SUMORNA STATISTIKA „Gasi se“ jug Srbije

SUMORNA STATISTIKA „Gasi se“ jug Srbije

09:38
420
0
Blic Online, Beta
PODELI

Broj stanovnika u opštinama na jugu Srbije smanjuje se iz dana u dan o čemu govori i zvanična statistika.

Proslava 1. maja, kao i drugi verski i državni praznici tokom godine, na kratko su ponovo „oživeli“ sela na jugu Srbije.

Za stanovnike siromašnih opština poput Bele Palanke, Crne Trave ili Gadžinog Hana, a koji su se u potrazi za poslom odselili u druge veće gradove u Srbiji ili inostranstvo, nekoliko spojenih neradnih dana prilika je da ponovo obiđu svoje kuće i imanja.

Već u ponedeljak u većinu mesta u ovom delu zemlje vraća se ista sumorna slika – tek po koji učenik u klupama ovdašnjih škola i na desetine umrlica na vratima nekadašnjih seoskih zadruga.

U opštini Gadžin Han je 60-tih godina prošlog veka živelo skoro 24.000 ljudi, a sada svega 8.300.

Opština Crna Trava je takođe 60-tih godina imala 12.000 stanovnika, a na poslednjem popisu evidentirano je samo 1.663.

Za proteklih pola veka prepolovljen je broj stanovnika u Svrljigu, Beloj Palanci, Ražnju, Babušnici.


Stara planina

Stanovnici sela na obroncima Stare planine, Svrljiških planina, Kukavice i Suve planine uglavnom su zašli u šestu, sedmu ili u osmu deceniju života, dok su porodice sa školskom decom postale prava retkost.

Statističari su na poslednjem popisu zabeležili da je od 1.663 stanovnika na području Crne Trave samo njih 142 mlađe od 18 godina, dok je njih 1.031 starije od 50 godina.

Upozorenja nemaju efekta

Dekan Ekonomskog fakulteta u Nišu Zoran Aranđelović istakao je da ekonomski stručnjaci već decenijama upozoravaju na opasnost od demografskog pražnjenja juga Srbije i na potrebu ravnomernog privrednog i demografskog razvoja.

„Za sada, ta upozorenja nemaju nikakvog efekta“, rekao je za agenciju Beta Aranđelović i dodao da je još pre osam godina urađena strategija ravnomernog regionalnog i demografskog razvoja, koja je ostala „mrtvo slovo na papiru i spisak lepih želja“.

Prema njegovim rečima, posledice nerealizovanja strategije ravnomernog privrednog razvoja su sve veće regionalne razlike u Srbiji, drastično opadanje broja stanovnika u nerazvijenim opština, i pojava još jednog velikog problema – superkoncentracije.

„Srbija se polako svodi samo na Beograd, kao što se Grčka svela na Atinu. Beograd treba da se razvija, ali ne smeju da se zapostave ostali delovi zemlje, naročito zbog toga što oni imaju izuzetno velike potencijale u rudarstvu i poljoprivredi“, naglašava Aranđelović.

On je kazao da država mora da investira u jug Srbije i Peštersku visoravan mnogo više nego do sada, jer je u proteklom periodu samo 15 odsto investicija finansiranih iz državne kase dolazilo na jug Srbije.

„Za početak bi trebalo u brdsko-planinskom području Srbije napraviti 150 mini farmi i garantovati otkup narednih 10 godina. Do sada se dešavalo da ljudi naprave farme, one rade dve godine, a onda padnu cene mesa i te farme se ugase. Vlasnici farmi bankrotiraju i prinuđeni su da odu sa sela u potrazi za poslom“, rekao je Aranđelović.

Prema njegovim rečima, ukoliko Vlada Srbije hitno ne promeni demografsku i politiku regionalnog razvoja, za deset godina to neće morati ni da čini jer neće imati za koga da razvija regione.

„Sve drugo možete da kupite, samo stanovništvo ne možete. Još ima ljudi koji žive u nerazvijenim opštinama na jugu Srbije i još ima ljudi koji bi se u te opštine vratili iz velikih gradova, ali ne mogu jer nema investicija i nemaju gde da rade“, rekao je Aranđelović.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *