Niš od III do VI veka n.e

Niš od III do VI veka n.e

22:00
1081
0
Niške Vesti
PODELI

Od sredine III veka do kraja antike natpisi, izuzev nekoliko hrišćanskih, gotovo u potpunosti nedostaju. Razvoj grada, vojne i političke prilike, pratimo sada uglavnom prema literarnim izvorima koji su u ovom periodu brojniji i potpuniji; takođe i prema veoma bogatom arheološkom materijalu sa više nalazišta u gradu i na njegovoj teritoriji

Goti u okolini Naisa

Godine 269. Odigrao se u blizini Naisa značajan događaj, sa dalekosežnim posledicama za razvoj celog rimskog sveta. U istoriji Naisa, ovaj datum predstavlja početak nove etape u razvoju u kojoj se sve više ima računati sa prisustvom neposredne opasnosti sa severa, preko granice na Dunavu koja nije više predstavljala pouzdanu zaštitu od upada varvarskih plemena Gota, Sarmata, Huna i drugih. Radi se o poznatoj bici sa Gotima, o kojoj antički pisci donose opširne izveštaje. Do odsudne bitke, došlo je u okolini Naisa. Sa obadve strane reke (verovatno Nišave) razvila se ogorčena borba. Dok su varvari žestoko napadali, rimski car Klaudije dobro poznavajući teren (bio je rodom iz ovih krajeva?) uspe da ih opkoli stazama koje su varvarima bile nepoznate i u odlučnoj bici pogubi oko 50.000 neprijatelja. Ovom pobedom otklonjena je za duži period opasnost sa granica imperije, a caru pobedniku je dodeljen počasni epitet Gothicus.

Nais – rezidencija careva IV veka

U narednim decenijama mnogi događaji vezani su za Nais, uporedo sa značajem koje balkanske oblasti dobijaju dolaskom na najviše državničke položaje ilirskih vojničkih zapovednika. Period koji započinje sa dolaskom Dioklecijana na vlast 284.godine, označava početak krupnih promena u strukturi najviših organa vlasti i administracije, ekonomskim i socijalnim prilikama u carstvu. Težište složene državne organizacije se prenosi na istok, a balkanske zemlje sada izlaze na pozornicu svetskih zbivanja.

Podaci o Naisu postaju sve brojniji. Najčešće su to izveštaji o boravku careva u gradu, njihovom kraćem usputnom zadržavanju, ponekad sa škrtom beleškom o izgledu grada, njegovim stanovnicima, objektima u okolini i sl. Godine 293. u Naisu je verovatno boravio car Dioklecijan, na jednom od svojih čestih putovanja na istok kada se koristio Carigradskim drumom. Tada su, po svoj prilici, u Naisu i susednoj Medijani započeti mnogi objekti, premda u izvorima nema konkretnijuh vesti, dok arheološki materijal, naročito na Medijani, pruža izvesne indicije u ovom smislu.

U antičkoj, pa i u modernoj istoriografiji podizanje javnih, luksuznih građevina u Naisu, pripisuje se caru Konstantinu. Tome je, izgleda, odlučujuće doprinela činjenica da je ovaj vladar rodom iz Naisa, što se kod antičkih pisaca često ističe, zajedno sa ulogom koju je Konstantin imao u izgradnji svog rodnog grada. Stefan Vizantinac, kaže da je Nais rodni grad i „ktisma“ Konstantinova, dakle ono što je on stvorio, sagradio. Poslednja vest je svakako preterana s obzirom da je Nais i pre Konstantina, kako smo videli, bio veći grad, ali je verovatno da su neke građevine podignute ili proširene u to doba, među kojima, kako se pretpostavlja i vila sa peristilom u Medijani.

O vezama Konstantina sa rodnim gradom, o njegovim čestim boravcima u Naisu, svedoče i zakoni potpisani u Naisu 315, 319, 324 i 334. godine. O ličnostima i delima Konstantina mnogo je pisano. Upravljao je carstvom od 306. do 337. godine, mudro i racionalno, konsolidovao njegove granice, sredio unutrašnje prilike u vojsci i administraciji. Odluke koje je donosio imale su dalekosežne posledice. Jedna od njih je i proglašenje verske slobode (313. godine), čime je hrišćanstvo uvedeno kao državna religija, a antičkom mnogoboštvu nanet odlučujući poraz. Preneo je prestonicu na istok, u Konstantinopolj (330. godine) i udario temelje novom, istočnom, vizantijskom carstvu koje će mnogo vekova nadživeti propast Rima.

Nema sumnje da je Konstantin rodom iz Naisa. Teško je međutim odvojiti činjenice od legendi koje obavijaju njegovo poreklo. Otac Konstantinov, Konstancije Hlor (Dioklecijanov savladar), rođen je takodje u dardanskim oblastima Gornje Mezije, možda baš u okolini Naisa. Majka Konstantinova, carica Helena, Konstancijeva konkubina, bila je stabularia (krčmarica) u Naisu. Njen socijalni položaj bio je prilično skroman u vreme kada je srela rimskog oficira Konstancija. Iz njihove nezakonite veze rođen je Konstantin u Naisu verovatno februara 280. godine. Posle smrti Konstantinove (337.godine) u Naisu i dalje borave carevi, zadržavajući se izvesno vreme prilikom dugih putovanja ili pak pripremajući se za borbr sa suparnicima.

ODLOMAK IZ KNJIGEmilan novakovic
Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *