Može li Srbija ostati bez lekara?

Može li Srbija ostati bez lekara?

11:08
1136
0
Novi Magazin
PODELI

Alarm je odavno uključen i tiho zvoni kao pitanje šta će se dogoditi sa zdravstvenim sistemom Srbije ako svi lekari koji to i nameravaju zaista odu iz Srbije? I, dodatno, šta ako zaista 15 odsto sada zaposlenih ne obnovi licencu?

Jedna od najboljih studentkinja Medicinskog fakulteta u Nišu Smiljana Ramanović, uz izuzetan prosek ocena od 9,6 i zapažen naučnoistraživački rad, vredno uči švedski jezik.

Čim završi studije, odlazi iz Srbije. I uopšte ne razmišlja da ostane, niti joj se takva mogućnost nudi. Zato se nada, tačnije, sigurna je da će u Švedskoj naći posao u struci, a možda i uspeti da nastavi istraživanja koja radi vezana za multiplu sklerozu. Činjenica da je u programu stipendiranja mladih Roma/kinja u oblasti zdravlja fondacija za otvoreno društvo Mađarske i Srbije ne sprečava je da ode tamo gde ima budućnost. Uostalom, mladići i devojke iz ovog specifičnog programa koji su već završili fakultet, kao i najveći broj njihovih kolega koji nemaju tu pogodnost stipendiranja, nemaju posla, u prvom redu zbog stanjenih prihoda zdravstva, posebno posle smanjivanja doprinosa pre dve godine.

Ni zakonom data mogućnost specijalizacije odmah posle fakulteta nije dovoljan mamac, pošto su to skupe studije za koje većina nema novca.

Slabašna je i nada da će neki od lekara u praksi kojima nad glavom visi Damoklov mač oduzimanja licence uprazniti mesta. Prvo, zato što će se ta pretnja najverovatnije eliminisati izmenama zakona, a drugo, ili možda prvo, što zarade lekara u Srbiji nisu reprezentativne. Naprotiv, toliko su male da svako ko može – gleda preko granice.

To važi i za iskusne medicinske sestre.

ČINJENICE I PITANJA: No, možda je prva informacija, ipak, da u Srbiji već godinama oko 2.000 lekara “čuči” na berzi rada. I, naravno, da je i dalje na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, koja se odnosi i na medicinare, kao i na ćate. A to što, primera radi, Domu zdravlja “Dr Boško Vrebalov” u Zrenjaninu, prema kadrovskom planu, nedostaje 20 lekara, ne menja ništa. Čak i ako se zna da im najviše manjkaju ginekolozi i pedijatri, prvih četiri (radi pet), drugih 14 (radi samo sedam). I, kako kaže direktor tog doma Miodrag Subić, u vreme godišnjih odmora tek će biti panike.

Na “istorijskom minimumu” u kadrovskom smislu je i Opšta bolnica u tom gradu, bez nade da će uskoro biti promena.

U Leskovcu nedostaje 40 specijalista

Doduše, na drugom kraju Srbije, u Čačku, stanje je gotovo uredno. Kako kaže Aleksandar Dačić, član Gradskog veća zadužen za društvene delatnosti, u Domu zdravlja ima dovoljno osoblja planiranog za primarnu zaštitu.

“U bolnici već ima problema sa manjkom specijalista, posebno određenih struka. Sada sve funkcioniše zato što deo lekara radi i u bolnici i u Domu zdravlja. Pravi problemi će nastati kad najiskusniji specijalisti odu u penziju”, kaže Dačić, koji se nada da će u dogledno vreme biti ukinuta zabrana zapošljavanja, čime bi se otvorila mogućnost da mladi lekari na vreme počnu specijalizaciju.

Ukršteno, ovo napred ispostavlja pitanje nedostaju li Srbiji lekari ili ih je, kako statistika kaže, mnogo više nego što je potrebno, samo ne mogu da rade jer nema otvorenih radnih mesta? I, još važnije, koliko su tačne apokaliptične prognoze da za desetak godina kad postojeći specijalisti odu u penziju ljude neće imati ko da leči?

Kao i obično, istina je negde između i prilično kontroverzna. Da, školujemo mnogo lekara! Zato ih je toliko na berzi rada. Da, nema dovoljno radnih mesta! Da, ima manjka zaposlenih po mnogim domovima zdravlja i bolnicama, kako državnim tako i privatnim. Doduše, u mnogima ima i viška, pa čak statistika kaže da je zdravstvo, kao i čitav javni sektor, prenapučen osobljem.

I, da, mnogi skupljaju papire da idu u Nemačku, Norvešku, Švedsku. Svesni da će biti na berzi rada posle studija, apsolventi uporedo sa fakultetom uče jezik, jer zemlje iz snova lakše prihvataju mlade – i ne odveć skupe – lekare koje onda usavršavaju po potrebi, nego već iskusne specijaliste koji su, em skupi, em ih je moguće angažovati po potrebi. Uostalom, već decenijama najpoznatiji ovdašnji lekari sebi mogu da obezbede pristojan život zahvaljujući operaciji-dve-tri mesečno tamo gde se takvo umeće bolje ceni kroz novac.

Ima u čitavoj priči još jedna već zaboravljena začkoljica na koju je nedavno upozorila Lekarska komora Srbije – 15 odsto lekara koji rade u domaćem zdravstvenom sistemu zaista uskoro može ostati bez licence. Nisu ispunili osnovni kriterijum za proteklih sedam godina – da svoje profesionalno usavršavanje dokažu kroz 24 poena koje dobijaju na osnovu pohađanih seminara i radionica.

Hajdemo redom. Za početak, beže li lekari iz Srbije?

Polovina farmaceuta ostaje bez licence?

Nove dozvole za rad lekarima izdavaće se od 1. januara, pa je velika verovatnoća da će mnogi od sada upitnih uspeti da sakupe potrebne bodove. Veliko je pitanje, međutim, šta će raditi farmaceuti, jer je prema prvoj proceni svaki drugi bez neophodnih uslova za nastavak rada.

Inače, važeći pravilnik precizira da, ukoliko lekar ne poštuje pravila o edukaciji i ne sakupi dovoljan broj bodova, on ipak može da nastavi da radi, ali uz pomoć mentora.

MNOGI BI DA ODU: Podaci LKS kažu da je lekarima prošle godine izdato 927 sertifikata o dobrom glasu (Goodstanding sertifikate). To je papir neophodan pri prijavljivanju za rad u inostranstvu. Tražilo ga je i dobilo tri puta više lekara nego 2012, kada je izdato 338 ovih uverenja. Što, naravno, ne znači automatski i da će otići svi koji žele, ali znači da žele da odu. I, dabome, reč je o zaposlenim lekarima, od početnika do specijalista. Pomenuti sertifikat izdaje se poslednje tri godine.

“Tržište rada u Evropi je takvo da može da prihvati veliki broj lekara. Procenili su da je jeftinije da dobijaju svršene lekare ili već gotove specijaliste nego da ih sami školuju, a uzimajući u obzir činjenicu da školovanje subspecijaliste traje petnaestak godina. S obzirom na sadašnju materijalnu situaciju u našoj zemlji i dinamiku popravljanja, mala je verovatnoća da će se iznaći način da se želja lekara za odlazak smanji”, kaže direktorka Komore Vesna Jovanović za Novi magazin, svakako prva i najuputnija sagovornica za ovu temu.

Najviše sertifikata 2012. izdato je doktorima medicine – 161, a od specijalista najviše su ga tražili specijalisti interne medicine 19, zatim pedijatrije 17, opšte medicine 17 i opšte hirurgije 15. Naredne godine najviše sertifikata – 257, izdato je doktorima medicine, specijalistima iz oblasti pedijatrije 20, ginekologije i akušerstva 19, opšte hirurgije 19, interne medicine 18. Prošle godine najviše sertifikata izdato je doktorima medicine i specijalistima iz oblasti opšte hirurgije, interne medicine i anesteziologije sa reanimatologijom. Do sredine maja ove godine izdato je 250 uverenja, pa se prošlogodišnji trend nastavlja. Doduše, nema povratne informacije koliko je zaista namernika otišlo, ali to ne ublažava bojazan da će mnogi već deficitarni resori ostati bez ljudi, u prvom redu anesteziologa i radiologa, ali i drugih specijalista i subspecijalista. Vesna Jovanović zato upozorava da zdravstveni sistem zaista može biti doveden u pitanje, što zbog odlazaka lekara u inostranstvo, što zbog starosne strukture specijalista: “Neće biti dovoljno vremena da specijalisti koji su tu dobro edukuju mlade ljude”.

Nekadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević kaže za Novi magazin da je “fluktuacija zdravstvenih radnika iz siromašnih zemalja prema bogatijima dugo trend”. Mala stanka je bila prvih sedam-osam godina prošle decenije, sve do velike ekonomske krize, kad je plata u zdravstvu prvo zamrznuta, a onda počela realno da opada. Preračunato u evrima, pad je za 50 odsto, pošto je tada omiljena valuta vredela oko 80 dinara, a danas je 120.

Milosavljević dodaje da je dopunski rad doktora u matičnim zdravstvenim ustanovama bio neka vrsta lex specialisa da se zaustavi odlazak lekara. Međutim, posle mnogih nedaća, ali i zloupotreba, ta mogućnost dodatne zarade je ukinuta.

“Za očekivati je da mladi, pametni, sposobni traže šansu. Naravno, to je žalosno, jer je svaki gubitak doktora veliki gubitak za zemlju u više ravni”, kaže Milosavljević.

Standard u zlatnoj sredini

Brojne primedbe koje se godinama upućuju zdravstvenom sistemu Srbije kao jednu od najvažnijih stavki uzimaju malo lekara po glavi stanovnika. Podaci, međutim, kažu drugačije, da je Srbija u zlatnoj sredini, zlatnoj zato što je drugi parametar – izdvajanje za zdravstvo – pri dnu evropske lestvice.

U imenik Komore upisano je 33.000 doktora medicine, a podaci nadležnih institucija kažu da je u državnoj praksi u radnom odnosu dve trećine, oko 22.000 lekara. Prema evropskim standardima to nije dovoljno, ali zajedno sa zaposlenima u privatnoj praksi daje tri lekara na hiljadu stanovnika. “Taj broj je otprilike na sredini, upoređujući iste parametre u evropskim zemljama”, kaže Vesna Jovanović.

LICENCE: Drugi padež ili drugo lice ove priče, ali i tamna strana medalje, jesu licence bez kojih se ne može raditi samostalno. Nekoliko je uslova za njihovo sticanje: lekar mora raditi u određenoj zdravstvenoj ustanovi, plaćati članarinu Lekarskoj komori i sakupiti 24 boda na seminarima i radionicama koji se tiču lekarske edukacije. Deo ugroženih nije nesavestan u pogledu usavršavanja, ali jeste po pitanju članarine, što će Komora razrešiti “u kući”.

Ipak, više je onih koji nisu učili dovoljno, mada ne mogu da se požale na pružene mogućnosti. Naime, sve zdravstvene ustanove organizuju internu edukaciju, pa je polovinu potrebnih bodova moguće steći bez problema. Takođe, organizuju se i seminari van matičnih kuća za sve lekare, što je osnov za ostale bodove. Na ovu činjenicu upozorava i tvorac licenciranja u Srbiji Tomica Milosavljević, koji smatra da je reč o nedopustivoj indolentnosti lekara.

“Zašto je problem tih 15 odsto, o njima se priča, a niko ne govori o 85 odsto lekara koji su svoju obavezu i dužnost ispunili bez ikakvih problema? Mogu vam dati primer moje klinike, Interne A u Kliničkom centru Srbije. Svi seminari su akreditovani i možete bez teškoća da steknete polovinu potrebnih poena na tim seminarima. Znači, otpada primedba da nema dovoljno seminara”, kaže Milosavljević.

Ipak, oko pet hiljada lekara je i dalje u opasnoj zoni i ostaće bez licence koju sad imaju ukoliko se problem ne razreši – a sva je prilika da hoće – prolongiranjem roka za podnošenje dokumentacije. To se može učiniti izmenom Zakona, o čemu će predlog doneti Radna grupa, kako je za Novi magazin potvrdio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je to telo formirao čim je Komora uključila alarm.

I pređašnja ministarka Slavica Đukić Dejanović, sada predsednica skupštinskog Odbora za zdravstvo, smatra da se mora naći izlaz iz ćorsokaka. “Morao bi se naći način da ne ostanemo bez lekara zbog licenciranja, na primer produžavanjem roka za prikupljanje poena”, kaže ona za Novi magazin.

Vesna Jovanović upućuje na iskustva zemalja u okruženju: “U Hrvatskoj, Sloveniji kao i u mnogim evropskim zemljama doktor koji nije stekao uslov za obnovu licence dobija šansu da u periodu od nekoliko meseci polaže ispit pred stručnom komisijom Komore, nakon čega, ukoliko ispit položi, stiče uslov za obnovu licence”.

Kao i Milosavljević, i ona se protivi izmeni pravila i potpunoj liberalizaciji uslova za obnavljanje licence.

Ko školuje gerontodomaćice

Posebno pitanje je usklađenost obrazovnog i zdravstvenog sistema. Preciznije, zna li Srbija koliko joj lekara i medicinskog osoblja zaista treba, i to ne sada nego u narednim godinama, pa i decenijama? Sudeći prema broju brucoša na medicinskim fakultetima – ne zna. I ne haje iako je školovanje lekara skupa rabota.

Slično je i sa drugim kadrovima, posebno medicinskim sestrama posebnih usmerenja. Aleksandar Dačić upozorava na jedan problem koji postaje akutni, a u budućnosti će biti veoma izražen. Reč je o školovanju gerontosestara, koje će zbog starosti i slabog zdravlja nacije imati sve više posla. A nemaju gde da se školuju

“U našoj srednjoj medicinskoj školi imamo projekat za gerontodomaćice, ali Ministarstvo prosvete nam ne dozvoljava da ga akreditujemo. Verovatno znate da prema postojećim propisima mali procenat gerontodomaćica ispunjava standard, u Čačku nema nijedne. Zato smo hteli da uvedemo to usmerenje, ali bez uspeha.”

UMESTO ZAKLJUČKA: Pojedinačno, oni koji bi da odu i oni koji mogu ostati bez licence i jesu i nisu problem, ali ako se saberu, slika postaje malo oštrija. Reč je o sedam hiljada ljudi, dakle petini iz registra Komore. Tome valja dodati i pominjane apsolvente i nezaposlene lekare koji nisu u LKS, odnosno u sistemu, a još se ne zna koliko ih je. Izvesno je samo da će oni koji odu utabati stazu za nove generacije.

Doduše, onih 2.000 na berzi rada mogu biti prvo, vatrogasno rešenje, ali šta dalje? I, najosetljivije pitanje koje se otvara – ko će popuniti mesta specijalista raznih vrsta kada ovi koji rade odu u penziju? Može i primer: leskovačkoj bolnici će za najviše dve godine nedostajati 41 specijalista, to što ih je na evidenciji Zavoda za zapošljavanje jablaničkog okruga 84 ne menja mnogo stvar, pošto oni i da hoće ne mogu da uskoče na mesto specijaliste preko noći. Opšta bolnica je poslala na specijalizaciju 14 svojih lekara, ali njihovo školovanje traje četiri godine, pa će popunjavanje kadrovske praznine biti vrlo teško i sporo.

Pismo Komore Ministarstvu:

U nedavnoj pismu koje je LKS uputila Ministarstvu zdravlja upozorava se i na enormnu opterećenost mnogih lekara: “Pod pritiskom Ministarstva, u vezi sa zaštitom ‘prava’ pacijenata i RFZO, koji svojim pravilnicima promoviše isključivo propise koji izabranim lekarima nanose materijalnu štetu, uz učešće dnevne politike koja zapostavlja vrednost i dostupnosti i značaj PZZ, lekari OM su primorani da uz produženo radno vreme prime svakog pacijenta koji uđe na vrata njihove ustanove. Pošto ne postoji gornja granica za broj primljenih pacijenata u toku radnog vremena, zdravlje lekara koji rade u oblasti OPŠTE MEDICINE ozbiljno je ugroženo, a nemaju ni mogućnost da se na bilo koji način uključe u donošenje odluka o organizaciji službe. I pored svih zadataka koji se pred njih postavljaju i koje oni ćutke izvršavaju, iz Ministarstva zdravlja RS i RFZO stižu samo neprimerene optužbe i kazne”.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *