Industrijska zona umesto privatizacije

Industrijska zona umesto privatizacije

14:30
571
0
Danas
PODELI

Rukovodstvo EI holding korporacije, koji se zajedno sa 21 EI preduzećem nalazi na spisku za stečaj Agencije za privatizaciju, uputilo je predlog nadležnim državnim organima da se, umesto ponuđenog rešenja, u krugu bivšeg giganta elektronike formira industrijska zona, kojom bi upravljalo novo privredno društvo u vlasništvu Republike Srbije.

Inicijativa je „obnarodovana“ nakon što je Agencija za privatizaciju, u februara ove godine, objavila spisak 188 firmi koje bi trebalo da idu u stečaj jer za njih nije bilo zainteresovanih kupaca. Na tom spisku ne nalazi se samo jedno zavisno preduzeće EI – Elmag, koji se bavi distribucijom električne energije.

– Privatizacija Elektronske industrije nikome ne bi koristila, te smo pokrenuli inicijativu da EI bude izuzeta iz tog procesa. Prema našem konceptu, trebalo bi formirati novo privredno društvo na koje bi se prebacila celokupna imovina EI Elmaga i delova holding korporacije, i to novootvoreno preduzeće upravljalo bi industrijskom zonom. Vlasnik ovog privrednog društva bila bi Republika Srbija kroz konverziju dugovanja preduzeća EI ka državi u svojinu, a upravljačka prava trebalo bi prebaciti na grad Niš – kaže za Danas Aleksandar Popović, direktor EI holdinga.

On precizira da EI ima pravo korišćenja zemljišta, vodovodno-kanalizacionu infrastrukturu, preduzeće za distribuciju električne energije i gasnu distributivnu mrežu. EI Elmag ima licencu za distribuciju električne energije u celoj Srbiji, a EI korporacija licencu za distribuciju gasa. U toku je prikupljanje dozvola za izgradnju gasovoda, koji bi uz podršku Jugorosgasa trebalo da bude završen do jeseni. Ovakve prednosti povećale bi kako atraktivnost industrijske zone, nepokretnosti, kao i firmi koje su u različitim fazama stečajnog postupka.

– Izuzimanje EI iz privatizacije je moguće i to se već se događalo u Srbiji. Podsetiću da je proces privatizacije prekinut u 80 firmi, među kojima su banje, firme pod ingerencijom Srbijagasa, firme koje bi trebalo da budu vraćene lokalnim samoupravama. Tražimo da EI bude 81. preduzeće na tom spisku. Dovoljno je da se privatizacija EI holdinga, Elmaga i ostalih, obustavi na tri do šest meseci, kako bi se videlo da li je moguće uspešno realizovati ovaj koncept, a posle, ukoliko treba, neka idu u stečaj. Prema nezvaničnim informacijama, naš koncept je na razmatranju u Fondu za razvoj, a pravnici u Ministarstvu privrede, kojem je takođe dostavljen, izjasnili su se pozitivno. Ali, konačnu odluku će doneti Vlada – ističe Popović.

Prema oceni našeg sagovornika EI „specifičan slučaj po mnogo čemu“. Za razliku od drugih firmi u restrukturiranju, EI i nakon višegodišnje stihijske privatizacije, te „mnogo prokockanih šansi“, i dalje ima veću imovinu od dugovanja. Konstatuje, takođe, da je imovinu EI teško proceniti jer „ima dosta neraščišćenih imovinskih odnosa i različitog procenta učešća EI u vlasništvu zavisnih preduzeća“. On dodaje da su od 1. juna 2013. godine subvencije Fonda za razvoj prekinute, a da EI redovno i iz sopstvenih sredstava isplaćuje plate, poreze i doprinose. „Elektronskoj industriji preti stečaj zbog državnih subvencija, koje su se samo tako zvale, a zapravo su predstavljale kredite za tekuću likvidnost. U poslednjih deset godina ti krediti bili su i nepovoljni i neobezbeđeni“, tvrdi Popović.

Laž i megalomanija

– Formiranje Naučno-tehnološkog parka u krugu EI je, za razliku od našeg koncepta, bila lažna i megalomanska ideja, koju su smislili neki prethodni rukovodioci EI kako bi dobijali subvencije od države. Očigledno je da Naučno-tehnološki park od 50.000 kvadratnih metara nije potreban ni celoj Zapadnoj Evropi, a kamoli Srbiji. Osim toga, ovako osmišljen park trebalo bi da bude mesto gde se sastaju privreda i nauka, odnosno gde se pišu naučni radovi koji se primenjuju u privredi, a to je kod nas prilično nerealno – objašnjava Aleksandar Popović, direktor EI holdinga.

Gigant spao na 70 radnika

U Elektronskoj industriji danas postoji EI holding i 22 preduzeća sa ukupno 70 radnika. Od svih tih zavisnih preduzeća samo je sedam „živo“, dok sva ostala nemaju ni imovinu ni zaposlene, tako da bi trebalo da idu u stečaj. A pre nekoliko decenija Elektronska industrija imala je oko 20.000 zaposlenih i tržište koje je uveliko nadilazilo potrebe bivše Jugoslavije.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *