OVO JE VALTER: Bata Živojinović napunio 82

OVO JE VALTER: Bata Živojinović napunio 82

13:08
1637
0
Kurir, viukipedia
PODELI

Još dok je bio beba, sestra ”Cale” ga je prozvala ”Bata” i tako je za ceo život poneo nadimak po kome će biti poznatiji nego po pravom imenu

Bata Živojinović rođen je 5. juna 1933. godine u Koraćici pod Kosmajem. Na filmskom platnu debitovao je 1955. godine u filmu „Pesma sa Kumbare“.

Glumio je u više od 280 filmova i televizijskih serija. Snimao je filmove u kojima je igrao glavne uloge na prostorima svih bivših jugoslovenskih republika. Jedan je od rodonačelnika takozvanog ”Crnog talasa” u jugoslovenskom filmu, nastalog početkom šezdesetih, u kojima je kontinuirano nastupao sve do kasnih sedamdesetih godina. Paralelno s njima, igrao je i u tzv. partizanskim filmovima u kojima se proslavio tokom 60-ih i 70-ih, a jedan od njih, „Valter brani Sarajevo“, mu je doneo veliku popularnost u Kini.

Živojinović je rođen u selu Koraćici, podno planine Kosmaj, kao treće i najmlađe dete u skromnoj službeničkoj porodici. Otac Dragoljub – ”Baja”, radio je kao sudski izvršitelj u Opštinskom sudu u Mladenovcu, a majka Tiosava – ”Tinka”, bila je domaćica koja se kasnije zaposlila u kovnici novca u Beogradu.

Dve starije sestre, Nadežda – ”Nada” i Stanka – ”Cale”, davale su mu konstantnu i bezrezervnu podršku od najranijih dana. Još dok je bio beba, sestra ”Cale” ga je prozvala ”Bata” i tako je za ceo život poneo nadimak po kome će biti poznatiji nego po pravom imenu. Prvi razred osnovne škole je završio u Koraćici, u osnovnoj školi koja se nalazila tik uz njegovu rodnu kuću. Zatim je školovanje nastavio u Beogradu, gde su mu roditelji dobili službu i nastanio se na Vračaru, u Mileševskoj ulici u donjem delu ”Crvenog krsta”, nedaleko od Kalenić pijace, gde će provesti najveći deo svog života. Rano detinjstvo prekinuto Drugim svetskim ratom obeležila su velika razaranja i nemaština.

Svoj talenat za glumu otkrio je sa 15 godina, zahvaljujući reditelju Soji Jovanović koja ga je pozvala da se pridruži Akademskom pozorištu u Beogradu, gde je povremeno radio kao scenski radnik, a ponekad i kao statista. Do tada potpuno nepoznat umetnički svet potpuno ga je očarao i zarobio. Upravo tada je shvatio da je gluma poziv kojim će se baviti celog života. Umesto klasične gimnazije, pohađao je naizmenično srednje glumačke škole u Nišu i Novom Sadu. Na četvrtoj, poslednjoj godini srednje glumačke škole u Novom Sadu, pokušao je da se upiše na Pozorišnu akademiju u Beogradu ali je bio odbijen, baš, kao i sledeće godine nakon završetka srednje škole.

Tih godinu dana se bavio najrazličitijim poslovima kako bi preživeo. Radio je kao milicioner, moler, stolar i kao izvršitelj u opštini Vračar. Kasnije, kao već potpuno ostvaren glumac, nekoliko puta je u intervjuima potvrdio da su mu to sve bila dragocena iskustva koja je zdušno koristio u tumačenju uloga. Iako je u to vreme dobio ponudu za stalni angažman od Crnogorskog narodnog pozorišta u Titogradu, uz majčinu podršku i na njeno insistiranje, odlučio je da ponovo konkuriše na Pozorišnoj akademiji. Konačno je primljen iz trećeg pokušaja 1954. godine, kada započinje jedna od najvećih i najuzbudljivijih glumačkih karijera na ovim prostorima. U Beogradskom dramskom pozorištu, koje se tada zvalo ”Savremeno pozorište”, igrao je više godina, i u tom periodu je imao po 300 angažmana godišnje. Po sopstvenom priznanju, u okruženju izuzetne generacije glumaca koja je tada nastupala (Ljuba Tadić, Rade Marković, Olivera Marković, Mihajlo Mika Viktorović, Đuza Stojiljković i drugi) nije imao mnogo šanse da se istakne u matičnom pozorištu.

Bata Živojinović je više voleo pozorište od filma, iako je u njemu igrao samo nekoliko godina. Njegov filmski debi iz 1955. godine u filmu „Pesma sa Kumbare“ reditelja Radoša Novakovića bio je početak izuzetno plodne karijere. Živojinović je, bez sumnje, odigrao više filmskih uloga od bilo kog glumca u istoriji jugoslovenske kinematografije. Kontinuiranu filmsku karijeru, zbog koje napušta pozorište, započeo je epizodama u „Vlaku bez voznog reda“ iz 1959. godine i „Ratu“ iz 1960. godine.

Oba navedena ostvarenja je režirao Veljko Bulajić, u čijim će skoro svim kasnijim filmovima Bata Živojinović igrati glavne uloge.

Oženio se 1960. godine svojom velikom ljubavlju, dvadesetogodišnjom Julijanom (Lulom), s kojom će dobiti dvoje dece, sina Miljka 1961. godine i ćerku Jelenu 1964. godine. Venčani kum im je bio Batin kolega iz Savremenog pozorišta na Crvenom Krstu, glumac Miodrag Popović Deba. Po sopstvenom priznanju, supruga Lula, s kojom će provesti 55 godina u skladnom braku, predstavljala mu je najveći oslonac tokom plodne i naporne dugogodišnje karijere, praćene čestim i dugim odsustvima od kuće.

PODELI

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *