SRBI DANAS SLAVE SVETOG STEFANA SLEPOG: Turci su ga OSLEPELI, ali ga...

SRBI DANAS SLAVE SVETOG STEFANA SLEPOG: Turci su ga OSLEPELI, ali ga PRAVOSLAVCI NISU ZABORAVILI!

07:10
494
0
Telegraf
PODELI

Pravoslavni vernici danas slave još i: Svetog apostola Jakova, Svetog prepodobnog Andronika, patrijarha Aleksandrijskog Dimitrija, svetog Eventija i Maksima, Svetu prepodobnu Popliju i Svetog Petra Galatijskog

Srpska pravoslavna crkva danas obeleževa Svetog Stefana Slepog (1425-1476), srpskog despota koji nije želeo da ni po koju cenu postane turski vazal i odrekne se srpstva, zbog čega je u Udinama (Italija) umro u najvećoj bedi.

Stefan Branković je sin despota Đurđa i Jerine Branković. Despotsku vlast nad Srbijom primio je 1458. godine, posle smrti svoga brata Lazara. Vladao je zajedno sa svojom snahom Jelenom, koja mu je bila desna ruka i glavni savetnik.

Turci su Stefana oslepeli misleći da će time oslabiti srpsku vlast, kao i da Srbi neće imati poštvanja prema lideru koji je invalid. Međutim, Stefan Slepi se pokazao kao “tvrd orah” koji je bio spreman i na saradnju Ugara samo da bi se odupreo Turcima.

Stefan je odmah po stupanju na presto uspeo da Smederevo sačuva od najezde Turaka koje je predvodio Mehmed II Osvajač. Posle odbrane Smedereva, mnoge strane sile su se umešale, ali ne zarad branjenja interesa Srbije, već zbog straha da će Turci Osmanlije doći i do njihovog praga.

Stefanu su Ugari poslali u pomoć Mihaila Silađija koji je duž Dunava rasporedio 8.000 vojnika. Međutim, srpska despotovina je nažalost počela da se predaje uprkos pomoći koju je dobila.

Sveti stefan 01
Foto: images.oca.org

Rešenje oko Smedereva ponudio je bosanski kralj Stefan Tomaš, koji je želeo da se Stefanova snaja Jelena uda za njegovog sina. Ugarski kralj se sa ovim saglasio ni ne pitajući Stefana Slepog. Svadba je obavljena 1. aprila 1459. godine, a Stefan Slepi je sa vlasti zbačen samo nedelju dana kasnije.

Po zbacivanju sa vlasti za srpskog despota su nastupili izuzetno teški dani. Najpre je otišao u Budim, pa potom kod sestre, grofice Katarine Celjske, pa u Dubrovnik… Utočište je 1460. pronašao u Albaniji kod Skender bega, gde se oženio Angelinom Arijanitom.

Posle se sa njom preselio u Veneciju, a umro je u najvećoj bedi 9. oktobra 1476. u tvrđavi Beograd (današnji naziv Friuli) u Udinama. Poslednje godine života uspeo je da preživi samo zahvaljujući milostinji koju je dobio od rimokatoličkog pape i Mlečana.

Sveti stefan 02
Ikonostas manastira Krušedol. Foto: Wikipedia Commons/Tone

Mišljenja o vladavini despota Stefana Slepog i danas su podeljena. Jedni smatraju da nikada nije ni trebalo da preuzima vlast, dok drugi misle da je bio poslednji vladar koji je tada iskreno branio Srbiju od Turaka.

U istorijskim knjigama ostaje zapisano da su se Srbi olako odrekli Stefana Slepog i nisu mu posle zbacivanja s vlasti pružili neophodnu podršku. Međutim, srpska crkva nikada nije zaboravila ulogu ovog vladara koji je dobio titulu sveca.

Stefan Slepi je ostao upamćen po tome što za vreme svoje vladavine nije štedeo novac na srpske crkve, smatrajući da je pravoslavlje jedino koje može da sačuva srpstvo usled najezde Turaka.

Sveti stefan 03
Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Mošti Stefana Slepog počivaju u manastiru Krušedol, koji je zadužbina njegovog sina Maksima.

Pravoslavni vernici danas slave još i: Svetog apostola Jakova, Svetog prepodobnog Andronika, patrijarha Aleksandrijskog Dimitrija, svetog Eventija i Maksima, Svetu prepodobnu Popliju i Svetog Petra Galatijskog.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *