Psi lutalice u gradu, problem koji tišti Nišlije godinama… Problem eskalira kada pas ujede nekog prolaznika i to preraste u glavnu medijsku priču. Nakon toga uslede obećanja političara a za sedam dana sve se zaboravi. Ne zaborave oni koji su napadnuti a ne zaborave ni majke koje sa strahom šetaju decu niškim ulicama.
Nišlijka koja je snimila pse lutalice u Aleksinačkoj ulici u Durlanu, 50-ak metara od vrtića, kod Slatke kuće, pozvala je nadležnu službu koja joj je saopštila da pse sakupljaju do 14:30 sati, nakon toga vode ih na čipovanje. Najgore je to što nakon 15 dana ti psi budu vraćeni na isto mesto, kaže ova nezadovoljna žena.
“Volim da sa detetom prošetam ali se u poslednje vreme ne usuđujem. Prošle godine su napali komšinicu sa detetom u naručju i da nije bilo prolaznika , neki od pasa bi je ujeo, suvišno je da pričam o traumi koju je dete doživelo”, kaže Rada Kocić za Niške Vesti.
Ljuborad Stevanović koji je u JKP Mediana zadužen za higijenu u gradu i ZOO službu, kaže da je prethodnih godina bilo puno najava o izgradnji azila ali da se uvek te ideje glasno čuju ali se kasnije ništa ne uradi.
“Mi radimo po takvom programu da se psi lutalice uhvate, očiste od parazita, sterilišu, vakcinišu i nakon dvadesetak dana nakon oporavka vrate na mesto odakle su dovedeni. Za svakog psa postoji obimna dokumentacija uz slike”, kaže Stevanović za Niške Vesti.
Godišnje se u Nišu uhvati 600 pasa, od tog broja 20% se udomi, tvrde u Mediani.
“Mi radimo po – Programu kontrole smanjenja populacioje napuštenih pasa i mačaka lutalica i njega sprovodimo već pet godina. On je dao očekivane rezultate ali je već trebao da zaživi azil i da ova priča bude kompletirama. Kada smo počeli da sprovodimo program bilo je na ulicama mnogo više pasa lutalica, danas ih ima manje, jer je program dao rezultate”, kaže Stevanović.
Pored velikog broja najava o izgradnji azila i obećanja da će ovaj problem konačno biti rešen, danas niški psi bez vlasnika završe u prihvatilištu.
“Naše prihvatilište je veoma dobro. Svako od dovedenih pasa ima svoju dokumentaciju jer se dešava da neke hvatamo i po deset puta, ali ono što zabrinjava jeste da se u gradu pojavljuju drugi psi. Svako od radnika već poznaje pse u određenom kraju grada ali se dešava u poslednje vreme da se pojavljuju novi odrasli psi, pa se stiče utisak da oni budu tu dovedeni i pušteni, možda čak iz drugih gradova. Često se dešava da ih puštaju i iz privatnih tkz. azila”, kaže Stevanović.
Drugačija je situacija bila 2008. godine kada je mogla da se primeni eutanazija, od kad je na snazi Zakon o dobrobiti životinja posao “uklanjanja” pasa lutalica nešto je sporiji i kompikovaniji. Udruženja za zaštitu životinja traže od grada da se zakon poštuje.
Vladan Potić iz Veterinarske stanice Niš tvrdi da na sreću urbanog besnila odavno nema, nekada je bilo i šumskog ali od prošle godine nije zabeležen nijedan slučaj.
“Vakcinaciju protiv besnila i sterilizaciju vlasničkih psa koju radimo besplatno za ljubimce Nišlija nije u obimu koji smo očekivali. Ljudi ne dovode svoje pse iako je sve besplatno, zato nam se i dešavaju psi na ulicama bez vlasnika”, kaže Potić.
Dobro bi bilo da se više obrati pažnja na sterilizaciju i vakcinisanje vlasničkih ženki, jer mnogi koji čuvaju pse od toga posla vremenom odustanu i oni završe na ulici.
“Mi preko Mediane za grad Niš radimo sterilizaciju psa lutalica, ali je svake godine to sve manji broj pasa. To pokazuje jednostavna računica. Nema dovoljno novca za te troškove i to je glavni razlog”, tvrdi Potić.
Boravak psa u azilu dnevno košta 3 evra, kada budemo imali para da to kao grad platimo tada ćemo sebi i priuštiti ovaj hotel za pse, do tad ćemo se bojati svakog prilaska psa na ulici.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
