Vernici danas slave SVECA, koji je bio POSLEDNJI SRPSKI CAR!

Vernici danas slave SVECA, koji je bio POSLEDNJI SRPSKI CAR!

08:22
825
0
Telegraf
PODELI

Uroš je vladao od 1355. do 1371. godine, a epitet „nejaki“ u narodu je dobio zato što se za njegove vladavine raspalo tadašnje veliko srpsko carstvo

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Stefana Uroša Petog Nemanjića, poslednjeg cara Srbije i poslednjeg vladara iz loze Nemanjića, pošto nije imao svojih direktnih potomaka.

Stefan Uroš Peti je sin cara Dušana Silnog, jednog od najvećih srpskih vladala s kojim se naša država prostirala sve do Epira i Tesalije u današnjoj Grčkoj.

Uroš je vladao od 1355. do 1371. godine, a epitet “nejaki” u narodu je dobio zato što se za njegovo vreme raspalo tadašnje veliko srpsko carstvo. Uroš za vreme svoje vladavine nije uspeo da Srbiju zaštiti ni od spoljnih neprijatelja, ni od unutrašnjih nemira.

Najveći protivnik bio mu je Simeon Nemanjić, polubrat Dušana Silnog koji je se čak proglasio nezavisnost u polovini carstva kojim je vladao, uprkos tome što su Uroša na državnom Saboru 1557. godine podržali čelnici Srpske pravoslavne crkve i vlastela.

Još za vreme svoje vladavine, Uroš je dobio savladara Vukašina Mrnjavčevića. Pošto Uroš nije imao potomke, presto je kasnije trebalo da nasledi Vukašinov sin Marko Mrnjavčević.

Uroš Nejaki umro je pod nerazjašnjenim okolnostima 2. ili 4. decembra. Srpska pravoslavna crkva prihvatila je verziju po kojoj ga je u lovu, kada se sagnuo da popije vodu iz reke, ubio lično Vukašin, koji je pošto-poto želeo da preuzme presto.

uros nejaki 01
Foto: images.oca.org

SPC je Uroša Nejakog proglasila za sveca i mučenika tek dva veka posle njegove smrti. Rasprave oko toga da li je Uroš zaslužio da dobije titulu sveca ili ne traju i danas, a glavni argument kritičara je da se posle njegove vladavine Srbija raspala na mnogo malih despotovina.

Kao što za života nije stekao dovoljno poštovanja, Uroš ni posle smrti nije imao ugled koji je dostojan jednog cara. Njegove mošti najpre su ležale u manastiru Svetog Uroša u Nerodimlju. Potom je srpski monah Hristifor 11. maja 1705 Uroševe mošti preneo u manstir Jazak. Posle su iz Jazaka Uroševe mošti prenošene u Vrdnik, pa u Krušedol, pa su opet vraćene u Jazak.

Za vreme Drugog svetskog rata, iz straha da će ustaše uništiti posmrtne ostatke poslednjeg srpskog cara, mošti Uroša Nejakog krišom su prenesene u Sabornu crkvu u Beogradu, gde i danas počivaju.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *