Čestitanje nove godine

Čestitanje nove godine

08:41
903
0
Niške Vesti
PODELI

Običaj je bio da se samo po rodbinskim kućama ujutru šalju muškarci na čestitanje nove godine, što ih rođaci i susedi željno očekuju.

Čim svane ide se u crkvu. Posle svršene liturgije u crkvi, svaki ide svokjoj kući i čestita svojima Novu godinu, žena svoga muža ljubi u ruku, a isto tako i mlađi starijima ljube ruke. Posle posluženja kod svoje kuće ide se kod rodbne, prijatelja i suseda na čestitanje pre, a ide se i posle podne kao i o slavi. Čestitanje je bilo i na ulicama. Kad se ljudi sretnu na putu jedan drugome čestitaju Novu godinu. Čestitanja po kućama i ulicama kao sada pisanim kartama – čestitkama, nije bilo niti je bilo karata onda u Nišu.

Boranija

Na Novu godinu po tradicionalnom običaju, kad se sprema ručak, odmah svaka kuća mesi i „boraniju“, od projenog brašna koje je ranije spremljeno. Od projenog brašna, umesi se kao pogača „boranija“ i mete u tepsiju da se peče. Običaj je da se u boraniju mete koji starinski novac – „starinska para“ – zlatan, srebrn, ili bakren. Kad se novac metne u boraniju, niko ne treba da vidi i zna gde je novac metnut i na kom je mestu, samo zna onaj koji ga je metnuo. Kad se boranija ispeče, onda se vrelom mašću umereno prelije – popari, kad se malo proladi, sasini se i onda je gotova za ručak.

Čestitanje nove godine u crkvi

Na novu godinu, kao i o svim velikim praznicima, uvek je Mitropolit služio službu u crkvi sa protosinđelom, sveštenicima, dva đakona (jedan je arhiđakon Mitropolitov, a drugi crkveni đakon) i tri kaluđera manastirskih koji su stalno živeli u ovdašnjim metosima u Nišu.

Kad se svrši arhijerejska liturgija Mitropolit besedi narodu, a posle besede, čestita narodu novu godinu, sa porukom da svaki odnese svome domu i prijateljima iz crkve Božji i Mitropolitov blagoslov i čestitanje nove godine.
Čestitanje nove godine u Mitropolitiji

Posle svršene arhijerejske službe, sveštenstvo po uobičajenom redu, đaci u strihirima sa ripidama pevaju i ispraćaju iz crkve Mitropolita u njegov stan – Mitropolitiju. Po ondašnjem običaju, odmah za njim ide sveštenstvo, učitelji, prvi niški građani – “ čorbadzije “ staresine svih esnafa i udruženja po dva člana, dolaze svi svečano i čestitaju Mitropolitu novu godinu. Ženskinje nikako nisu dolazile.

U Mitropolitovoj sali su svuda unaukolo “ minderluci „. Mitropolit sedi u ćošku – u uglu. Sveštenstvo, učitelji i narod ulazi u salu, čestita Mitropolitu novu godinu, celivaju ruku i sedaju na minderluke. Nastaju posluženja.
Prvo posluženje čibuk sa duvanom i cigarete. Drugo posluženje : slatko, rakija i kafa. Treće : boranija.

U Mitropolitiji se drugačije sprema boranija, ne od projenog, već od belog pšeničnog brašna, u velikoj tepsiji, masna i fina trošna boranija, kao gurabija, valjda po carigradskom običaju. Mitropolit ranije, metnuo je po običaju u jedno parče boranije jedan dukat i zabeležio to parče. Svake godine na novu godinu običaj je da Mitropolit dade po jedno parče boranije, svakome, koji mu novu godinu, ujutru čestitao bude. Glavno je da svake godine drugi dobije parče boranije sa dukatom, ali to ne zna koji će dobiti.

Mitropolit daje parče boranije sa dukatom

Kad se kafa popije, dva momka donesu tepsiju sa boranijom. Mitropolit svojom rukom daje redom gostima po parče boranije. Prima se redom i seda se na svoje mesto. Svaki je uzeo u svoju maramicu i onda jede svaki svoje parče čim koji vidi dukat u svome parčetu boranije, odmah ustaje, ostali ga vide i umiljno povikaju: Sretno! Sretno! Za mnogo godina! Ovaj uzima dukat, ljubi u ruku Mitropoita i odmah po običaju nastaje rešavanje: Da li tad sretan čovek priredi ručak i pozove Mitropolita i sve goste, ili da odmah svi korporativno idu u njegov dom na čestitanje i zakuske.

U to vreme, za vreme čestitanja i vršenja običaja, dolazila je i svirala vojna turska muzika preko 100 muzikanata i svirala dugo pred mitropolitijom, koja je bila do same naše stare crkve Sv. Arhangela Mihajla.

Po našim pak domovima za vreme ručka, prvo se na trpezu mete boranija, a posle se jedu druga jela. Sa nestrpljenjem se očekuje, ko će biti sretan da novac u boraniji nađe. Tome se deca najviše raduju. Počinje se jesti boranija. Pravilo je da svaki jede preda se, a deca sa nestrpljenjem čeprkaju i u stranu boraniju. Čim koji novac nađe, , odmah ustane i vikne : Evo ga! Ako je mlađi, on odmah ljubi ruke starijima, a njemu svi čestitaju. Novac uzme otac i metne ga u novčanik – u kesu kod ostalog novca, a onaj dobije bakšiš od oca. Docnije taj novac stoji i neko vreme kod ikone, a posle se ostavlja u sanduk za uspomenu.

Kazivanje Dimitrija Mileta Cvetanovića, jednog od naših prvih učitelja, posle učitelj Tase, prosvetni radnik u Nišu u vreme ropstva pod Turcima

ODLOMAK IZ KNJIGEmilan novakovic 15

Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković

PODELI

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *