Kolumna

Fenomen

Dugo se jedan fenomen poput upravnika Narodnog pozorišta nije tako dobro primio u našoj sredini kao što je to slučaj sa ovim aktuelnim. Zahvaljujući njegovom slučaju, pozorište potvrđuje svoju osnovnu svrhu postojanja : prepoznavanje raznih etičkih i socijalnih problema, njihovo iznošenje pred publiku a sve u cilju konačnog razrešavanja – tu, na licu mesta, pred svima.

Ni o jednoj diplomi se u Nišu nije toliko pričalo kao o upravničkoj. Nikada se sholastički bestidnije nije ulazilo u problem “ radnog staža“ ili “ radnog iskustva“ nego za zemana ovog aktuelnog niti se stariji žitelji našeg grada sećaju smešnijeg procesa od onog sa navedenim. Iako nisam do kraja ispratio celu situaciju, presuda čini mi se da nije doneta, unapred znam da će za celo zamešateljstvo sa diplomom na kraju biti kriva tetkica koju je osoba A zamolila da dostavi osobi B uverenje o diplomiranju. Na taj način je zapravo tetkica dovela u zabludu sve ostale. A tetkica je, inače, već zrela za penziju….

Pa ipak…glumci uporno ćute. Reklo bi se ili da im je dobro kad ih u prestoničkim pozorištima zezaju da im obezbede posao u tom pozorištu u kome je jedna do dve premijere godišnje. Ili im je dobro ili se boje..Koga? Ne sećam se da su se bojali Upravnika u proteklih petnaestak godina – bilo je tu konferencija za štampu, štrajkova pa, na žalost, i tuča…Ipak im je,reklo bi se,dobro.

Kako god bilo, pozorište više nije isto. Kao da se svo pretvorilo u mimikriju…

Izvor: https://nebojsaozimic.wordpress.com/2016/03/08/fenomen/

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
Close