Istoričar Nebojša Ozimić ističe da se dva događaja obeležavaju na Dan državnosti Srbije, a to su donošenje Sretenjskog ustava i Prvi srpski ustanak, koji predstavlja početak Srpske revolucije, kao i da bez obzira što je ovaj ustav bio kratkog veka, predstavlja jedan od najznačajnijih datuma u našoj istoriji. Ali šta je prethodilo Sretenjskom ustavu i koliki je, zaista, njegov značaj za srpsku državu i Srbe?
Nezadovoljstvo Srba apsolutističkom vladavinom vrhovnog kneza Miloša Obrenovića bilo je ogromno i narod je počeo da podiže brojne bune u cilju ograničavanja Miloševe vlasti.
Kada je januara 1835. godine Mileta Radojković poveo bunu protiv kneza Miloša, a koja je ostala upamćena kao Miletina buna, Miloš je pobunjenicima obećao sazivanje Narodne skupštine i donošenje ustava, zbog čega su se oni razišli i buna nije dobila ozbiljniji vojni značaj, već je bila okarakterisana samo kao „ozbiljna demonstracija”.
Zaplašen bunom, Miloš je odlučio da u tadašnjoj prestonici Kneževine Srbije izda novi ustav. Knežev sekretar Dimitrije Davidović je morao na brzinu da sastavi ustav do 15. februara 1835. godine, čime će biti ograničen Milošev apsolutizam i uvedena parlamentarna monarhija.
Zaista, ustav je donet u Kragujevcu, na skupštini održanoj na Sretenje 15. februara 1835. godine, zbog čega se i naziva „Sretenjski ustav”. Ovim ustavom je vlast konačno podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Odredbe u ustavu, koje su dodatno zadovoljile narod bile su, između ostalog, da je porez mogao samo samo jednom godišnje da se poveća, i to isključivo uz saglasnost građana, definisana je neprikosnovenost privatne svojine i jednakost pred zakonom, a kneževa prava su delimično preneta i na Državni savet.
„Sretenjski ustav je bio jedan od liberalnijih iz tog perioda. On ima neke članove koji jasno govore o tome da je predviđao sekularnu državu – kod zakletve je potpuno svejedno na šta se zaklinjete, da li na Bibliju, Kuran, Talmud… To je do tada bilo malo poznato u ustavima drugih zemalja. Ovaj ustav je u jednom članu doneo i neotuđivo pravo lične svojine, što je verovatno imalo za uzrok jedno pismo Vuka Obradovića knjazu Milošu, u kome je on između ostalog rekao da se ne zna kolika je samovolja njegova i ko je vlast na svom imanju. Verovatno je pod Vukovom sugestijom taj član unet u Ustav”, objašnjava Nebojša Ozimić.
Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav. Pisan je po uzoru na francuske ustavne povelje iz 1814. i 1830. godine, kao i belgijski ustav od 1831. godine. Njime su konačno uslišene potrebe naroda, kao što su nacionalna emancipacija, ali je i ukinut feudalizam i autokratska vladavina. Sretenjski ustav predstavlja jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.
Međutim, mnogima nije odgovaralo da Srbija, koja je do tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, dobije najviši pravni akt jedne zemlje. S obzirom da su se i Porta i Austrija protivile donošenju ustava, a da ga čak ni Rusija nije podržala, knez Miloš je iskoristio pritisak iz inostranstva i ukinuo ustav.
„Ustav nije uspeo da zaživi, ali je svakako već naredne godine počelo da se radi na hatišerifima, koji su Srbiji doneli samostalnost. Trud Dimitrija Davidovića nije pao u vodu, već ga je Miloš upotrebio kako je njemu odgovaralo“, navodi Ozimić.
Iako se dugo smatralo da se Miloš Obrenović protivio donošenju Sretenjskog ustava, u Arhivu Srbije su pronađena dva dokumenta iz kojih se jasno vidi da je Miloš tražio od Davidovića još 1831. godine da napiše nekakvu konstituciju, odnosno ustav, te da postoje i jasni nacrti ustava, objašnjava Nebojša Ozimić.
On dodaje da postoji i pogrešna procena da je zbog donošenja Sretenjskog ustava Miloš prognao Davidovića, ali činjenica je da mu je Miloš zabranio da ide u Beograd, penzionisao ga je, dao mu ogromnu penziju za to vreme i dolazio kod njega, kao gost, u Smederevu nekoliko puta. Ozimić ističe da to samo govori da nisu imali loše odnose, već da je politički korektnije bilo sa Miloševe strane da ga smesti dalje od političkih događanja.
Dan državnosti Srbije se obeležava do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji od 2002. godine ponovo počeo da se proslavlja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
