Od početka godine u Nišu su se dogodila čak sedam samoubistva, potvrdio je za Niške Vesti doktor Dušan Gostović, PR Zavoda za hitnu medicinsku pomoć. On dodaje da je u najvećem broju slučajeva čak 80-90% u pitanju posledica psihičkih poremećaja – Endogena depresija kod mlađih i kod starijih Nišlija Reaktivna staračka depresije.
Psihijatri u vezi sa samoubistvom navode da je vreme kada se samoubistva dešavaju početak nekog perioda. Nova godina, novi mesec, nedelja i dan uz socijalno beznađe, oni koji već pate od nekog psihičkog poremećaja lako dignu ruku na sebe.
Kada je reč o samoubistvima najranjivije su socijalne kategorije i oni koji imaju bezperspektivne porodice, veliki broj Nišlija boravio je i na ratištu pa je moguće i postojanje postraumatskog sindroma. Najmanje među samoubicama ima hroničnih bolesnika, kaže vodeći se statistikom Dušan Gostović iz niške Hitne pomoći.
Postojeći podaci govore da se u Srbiji desi 19 samoubistava na 100.000 stanovnika, što Srbiju svrstava u grupu zemalja sa umereno-višom stopom suicida u Evropi, i to sa pozicijom na 13. mestu.
Jug Srbije i Niš, prednjače po broju suicida u odnosu na nekada okarakterisane gradove sa najvećim brojem samoubistava Suboticu i Novi Sad. U svakoj zgradi danas imate nekoliko potencijalnih samoubica, tvrdi za Niške Vesti dr Ivajlo Ilijev psihoanalitičar iz Centra za psihoterapiju Anima plus u Nišu.
Još u XIX veku Emil Dirkem (Durkheim, 1951) je naglasio da postoje 4 tipa samoubistva: anomično – koje se događa kada normativne vrednosti jedne zajednice gube obavezujuću moć (kao što je npr. kriza sistema, promena vlasti i sl.) tako da individue gube smernice po kojima bi, u slučaju haosa, postupale; egoistična – pojedinci su odvojeni od svoje zajednice i lišeni doživljaja da društvene norme za njih imaju određeno značenje; altruistična – pojedinac se odriče sopstvene koristi i poistovećuje se sa “višim” potrebama grupe; i naposletku, fatalistička – se događaju kada zajednica dominantno vlada pojedincem, te postoji pritisak discipline u atmosferi moralnog ili fizičkog despotizma.
Postoji i nekoliko klasifikacija samoubistva: Pretnja, gde onaj koji namerava suicid samo najavljuje taj čin ali ga ne izvrši. Planiranje, gde je taj čin u mislima i to otkrivaju psiholozi. Samopovređivanje spada u skretanje pažnje ugroženog na problem. Naravno u klasifikaciji postoji klasično ubistvo i neodređeno ponašanje koje se povezuje sa samoubistvom.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
