Prvi prevod poezije na znakovni jezik

Prvi prevod poezije na znakovni jezik

09:52
579
0
Niške Vesti
PODELI

U vremenu Parova, starleta, selfi štapova, kulture u blatu, kada se niko se usudjuje da bude originalan jer je sve već odavno izmišljeno i pronađeno, mladi pesnik iz Leskovca, Stefan tićMi, koji već duže vreme izaziva pažnju javnosti, kako u Srbiji, i šire, odlučio je da se malo poigra rečima, doda poeziji sliku i zvuk i tako napravi nešto što do sada još nije viđeno.

Ono što karakteriše Stefanov način izražavanja jeste to da njegovu poeziju recituju mnogi ljubitelji pisane reči sjajnih vokalnih sposobnosti, a to su: Marko Jovanović Markonjero iz Niša, Mile Vasiljević iz Loznice, Vladislav Stojičić iz Leskovca, Petar Ninić Tkač iz Valjeva, a pesmu Drame imaju prednost, koja je prevedena na znakovni jezik i snimana u Pozorištu lutaka u Nišu, recitovao je hrvatski Rade Šerbedžija – Zrinko Kapetanić.

Zrinko je o ovoj saradnji istakao:

„Meni je bilo veliko zadovoljstvo surađivati sa Stefanom, govoriti njegovu pjesmu „Drame imaju prednost“ obogaćenu glazbom Daria Plevnika. Mladi pjesnik u pjesmi na britak i duhovit način, igrom riječi i zanimljivom sintaksom i ujedno latentnim emocijama izražava svoj stav o društvu i sredini u kojoj živi, oslanjajući se pri tome na velike pisce Majakovskog i Turgenjeva. Djevojke iz „Udruženja gluvih Niš“, zajedno sa Stefanom, na razigran i jedinstven način napravili su korak približavanja poezije svijetu gluhonijemih . „

„…u svetu gluvonemih za književnost, uopšte. “ dodaje Stefan. “Početna ideja je bila da na tipkama pisaće mašine budu zakačeni kanapi i da kako ja udaram po tastaturi, tako se ruke devojaka koje znaju znakovni jezik pomeraju. To nismo uspeli, ali smo ipak spot uradili uz pomoć štapa i kanapa, bukvalno, i zadovoljni smo. Danas, u vremenu kada na pesničkim večerima bude jedva desetak ljudi, okupiti deset ljudi oko poezije je sjajna stvar. Ponosan sam na celu ekipu: Lazara Tomića, Marianu Veličkovski, Mladena Mitića, Jovana Spasića, Biljanu Vulićević, Jovanu Aleksić i Milicu Bogdanović.”

Milica Bogdanović, iz Udruženja gluvih, kaže:

„Pesma „Drame imaju prednost“ je prvo pesničko delo na ovim prostorima prilagođeno licima sa oštećenim sluhom i čast mi je što sam učestvovala u njegovom stvaranju. Poezija, pozorište, srpska kinematografija i muzika su do nedavno bile potpuno nedostupne gluvom čoveku i ovaj spot predstavlja veliki korak ka njihovom uključivanju u kulturne tokove.

stefan2Moram da istaknem da sam jako ponosna na svoje učenice, a sada i koleginice Jovanu i Biljanu koje su sa puno ljubavi i posvećenosti naučile ovaj prelep jezik i u spotu pokazale svu njegovu raskoš, ali i glumački talenat. Stefan je mlad i retko talentovan pesnik, maštovit i hrabar, a ovim spotom je uspeo u nečemu što u današnje vreme kad su (čini se) sve priče već ispričane teško ide – a to je da u nečemu bude prvi, potpuno originalan. Zahvaljujem se celoj ekipi ispred Gradske organizacije gluvih i nagluvih Niš i u ime svih naših članova kojima će ovaj spot otvoriti vrata za magični svet poezije.“

Spot za pesmu “Drame imaju prednost” je ujedno i najava Stefanove prve zbirke pesama pod nazivom “U’vatile me lutke” koja bi trebalo da bude obajvljena u septembru za izdavačku kuću ARTE stih iz Beograda.

 

Tekst pesme:
DRAME IMAJU PREDNOST

popio sam lek protiv mučnine
nisam ti ja, majko, za velike gradove
i male ljubavi
jer muka mi je
kada vidim pun kafić praznih ljudi…
šetajući centrom
koliko samo poraženih korača Pobedinom
ovde u Nišu
o, vrlo dobro znam
a nisam više jedan od njih
ni ponižen ni uvređen
siđem stepenicama u podzemno
pa mi padne nešto na pamet
zapišem u telefon
jel su to, možda, Zapisi iz podzemlja?
i svi ovi silni bulevari oslobođenja
nikada nisu ni bili oslobođeni
ni mirni
jer ovde su organi /radi/ reda
to bi trebala znati, majko
da kada jednom puknem
ostaće samo sitni komadići balona
na podu
kao posle žurke
kada puknem
upalite mirišljave sveće
umotajte me u ukrasni papir
i poklonite me zemlji
prospite špricer
/za moju dušu
popio sam
lek protiv mučnine/
nisam ti ja, majko, za male gradove
i velike porodične drame
jer
pre Turgenjeva
čitao sam sudske presude o razvodu braka
a posle Majakovskog
čitao sam knjige utisaka po toplim pekarama
i ljude
zapise iz mrtvog doma, rusija
u mislima
šetao tako Sibirom
i tražio svoje mesto pod suncem
a u stvari, majko
bio sam samo kostur
kostur koji je tražio svoje meso pod suncem

a danas ovo meso i ovi stihovi
vuku se za mnom kao kao dronjci
kao prošlost
kao 2001. godina

kao poslednji stih čuvan za kraj pesme
stih kojeg nema

 

Ostalu video poeziju Stefana Mitića možete pogledati OVDE.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *