stablo, centar života. Ovakva intervencija je donedavno mogla da se radi samo u stranim klinikama, a sada je na njihovom nivou i Centar za epilepsiju Kliničkog centra u kome je objedinjen rad neurologa, radiologa, neuropsihologa, specijaliste nuklearne medicine i ono što radi dr Baščarević zajedno sa kolegama u tom multidisciplinarnom pristupu budi nadu za više od sedamdeset hiljada ljudi u Srbiji koji boluju od ove teške bolesti.

MARINA ABRAMOVIĆ

Naša najuspešnija umetnica svetske reputacije. Ove godine se našla na petom setu najuticajnijih ličnosti u svetu umetnosti prestižnog časopisa “Art rivju” i ujedno je na toj listi najbolje plasirana žena. Njena predstava i film “Život i smrt Marine Abramović”, koji je naručio Mančesterski međunarodni festival, i dalje se prikazuje širom sveta, a ove godine se proslavila performansom “512 sati”, tokom koga je od 11. juna do 25. avgusta u jednoj londonskoj galeriji bila neprestano prisutna sa 150 posetilaca dnevno.

Marina je kraljica performansa i njeni nastupi su kruna umetničke intrige, ali i ispit psihofizičke izdržljivosti tokom kojih je i sama sebe povređivala. U nekim performansima je ispitivala granice do kojih mogu ići ljudi koji su neposredni učesnici njenog umetničkog akta.

ALEKSANDAR TOMIĆ

Profesor fizike na Mašinskom fakultetu. Izumeo je softver kojim se pomoću digitalne fotografije može otkriti tumor u početnoj fazi veličine vrha čiode. Ovaj patent profesora Tomića smatra se revolucijom u prevenciji karcinoma i najboljom metodom u njegovom ranom otkrivanju, što je od neprocenjivog značaja za život obolelog.

Zahvaljujući njegovoj metodi, tumor se može otkriti bez rendgenskog pregleda, a nije potrebno ni da se uzimaju uzorci za biopsiju, što je takođe ponekad presudno za tok bolesti. Istraživanje ranog dijagnostikovanja kancera započeo je 2009. godine sa kolegama sa Mašinskog fakulteta, da bi posle 2011. sam usavršio metod i primenio ga na sve vrste tumora. U oktobru ove godine rad je predstavio na Sedmom kongresu ingrativne medicine.

MARIJANA VERHOF

Beogradska umetnica i dramska spisateljica koja nema ni punih 30 godina a čiju je dramu “Plejboj” ove godine zvanično zatražilo na čitanje više od 40 nemačkih pozorišta. Komad “Plejboj” nudi pogled u hermetičan svet kriminogenih, prebogatih biznismena i političara koji igraju po svojim pravilima, a svako ko im se približi biva iskorišćen, uništen ili ubijen.

Marijana živi i radi u Berlinu, a komad ima zakazanu jednu premijeru u gradskom pozorištu u Augzburgu. Na repertoaru nemačkih pozorišta već je još jedan njen komad “Amsterdam”, koji se od februara igra u diseldorfskom Šaušpilhausu. Već je prisutno veliko interesovanje i za njenu najnoviju dramu “Hleb za vile”, savremenu horor bajku koja postavlja pitanja o odnosu različitih kultura prema emancipaciji žene i kako poštovati tuđu kulturu, a ostati svoj.

NADEŽDA BASARA

Direktorka Interne klinike “Maltezer franziskus”, u nemačkom gradu Flenzburgu, druge po veličini bolnice tog karaktera u regionu. Jedan od najvećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Evropi. Hematolog i onkolog o čijim uspesima u lečenju onkoloških pacijenata priča ceo svet, a procenat izlečenja kod dr Basare je 90 odsto.

U Nemačku je došla pre 17 godina bez znanja jezika. To joj, međutim, nije bila prepreka da ga nauči i u isto vreme napravi uspešnu karijeru, postane docent i kao prva doktorka iz jugoistočne Evrope koja nije rođena i školovana u Nemačkoj dođe do titule profesora medicine. Pre 13 godina izlečila je mladog pacijenta iz Srbije obolelog od najtežeg oblika akutne limfoblastne leukemije. Povodom Dana državnosti Srbije ove godine odlikovana je zlatnom medaljom.

STEFAN POPOVIĆ

Novinar iz Australije srpskog porekla. Zapalio je internet i postao hit na društvenim mrežama blogom o Srbiji na najposećenijem informativnom sajtu na svetu, britanskog časopisa „Dejli mejl“. Pokazao je kako može da se voli i poznaje domovina iako si od nje veoma daleko. Njegov opis u članku “Deset razloga da krenete u avanturu u Srbiju” imao je rekordnu čitanost sa nekoliko stotina hiljada pregleda. Diplomirao je žurnalistiku, radi kao TV voditelj u Australiji, majka mu je sa Kosova a otac iz Niša, rođen je u Australiji, ali kaže da voli svaki pedalj Srbije.

Stefan je ove godine uradio još nekoliko značajnih stvari: skočio je sa mosta u Mostaru, pobedio Divca u šutu sa pola terena, snimio smešnu pesmu na engleskom o srpskoj istoriji kako bi stranci nešto naučili o nama i dobio ulogu u filmu Darka Bajića “Bićemo prvaci sveta”.

DUŠAN MILISAVLJEVIĆ

Profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu, ORL specijalista i poslanik Demokratske stranke, ali pre svega veliki čovek koji se godinama bori za teško obolelu decu u Srbiji i kao lekar i kao narodni poslanik. Često mu se obraćaju roditelji dece sa retkim bolestima, pa je na molbu oca i majke pokojne Zoje nedavno u Skupštini Srbije bukvalno molio poslanike da usvoje takozvani Zojin zakon kojim bi se našoj deci omogućilo da o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje Srbije odu u inostranstvo radi dijagnostikovanja bolesti kad naši lekari nisu u stanju to da urade.

Na njihovu veliku sramotu, većina poslanika odbila je da glasa za predložen zakon. Intervenisao je ministar zdravlja, koji je najavio da će Zojin zakon ipak vratiti u proceduru u januaru, kada će verovatno biti izglasan.

SOFIJA STEFANOVIĆ

Arheolog iz Beograda, prva srpska naučnica kojoj je dodeljen grant za istraživački rad od Evropskog istraživačkog saveta vredan dva miliona evra. Ona i njen tim iz Laboratorije za bioarheologiju, pri Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, dobili su finansije za projekat čija su tema porođaji, majke i bebe u praistoriji, kao i evolucija fertiliteta.

To je prvi put u istoriji srpske nauke da je Evropski istraživački savet uvrstio jedan naučni projekat iz Beograda među najizvrsnije istraživačke poduhvate u Evropi. Pokrenut još 2007, Evropski istraživački savet raspolaže budžetom od 13 milijardi evra i predstavlja naučno jezgro u okvirnom programu finansiranja nauke „Horizont 2020“, koje je namenjeno samo za ubedljivo najbolje, i to pod uslovom da imaju novu naučnu ideju

DUŠKO ILIĆ

Naš stručnjak za matične ćelije napravio je dosad najkvalitetniju veštačku kožu na svetu. Sve dosad stvorene veštačke kože, a nekoliko ih je već urađeno u svetu od matičnih ćelija, patile su od propustljivosti. Tim Duška Ilića napravio je prvu koja je nepropusna kao prava. Najbrža primena ovog proizvoda mogla bi da se nađe u farmaceutskoj industriji za testiranje preparata za kožu, masti i pomada. Duško Ilić je školovanje započeo u Beogradu. Nauka je od početka bila oblast koja ga je najviše interesovala. Još na studijama medicine nije mu bilo dovoljno znanja i istraživanja, pa je na trećoj godini upisao još jedan fakultet – molekularnu biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu. Usavršavao se u Japanu, nastavio karijeru u San Francisku, a danas je predavač na Kraljevskom koledžu u Londonu.

FILIP FILIPOVIĆ

Srpski vaterpolista proglašen je za najboljeg igrača sveta u 2014. godini u izboru Svetske asocijacije vodenih sportova (FINA). On je treći put u karijeri izabran za najboljeg svetskog vaterpolistu. Prvi put je biran 2009, a drugi put 2011. godine.

Filip Filipović je ove godine sa Srbijom postao prvak Evrope uz titulu u Svetskoj ligi, a tokom leta se iz Radničkog vratio u italijanski Pro Reko. Sa 14 godina debitovao je za prvi tim Partizana, a sa 16 za seniorsku reprezentaciju. Sa juniorskom reprezentacijom osvajao je evropska prvenstva 2002. i 2004, a sa seniorskom u Beogradu zlatnu medalju 2006. godine. Pre dve godine Filip Filipović uvršten je u idealni tim turnira na Letnjim olimpijskim igrama u Londonu, kada je naša reprezentacija osvojila bronzanu medalju.

NIKOLA RANKOVIĆ DŽONI

Skupština Beograda proglasila ga je u aprilu herojem grada jer je organizovao humanitarni koncert i prikupio 15.000 evra za obolelu tada šestogodišnju Lanu Nikolić. Nikola je i sam proveo rano detinjstvo po bolnicama jer je rođen sa inverzijom organa i sa svega pola srca. Mali muzički genije, medicinski fenomen, dečak koji je radost otkrio u muzici, održao je odraslima lekciju svojom neverovatnom energijom i voljom za život.

On je prošle godine, na svoj deseti rođendan, sa rok bendom u kom svira gitaru priredio koncert za pamćenje, a sav prihod namenio oboleloj devojčici koju nije ni poznavao.

Zahvaljujući nesebičnom Džoniju i drugim dobrim ljudima, maloj Lani Nikolić, oboleloj od teškog oblika aplastične anemije, urađena je ove godine transplantacija koštane srži i ona se uspešno oporavlja u Italiji.

MINA ĐUKIĆ

Mlada rediteljka filma “Neposlušni” u središte pažnje dospela je nedavno kada je kao aktivistkinja Pokreta za okupaciju bioskopa istupala u javnosti u ime odbrane prava na kulturu. Taj pokret je u novembru izveo gerilsku akciju upada u bioskop “Zvezda”, koji godinama ne radi. Ta neformalna grupa mladih umetnika je nakon upada, koji je učinjen javno, uz kamere televizija, očistila napušteni prostor i od tada organizuje filmske projekcije.

Cilj akcije je bio da se skrene pažnja javnosti na dramatično loše stanje kulturnih institucija prestonice. Mina Đukić je sa svojom “urbanom gerilom” postala metafora protesta i bunta protiv bahatih profitera tranzicije koji su se dokopali i kulturnih centara prestonice, pretvarajući ih u prodavnice ili puštajući ih da propadaju. Osvajanje bioskopa “Zvezda” je u anketi Tanjuga proglašeno za kulturni događaj sezone.

ZORAN JANKOVIĆ

Vozač gradskog autobusa na liniji 56. On je hrabrošću i pribranošću uspeo da spase putnike pomahnitalog napadača koji je pretio da će se razneti bombom. Incident se desio početkom januara kada je Lj. G. (64) ušao u autobus na stanici u Žarkovu i uz pretnje vozaču i putnicima naterao šofera da skrene sa trase ka Banovom brdu.

Pomahnitali putnik skinuo je jaknu i podigao majicu ispod koje se videlo nešto što je ličilo na dinamit zalepljen uz telo. Vozač je napadača pokušao da smiri pričom i da ga nagovori da bar pusti putnike na najbližoj stanici jer se u autobusu čulo vrištanje. Iskoristivši nepažnju napadača, Zoran je pritisnuo panik taster i na okretnici na Banovom brdu otvorio vrata da putnici izađu bez znanja napadača, koji je razljućen razbio sekirom šoferšajbnu pre no što ga je policija uhapsila.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


PODELI

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *