365 godina od Rembrantove smrti

Danas će prof. dr Kamenko M. Marković, jedan od najboljih poznavalaca Rembrantovog života i dela na svetu obeležiti 57. put, zaredom, dan Rembrantovog odlaska sa ovog sveta.

Rečenice kojima je započeo obeležavanje dana Rembrantovog rodjenja i dana Rembrantovog odlaska sa ovog sveta, Marković je ispisao još daleke 1968. godine za srednjoškolskih dana. Predavanjem koje će održati danas, 4. oktobra 2025. godine, Kamenko M. Marković će zatvoriti taj blistavi krug, posle punih 57 godina. Na stranama te neobične knjige ispisana je istorija jedne besmrtne ljubavi.

Ta knjiga odvodi u san.
Omadjijan Rembrantovom umetnošću Kamenko M. Marković je čitavog života tumarao svetom, obilazio muzeje i galerije, i očima zadivljenog dečaka gledao dela ovog Holandjanina – gospodara svetlosti i senke u slikarstvu.

Povodom ovog datuma želim da napišem nekoliko rečenica o Rembrantu, i nekoliko njih o profesoru Markoviću.
U XVII veku, u Holandiji, zahvaljujući bogatoj buržoaziji i protestantizmu koji je zabranjivao ukrašavanje crkava, u ovoj zemlji bogatih esnafa, cveća i magličastih pejzaža, niklo je slikarstvo—novo po temi, bogato po osećanju za prirodu i toplinu kućnog enterijera, duboko realističko i suptilno. Posle sumornih ratova ovo slikarstvo je želelo da prikaže radost i poeziju života.
Slikarstvo koje počinje u Harlemu realizmom Fransa Halsa, portretiste i slikara smeha. Od kompozicija na kojima su grupe gradjana do ciganki i maloumnih.
Kada se 1631. godine Rembrant nastanio u Amsterdamu, ovaj grad je postao centar holandske umetnosti. Istraživači Rembrantovog života, uključujući i profesora Kamenka M. Markovića slažu se u oceni da prvih deset godina u Amsterdamu predstavljaju najaktivnije razdoblje u Rembrantovom životu. Umetnik je uživao veliku podršku Frederika Hajnriha, kneza Oranž- Nasau. Godine 1632. samo godinu dana posle prvih slikarevih koraka kao portretiste- profesionalca, naslikao je portret supruge Frederika Hajnriha, Amaliju van Solns. Nekoliko godina docnije knez je nabavio Rembrantove slike „Podizanje krsta“ i „Skidanje s krsta“, a oko 1636. godine naručio je Rembrantu da naslika još tri prizora o Hristovom stradanju: „Polaganje u grob“, „Vaskresenje“ i „Voznesenje Hrista“.

Ne samo da je knez nastavio da skuplja Rembrantove slike već je dragovoljno plaćao za njih najvišu cenu.
Rembrantov život kretao se od raskoši do bede, od srećnih trenutaka doživljene ljubavi, do smrti dragih i bliskih bića. Rembrant je slikao sve što je doživeo i video oko sebe. Od kompozicija do portreta i mrtvih priroda, enterijera i pejzaža. U svoja dela unosio je veoma bogatu maštu. Za Rembranta nije bilo malih i velikih tema. On nije ni u prirodi ni u čoveku tražio ideal lepog kao što su ga tražili veliki umetnici Italije. Karakter ljudi ružnih i lepih, kontrast i sjedinjavanje svetlosti i senke, raskoši i bede, radjanja i umiranja, Rembrant je duboko i iskreno doživljavao i slikao sa izuzetnom senzibilnošću.

Ime Rembrant i pojam svetlo- tamnog postali su odavno sinonim. Sugestivna moć njegovog svetlo- tamnog bila je tolika da je, bez obzira na nesklad izmedju života i dela, Rembrantova biografija i nehotično tumačena pod uticajem njegovog svetlo- tamnog.

Ovaj slikarski genije uticao je i na jedan broj slikara u Holandiji medju kojima su: Vander Helst, slikar divnih enterijera obasjanih zlatastim svetlom, Piter de Hoh, autor prelepih pejzaža, Jan Vermer van Delft, jedan od najboljih holandskih slikara XVII veka, Albert Kojp, čije slikarstvo predstavlja živu knjigu holandskog života u sedamnaestom veku, a naročito na selu i u polju.
Profesor Kamenko M. Marković u svojoj obimnoj ali sjajno napisanoj knjizi „ Od Karavadja do Brankušija“, o Rembrantu je izmedju ostalog napisao:“Rembrantove slike su potresni dokumeti o čovekovoj sudbini, one su pune tuge i melanholije i istovremeno dokaz o tragičnosti jednog života.“

Za kraj priče o Rembrantu, navešću rečenice koje je profesor Marković ispisao analizirajući Rembrantovu sliku „Hristos i grešnica“. „U ovoj često obradjivanoj temi, Rembrant je predstavio svoju maštovitu viziju dogadjaja, koji je uzvišen ne kao susret boga s grešnicom, već kao simbol čovečnosti i topline ljudskih osećanja. Osnovna karakteristika Rembrantovih slika — reflektorski bačeno osvetljenje koje naglašava značajne elemente na slici – oseća se i u ovoj kompoziciji. Osvetljenje najčešće, kao i kod umetnika baroka, dijametralno preseca kompoziciju probijajući prozračnu tamu i utapajući se u nju“.
Rembrantove slike danas predstavljaju najveće vrednosti velikih muzeja sveta.

