Stari Niš

Na današnji dan 1921

Evo šta je o Vojvodi Mišiću rekao Arčibald Rajs u svojoj knjizi „Šta sam video i proživeo u velikim danima“.

Živojin Mišić je tip srpskog ratnika i ne mogu odoleti iskušenju da nacrtam siluetu ovog šefa. Neću govoriti o njegovim ratnim podvizima. Oni koji se interesuju za vojne operacije, znaju njegov udeo u pobedama 1914. godine i pobedama koje je izvojevala srpska vojska pred Bitoljem u toku poslednja 3 meseca 1916. godine. Pokušaću da dam psihološku analizu ovog čoveka koji divno objedinjuje sve osobine svojstvene lepoj srpskoj rasi.

Srednjeg stasa, sa prosedim brkom, Vojvoda Mišić ima spoljašnost lepih srpskih seljaka iz Kolubare, odakle je rodom. On je seljačko dete i veoma se ponosi time. Život ga je odvojio od male očinske kuće, sasvim bele usled zelenog voćnjaka. Vojvoda MIšić je najkultivisaniji i finiji svetski čovek, ali njegovo srce je ostalo tamo na brežuljcima koji okružuju varoš Valjevo. Kada je krajem 1914. gotovo ceo svet aplaudirao gotovo čudesnoj pobedi srpske vojske, podvizima njenih vojskovođa, a pogotovu Mišiću, on nije hteo dade ići u Beograd da slavi. On neće aklamaciju, iako je pravedno zaslužio, i odlazi da se odmori nekoliko dana kod svog brata, seljaka, usred zimskog sela.

Vojvoda Mišić je skroman mudrac. Duboko religiozan ali nimalo zatucan, on je odlučan otac. Vrlo ljubazan, prima mnogobrojne strance koji dolaze da ga potraže i za svakog imam lepu reč. Ipak, on je povučen i otrkiva svoje srca samo onima koje smatra pravim prijateljima. I to je jedna od odličnih osobina koju je nasledio od svojih seljačkih predaka. To je divan šef, obožavan od svojih oficira i svojih vojnika. On zahteva strogu disciplinu ali takođe ume sve da osokoli dobrom voljom. Vojvoda je vrlo pravedan i svi njegovi podčinjeni, do najprostijeg vojnika, znaju da će saslušati njihove žalbe, i da će, ako imaju osnova, pravedno presuditi. Vojvoda zna da jedino šef koji može da računa na odanost svojih potčinjenih može da izvrši velike stvari.

Postupa sa svojim oficirima kao sa svojim saradnicima i prijateljima, a ne kao sa nižima. Ako se jedan od njih ili neki vojnik istakao, on može biti siguran da će mu njegov Vojvoda priznati zasluge i nagraditi. Da li je stoga čudo da su svi pripravni da se drage volje žrtvuju za svog omiljenog šefa. Bio sam često sa Vojvodom Mišićem na raznim mestima gde ga je rat primorao da trazapne šator. Imao sam uvek utisak da se nalazim usred jedne velike porodice. Jedino velike vojskovođe su sposobne da stvore jedno takvo duševno stanje, povoljno, čak potrebno, za uspeh ratnih operacija.

Za vreme bitke Vojvoda Mišić je miran. Njegovu kratku i odrečitu reč sluša ceo svet. Kad ga čovek vidi kako mirno puši mnogobrojne cigarete, ima instiktivan utisak da ovaj ćutljiv čovek vlada bitkom i da će povesti svoje trupe ka pobedi. Takav je Vojvoda Živojim Mišić. Prvi srpski tip: odlično srce, čovek više inteligencije i neukrotive energije. On ima još jednu vrlo veliku osobinu: umeo je da ostane jednostavan i skroman pored sve slave koju mu je donelo njegovo brilijantno držanje.”

Pisao
Mladen Stanković

Ključne reči

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close