Društvo

ene još uvek nisu ostvarile svoja osnovna prava

Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva.“

(Univerzalna dekleracija o ljudskim pravima,

Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. godine)

Princip ravnopravnosti polova i jednakih mogućnosti, kao jedno među najbitnijima od bazičnih razvojnih pitanja, omogućava jedino odgovarajuće korišćenje ženskih sposobnosti i time direktno doprinosi povećanju kvaliteta života svih građanki i građana, na svim nivoima, od lokalnih do državne zajednice, navodi se u saopštenju zaštitnice građana Marine Matić povodom Međunarodong praznika žena.

Iako u direktnoj nadležnosti nema, niti je ovlašćen da vrši kontrolu primene republičkih propisa iz domena rodne ravnopravnosti i zaštite ženskih prava, zaštitnik građana kao jedini organ lokalne samouprave ustanovljen za zaštitu prava građana ugroženih radom gradskih i opštinskih uprava i javnih ustanova usled nepoštovanja gradskih propisa i opštih akata, povodom Međunarodnog dana žena obraća se lokalnoj vlasti, organizacijama civilnog društva, a najpre svojim sugrađankama.

Na današnji dan koji obeležava razvijeni svet i članice UN-a, svakako je potrebno zaobići anahrone svečarske dimenzije ovog datuma iz proteklih vremena, ogledane u jedanput godišnje organizovanim proslavama i putovanjima sa poklonima, lišenim suštinskog smisla onoga što ovaj dan zaista predstavlja u agendi osnovnih ljudskih prava međunarodne zajednice, a koji personifikuje unapređenje položaja žena i zaštitu njihovih prava.

U aktuelnom trenutku, još uvek je prisutno nepoverenje žena u lokalne institucije i očigledna je njihova ekonomska i pravna nesigurnost u pogledu ostvarivanja osnovnih prava, a samo neka od njih su: pravo na rad i zapošljavanje i zaštitu od diskriminacije prilikom zapošljavanja; pravo na stanovanje i pružanje pomoći pri rešavanju stambenih problema samohranih majki; pravo na blagovremenu isplatu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta; pravo na zaštitu od nasilja u porodici i partnerskim odnosima, kao i od diskriminacije zaposlenih žena na radnom mestu, ali i od raznih nevidljivih načina sprečavanja žena da napreduju u karijeri. Ne treba prećutati ni pravo žena na slobodnu seksualnu orijentaciju i rodni identitet, odnosno pravo da budu transpolne osobe, te neophodnost suprotstavljanja stigmatizaciji LGBT osoba. Svakako su najnezaštićenije i predstavljaju ranjive grupe žena pripadnice nacionalnih zajednica, Romkinje, žene sa statusom izbeglih i raseljenih lica i žene sa invaliditetom.

Organizacije civilnog društva su u poslednjih dvadeset godina svojim aktivizmom značajno doprinele da zaštita ženskih prava i problem nasilja nad ženama prestane da bude tabu tema, te stoga uz njihovo učešće i podršku, svi subjekti lokalne vlasti, pa i zaštitnik građana, imaju zajedničku odgovornost da svako u okviru svoje nadležnosti i raspoloživih mogućnosti, doprinese poboljšanju položaja žena u Gradu.

Takođe apelujem i na vas poštovane sugrađanke, da odbacite viševekovne rodne stereotipe našeg tradicionalnog i u značajnoj meri konzervativnog društva, i počnete da aktivno ostvarujete svoja prava u svim segmentima vaših života, najpre pravo na obrazovanje kao ćerke u matičnim porodicama, zatim i ostala prava kao supruge i majke u partnerskim odnosno u bračnim zajednicama, i najzad i na vašim radnim mestima, tako što ćete se nametnuti svojim kvalitetima, angažovanjem, stručno usavršavati i bezkompromisno se zalagati za pravila posla ili struke kojom se bavite, ma koja ona bila.

Prema zvaničnim podacima žene danas u Srbiji čine 51% ukupnog broja stanovnika, pa kao većinsko stanovništvo, podrazumevajući pri tome naravno maksimalno poštovanje načela rodne ravnopravnosti, svakako treba da i same preduzmu inicijativu za poboljšanje svog porodičnog, ekonomskog, radnog i društvenog statusa. Tako će možda već u narednom periodu, u lokalnoj vlasti i zajednici se, osim zaštitnika građana, Pravobranioca Grada i nekoliko načelnica gradskih uprava i službi, žene naći i u skupštinskoj i izvršnoj vlasti, kao direktori važnih gradskih komunalnih sistema ili uspešnih privrednih društava… A kao najvažnije je svakako da žene lakše ostvare pravo na rad, odnosno zapošljavanje i u vezi toga da imaju ekonomsku i pravnu sigurnost, zašta sam sigurna da se zajedno mogu i moraju izboriti. Ovaj proces neće biti brz, ali je već počeo i mi ga i same moramo intezivirati radom, upornošću, obrazovanjem i aktivizmom.

Poštovane sugrađanke, danas želim da vas podsetim, kao jedna od vas, da nikada ne smemo pristati da budemo predmet diskriminacije po bilo kom osnovu i da, uz pomoć organa lokalne samouprave, područnih jedinica republičkih organa i organizacija civilnog društva, moramo same graditi siguran život i budućnost, ističe se u saoštenju zaštitnice građana Marine Mitić.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button