Kada je reč o profesoru dr Kamenku M. Markoviću, ne očekujte da ovde izvedem podrobnu analizu njegovog rada vezanog za Rembranta van Rajna. To bi bilo vraški teško. Zadovoljiću se da kažem samo nekoliko rečenica, budući da je o Profesoru već odavno mnogo toga napisano i kazano. Koristiću se podacima do kojih sam došao. Objavio je tri knjige o Rembrantu, oko 70 kataloga ( povodom obeležavanja dana Rembrantovog rodjenja i pojedinih godišnjica smrti), blizu 300 članaka u pisanim medijima, oko 30 radova na portalima, petnaestak naučnih radova objavljenih u zbornicima fakulteta u Srbiji ali i van njenih granica, i oko 300 predavanja o Rembrantu i holandskom baroku, koja je različitim povodima održao na prostoru Jugoslavije. Iznetim podacima treba pridodati još nekoliko eseja i priču „Volite li Rembranta“.

Godine 2006, povodom četiristotine godina od rodjenja slavnog Holandjanina, Kamenko M. Marković je radio kopije jednog broja Rembrantovih dela i zajedno sa kopijama Rembrantovih radova koje su načinili Zlatko Pavlović akvarelista iz Aleksinca i Ivica Živković, grafičar iz Niša, priredio izložbu tih radova u Niškom kulturnom cenntru, i održao predavanje o Rembrantu. Izložba je potom gostovala u Kulturnom centru Beograda, na Internacionalnom Univerzitetu u Novom Pazaru i na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, tamo gde je profesor Marković držao predavanja iz istorije umetnosti. Izložbu je pratio katalog pod nazivom „Trag duše“, koji je priredio profesor Marković. U mestima u kojima je gostovala izložba profesor Marković je govorio o Rembrantu kao slikaru i grafičaru.

Kada se govori o ovoj godišnjici, valja istaći da su brojne institucije kulture i umetnosti u Evropi obeležile na različite načine četiri veka od rodjenja Rembranta. U Srbiji je to učinila Biblioteka Matice srpske iz Novog Sada. Publikovala je Katalog izložbe koji je bio sačinjen od fragmenata tekstova najznačajnijih rembrantologa sveta. Katalog ima 15 stranica i na njima se nalazi 8 Rembrantovih crno- belih reprodukcija. Autori kataloga su Ksenija Šulović i Aleksandra Drapšin.

Valja napomenuti da se Kamenko M. Marković stručno usavršavao u Holandiji i Francuskoj i da je u svojstvu eksperta za evropsku umetnost XVII i XVIII veka učestvovao minulih godina na jednom broju panela u Evropi. Što se pak Srbije tiče, Marković je svojim raskošnim predavanjima koja je držao djacima, studentima, i gradjanstvu obeležavajući godišnjice Rembrantovog rodjenja ili smrti kao i godišnjice nastanka jednog broja Rembrantovih dela, nemerljivo doprineo snažnijem interesovanju za Rembranta i holandsku umetnost XVII veka uopšte.
O tome, izmedju ostalog, svedoči i knjiga „Rembrant Kamenka Markovića“, koju je priredio Aleksandar Stanković a, koja je sastavljena od komentara djaka, studenata i ljudi širom Srbije koji su prisustvovali nekom od Markovićevih predavanja. Ilustracije radi, preneću komentar jedne Ivane.
„Prof. dr Kamenko M. Marković je održao 9. 7. 2017. veličanstveno predavanje na temu: 375 godina od nastanka Rembrantove „Noćne straže“. Sala Niškog kulturnog centra bila je puna. Prisustvovalo je nekoliko profesora likovne umetnosti, jedan broj studenata Likovne akademije u Nišu, jedan broj niških umetnika i desetak djaka Umetničke škole u Nišu. Profesor Marković nas je očarao i opsenio svojim izlaganjem. Predavanje puno snažnih emocija, divnih analiza i bisernih rečenica. Duže od dva sata uživali smo u lepoti kazivanja. Divno, veličanstveno i neponovljivo“.

O Markovićevom radu pisali su akademici, profesori Univerziteta, pisci, likovni kritičari, istoričari umetnosti, novinari. Gotovo sam siguran da u istoriji umetnosti nema naučnika – istraživača, koji se poput Kamenka M. Markovića tako sistematski, tako prilježno, tako dugo i sa toliko ljubavi i strasti bavio Rembrantovim delom i Rembrantovim životom. I tako imamo danas celog Rembranta, sa svim njegovim strašnim, bolnim i tužnim tajnama.

Uvek sam mislio da ugledni istraživač – naučnik ma koliko naviknut na slavu, nije neosetljiv na iskrenu pohvalu, kad ta pohvala dolazi kao usklik priznanja za sve što je decenijama radio. Pre svega hoću da kažem da profesoru Kamenku M.Markoviću dugujem najveću zahvalnost za uživanje u predavanju o slikarstvu i slikaru. To je najbolje predavanje koje sam ikada čuo u životu.( Predavanje je bilo posvećeno baroku u Holandiji, odnosno Rembrantu). Ostaje mi samo da dodam nekoliko reči. Od dana kada sam čuo Markovićevo predavanje, neprestano sebi govorim u teškim časovima; Kad bih bar mogao da čujem večeras nešto o Rembrantu. Ima, bez sumnje, drugih ljudi sazdanih poput mene. Komentar izvesne Jovane koji sam pročitao u knjizi „Rembrant Kamenka Markovića“, to nedvosmisleno potvrdjuje.

„Prof. dr Kamenko M. Marković je sjajan i neponovljiv znalac Rembrantovog života i rada. Jedno njegovo predavanje iz sveta istorije umetnosti doživljava se kao svojevrsna ljudska drama. Treba ga čuti i nešto će se u vama pozitivno dogoditi. Zbog njega sam odlazila na predavanja koja su me ispunjavala“.
Istoričar umetnosti, profesor, slikar, pesnik i sanjalo.

Priredio: Marjan Djurić

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.