Individualnost je uvek bila opasnost za društvo koje želi da kontroliše mase.
Takođe, porodica je stub koji može da ojačava pojedinca što takođe ne odgovara bilo kome ko teži manipulaciji. Svedocimo smo ciklusa civilizacije u kojoj se to upravo događa, razbijanje porodice, kroćenje i kažnjavanje individualnosti. Zamišljam, ako preživi ljudski rod za jedno trista, petsto godina, da li će o ovom dobu govoriti kao o sumraku civilizacije ili slično kao što mi sada govorimo „mračni srednji vek“, da li će ovo vreme biti u sećanju kao takvo? Iskreno se nadam da je prolazno. Ipak, kada se zaviri i u taj srednji vek, tačnije srednjevekovnu umetnost otkriće se pravo bogatstvo. Mi imamo sačuvana žitija iz tog doba prepuna osećanja i mudrosti, malo ko se priseća toga ali ona su i dalje tu. No, upravo u umetnosti sačuvana je duša čoveka srednjeg veka. Ona je tu pobegla od mraka, razvijala se, preživela! To ipak daje neku svrhu borbi pojedinca i danas. Tada su ljudi verovali da stvaranje nije obesmišljeno uprkos okolnostima i da će jednom dobiti značenje.
U svakom čoveku se rađa zajednički „jungovski“ arhetip koji je u podsvesti i prenosi se. Zatim tu je taj novi ukršteni gen koji smo samo mi. On je oživeo kada smo prvi put udahnuli vazduh i zaplakali. Tu su okolnosti i stvarnost, na kraju. Svako od nas nosi ogromnu sebi svojstvenu energiju i različitost. Niko nikom nije sličan iako smo vrlo sličnih proporcija. Ta energija, ideje, upornost da ostvarimo svoje snove, da stvaramo nije samo delovanje, davanje svetu. Stvaralačke moći koje su čoveku date u odnosu na druga živa bića zapravo su njegov zaštitni oklop, čuvar čelične snage. Dobro je sve dok mi sami oblikujemo svoju dušu, razgovaramo sa sobom, promišljamo stvarnost, ne nasedamo na buku i mnoštvo glasova, natpisa, pritisaka, uticaja, izmaknemo se svaki put i posmatramo u odnosu na sebe, zapitamo se da li meni to sve uopšte znači, treba li, zašto je tu, šta to čini njemu a šta meni, dokle ću da dopustim da utiče na mene a kada je vreme da se suprotstavim?
Stvaralačko biće u nama je taj najžilaviji borac protiv toga da nas bilo ko programira. Ako ne radimo na sebi radiće neko drugi na nama i to kako njemu odgovara, zar ne? Manipulacija je moguća ako nemate sebe sa sobom još od detinjstva. Sećate li se razgovora sa sobom kad ste bili mali, da li ste pisali, crtali, putovali, diskutovali, razmišljali? Sećate li se tih razgovora? Ako ste i dalje u tom razgovoru nisu vas odvojili od vašeg stvaralačkog bića ubacujući vas u razne mašinerije i centrifugalne brzine. Imate sebe još uvek. I uvek. Zna se ko vam je najverniji prijatelj – VI ! Vi se stvaranjem čistite, vi se stvaranjem izgubite u tom smešnom svetu ushićenja koji je možda smešan ali jedini daje rezultate koji su u skladu sa prirodom a to je lepota. Čuvar individualnosti!
Izvor: https://slucajni.wordpress.com/2014/08/31/zasto-je-vazno-razvijati-svoje-stvaralacke-moci/
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
