Ekonomija

NOVA ZNANjA ZA NOVO VREME: Iskorak iz studentske klupe u praksu

„Teorija je kada se sve zna a ništa ne hoda. Teorija bez prakse je slepa“ (Rene Dekart)

Univerziteti-fakulteti niču kao pečurke posle kiše, a na drugoj strani, teorijska znanja naših diplomiranih studenata („teorijskih sveznalica“), prepoznaje, najčešće, Nacionalna služba za zapošljavanje, retko, i tržište rada. S druge strane, prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o konkurentskoj prepoznatljivosti naše privrede naši diplomci postali su najprepoznatljiviji izvozni „proizvod“, dok se kao zamerka navodi nedovoljna saradnja privrede i univerziteta.

Kao što nema uspešnog lekara bez dobro odvežbanih teorijskih znanja u praksi-na klinici, tako nema ni prepoznatljivog ekonomiste ako svoja teorijska saznanja ne testira na „poligonu“, u praksi. Stoga je neophodna saradnja univerziteta-fakulteta s privredom. Na taj način privreda Republike Srbije prepoznaće univerzitetske autpute i instrumentalizovati ih u strategiju društveno-ekonomskog oporavka zemlje. S druge strane, smanjiće se jaz između viška visokoobrazovanih kadrova „teorisjkih sveznalica“ koje školujemo za tržište rada, i realnih potreba privrede za stručnjacima određenih profila“.

Otvara se pitanje: zašto naša teorijska znanja nisu prepoznatljiva od strane poslodavaca.? Gde mi to grešimo? Dodatno, otvara se i pitanje zašto kreatori ekonomske politike ne potraže spas za izlazak iz ekonomije destrukcije iz redova univerzitetske elite raspoređene na 19 univerziteta?

U ovom vremenu, kako ga mnogi prepoznaju kao kapital civilizaciju, gde su materijalne vrednosti potisle duhovne, naučni radnici ne smeju da zatvore oči i nemo posmatraju dešavanja u visokoobrazovnom sistemu Republike Srbije. Iako, se na prvi pogled stiče utisak da je vlasničko i „bolonjsko“ prestrukturiranje lek za sve probleme visokoobrazovnog sistema u našoj zemlji, u njemu se krije niz nepoznanica i manjkavosti. U prvi plan izbija nedovoljna saradnja univerziteta i privrede, s jedne strane, i nedovoljna prepoznatljivst univerzitetskih autputa od strane tržišta rada (poslodavaca). Univerziteti-fakulteti niču kao pečurke posle kiše, a na drugoj strani, teorijska znanja naših diplomiranih studenata („teorijskih sveznalica“), prepoznaje, najčešće, Nacionalna služba za zapošljavanje, retko, i tržište rada. S druge strane, prema najnovijem Izveštaju svetskog ekonomskog foruma o konkurentskoj prepoznatljivosti naše privrede, naši „diplomci“ postali su najprepoznatljiviji izvozni „proizvod“, dok se kao zamerka navodi nedovoljna saradnja privrede i univerziteta.

Odliv mozgova, s jedne strane, i nedovoljna saradnja privrede i univerziteta, s druge, opominju nas da treba raditi na podizanju konkurentske prepoznatljivosti i poslovnih performansi visokog obrazovanja u Srbiji. Ovi događaji u visokoobrazovnom sistemu Republike Srbije, u poslednjoj deceniji 20. veka i s početka 21. veka, ne mogu ostaviti po strani profesore univerziteta, kao neme posmatrače nedovoljne povezanosti teorije i prakse, uz svo uvažavanje njihove nastavno-naučne kompetentnosti.

studenti1

Otvara se pitanje: zašto naša teorijska znanja nisu prepoznatljiva od strane poslodavaca.? Možda je to zbog one, nama poznate sentence Rene Dekarta, koji kaže. „teorija je kada se sve zna a ništa ne hoda, a praksa bez teorije je slepa„. Ili je u pitanju opaska Noama Čomskog koji kaže: “ delotvorno je samo ono znanje koje se može primeniti u praksi“.Gde mi to grešimo? Rizikujući da budem pogrešno shvaćen, mišljenja sam da je u pitanju svojevrsna „trka“ između sticanja zvanja na uštrb znanja, što ima za rezultat inflaciju diploma na svim nivoima studija. U pitanju je nesklad između realnih potreba društva i inflacije nepotrebnih zanimanja. Ili još goe, nepovezanost teorije i prakse. Dodatno, otvara se i pitanje zašto kreatori ekonomske politike ne potraže spas za izlazak iz ekonomije destrukcije iz redova univerzitetske elite raspoređene na 19 univerziteta.

Potpisnik ovog teksta nema nameru da bilo koga kritikuje, niti u ovom prilogu može dati odgovor na, sva napred, otvorena pitanja, već da s osloncem na savremenu teoriju i progresivnu praksu, na primeru Ekonomskog fakulteta u Nišu upozna naučno-stručnu javnost s rezultatima koji su postigli profesori i studenti u povezivanju teorije i prkase. Reč je o svojevrsnoj eksperimentalnoj vežbi „Testiranje Bolonjske deklaracije kroz proveru teorijskih znanja u praksi“. S obzirom na ograničenost prostora za objavljivanje ovog rukopisa u vašem listu, u nastavku istraživanja, ukratko ćemo se osvrnuti na najprepoznatljivije inovacije u nastavi koje su dokaz da je „Bolonjska deklaracija“ bez povezivanja teorije i prakse isto što i Dekartova „hipoteza“ ( „da je teorija kada sve zna a ništa ne hoda“.

studenti3

Bolonjska deklaracija, s jedne strane, savremena teorija i progresivna prksa s druge nas opominju da, treba napraviti iskorak iz klasičnih oblika predavanja i vežbi (eks katedra) i studenta „ćutologa“ pasivnog učesnika u nastavnom procesu podstaći da postane aktivni učesnik u savladavanju tajni ekonomske nauke.
Otvara se pitanje kako studenta „ćutologa“ učiniti aktivnim učesnikom u nastavnom procesu-osposobiti ga da kritički razmišlja o onome što mu se predaje, a ne samo da sluša i reprodukuje tuđe mišljenje i stavove. Odgovor na postavljeno pitanje nije lak ni jednostavan. Potrebno je ispuniti niz preduslova. Pored ostalih, ključni je da profesori i saradnici, kao realizatori nastavnog procesa prepoznaju neophodnost interaktivne nastave, tzv. partnerstva između profesora, saradnika i studenata .

Ekonomski fakultet u Nišu, prvi je prepoznao potrebu povezivanja teorije i prakse. Krenuli smo početkom devedesetih godina 20. veka, s predavanjima po pozivu, okruglim stolovima, naučno-stručnim trbinama, osnovali Ekonomsku kliniku. Paralelno s tim organizovali smo posete: Produktnoj berzi u Novom Sdau, Beogradskom sajmu, Upravi carina, Beogradskoj berzi, trgovinskim lancima: Merkatoru S, Metrou, Delezu itd. Ovim se ne iscrpljuje lista noviteta-inovacija u nastavi. U 21.veku nastavili smo s inovacijama u nastavi. Naučno-stučnu spoznaju ekonomske nauke, studentima smo obogatili s organizovanjem inovacionog seminara „Trgovinska diplomatija: veštine pregovaranja i umeće sklapanja kupoprodajnih ugovora“. Nije nas obeshrabrila ni globlna finansijska i ekonomska kriza, koja je započela 2008.godine. Hrabro smo koračali u nove inovacione poduhvate. Studentima smo u goste „doveli“: ministra trgovine, glavnog tržišnog inspektora, direktora Poreske uprave, zamenika direktora Uprave carine, predsednika Unije poslodavaca Srbije, republičkog javnog tužioca, člana Agencije za borbu protiv korupcije. Studenti su kroz brojne Studije slučaja odvežbali metodske jedinice u praksi. O tome govore, objavljeni članci, prikazi i osvrti, kao što su: Studenti Ekonomskog fakulteta u Nišu već 16 godina trguju na Produktnoj berzi u Novom Sadu; Studenti Ekonomskog fakulteta u Nišu napravili priručnik uzor državi (utaja poreza na promet prouzvoda); Iz studentskih klupa u menadžere; Klinika za menadžere; Inovacije u nastavi na Ekonomskom fakultetu u Nišu (Povezivanje teorije i prakse: Osvrt na predmet Ekonomika trgovine i Trgovinski menadžment), itd.

studenti4

Instruktori trgovinske diplomatije, studentima su bile ugledne ličnosti. Pomenimo njegovu ekselenciju prof. Dr Davida Dašića, uglednog profesora i diplomatu, predstavnike Kancelarije za pridruživanje EU, menadžment internacionalnih trgovinskih lanaca i druge ličnosti. Novembra meseca 2013. godine naši studenti su osvojili treće mesto na takmičenju studenata državnih ekonomskih i agroekonomskih fakulteta u Novom Sadu (Sinergija znanja). Ovim se ne iscrpljuje lista noviteta u nastavi na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Studenti su „propitivali“ menadžment Poreske uprave Republike Srbije (novembra 2014). Uz pomoć predmetnih nastvanika iz grupe predmeta trgovina, i Studentske asocijacije (14. maja 2015) organizovano je dvanaesto takmičenje iz oblasti „Trgovinske diplomatije i pregovaranja“. Stručni žiri sačinjavao je menadžment kompanije “Roda Merkator S“, i „IDEA, uz učešće potpredsednika Regionalne privredne komore u Nišu. Stručni žiri je, i ovog puta, prepoznao trgovinske diplomate-uspešne pregovarače, koje bi poželele mnoge kompanije. Ovakva ocena nije kurtoazni epitet nama i našim studentima, već proverena i stručno utemeljena potvrda da naš fakultet radi na povezivanju teorije i prakse. To potvrđuje i činjenica da je sadašnji menadžer kompanije „Merkator S“ (RODA hipermarketa) u Nišu naš student, učesnik na takmičenju iz oblasti trgovinske diplomatije. Eto dovoljno argumenata da Ekonomski fakultet u Nišu školuje kadrove koji iz studentskih klupa „idu“ u menadžersku elitu. Svoje teorisjko usavršavanje menadžerka kompanije „Roda Merkator“ nasatvila je na Ekonomskom fakultetu u Nišu, odbranivši 28.01.2016. godine master rad (multidisciplinarnog karaktera iz oblasti cena, trgovinskog menadžmenta-marketinga. Podsetimo se da je studentima koji su osvojili prestižno mesto na takmičenju u Novom Sadu (Sinergija znanja), osmišljavajući „Promociono-komunikacioni miks kompanije Merkator S u vreme uskršnjih praznika“ obezbeđena stručna praksa. To je svojevrsni dokaz da je „ekeperimentalna vežba“: „Trgovinska diplomatija- veštine pregovaranja i umeće sklapanja kupoprodajnog ugovora“ uspela.
Eto dovoljno dokaza da, na primeru Ekonomskog fakulteta u Nišu, zaključimo da je povezivanje teorije i prakse imperativ „Bolonjske deklaracije“ kako bi univerzitetske-fakultetske autpute prepoznala privreda i kreatori ekonomske politike.

Rukovodstvo Ekonomskog fakulteta (koje je stupilo na čelo fakulteta 1.10.2015. godine podržalo je našu inicijativu za povezivanje teorije i prakse. O tome svedoči potpisivanje protokola (Ugovora) o saradnji Ekonomskog fakulteta u Nišu s kompanijama: „IDEA“, AD „Gorenje Srbija“, „Produktnom berzom“ u Novom Sadu, regionalnim privrednim komorama, bankarsko-finansijskim institucijama , javnim sektorom i drugim privrednim društvima.

 

sretencuzovicProf. Dr Sreten Ćuzović
Ekonomski fakultet u Nišu

Osnivač:
1)Inovacionog seminara:„Trgovinska diplomatija-veštine pregovaranja i umeće sklapanja kupoprodajnog ugovora“. Ekonomski fakultet, Niš, 2003.
2)Ekonomske klinike (Inovacioni seminari, „ekspeimentalna vežba tajni trgovanja u praksi“, Ekonomski fakultet, Niš, 1996.
3)„Srpske federacije za franšizing“ (SFF), Niš, 1991.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button