Hladni rat u Nišu zbog ruske baze

Hladni rat u Nišu zbog ruske baze

10:10
316
0
Politika
PODELI

Značaj centra u Nišu nadilazi humanitarne okvire u ulazi u sferu hladnoratovske i geopolitičke borbe za energetske koridore

U subotu 25. aprila navršiće se tri godine otkada je počeo sa radom Rusko-srpski humanitarni centar (RSHC) u Nišu. Zamišljen kao instrument za brzo reagovanje u vanrednim situacijama i slučajevima elementarnih nepogoda i tehnoloških havarija, ovaj centar je naslonjen na iskustvo i materijalnu bazu ruskog ministarstva za vanredne situacije (MČS) i srpskog MUP-a. Sa dvoipodecenijskim stažom u najsloženijim misijama, stotinama hiljada aktivnih pripadnika i desetinama raznovrsnih spasilačkih službi, ruski MČS danas važi za jednu od najefikasnijih i najbolje organizovanih struktura ove vrste u svetu.

Sa druge strane, prošlog četvrtka se premijer Aleksandar Vučić sastao sa evropskim komesarom za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama Hristosom Stilijanidesom, kada je potpisan sporazum o učešću Srbije u mehanizmu civilne zaštite Evropske unije. Pristupanje Srbije evropskom sistemu za vanredne situacije podrazumeva zadatke i poslove koji su veoma slični onima koje ima RSHC. Tom prilikom, evropski komesar je rekao da EU računa na Srbiju ne samo kao na budućeg člana nego i najvažnijeg partnera u regionu.

Još pre dolaska u Beograd, Stilijanides je upozorio da bi RSHC u Nišu mogao da ugrozi rad evropskog mehanizma civilne zaštite i poručio da svako dupliranje ili preklapanje treba da bude izbegnuto. Iz Brisela poručuju da im RSHC ne bi smetao ukoliko bi se zadržao u bilateralnim srpsko-ruskim okvirima i ne bi imao regionalne ambicije. Međutim, na sajtu RSHC piše da je centar stvoren u cilju humanitarnog delovanja u slučaju vanrednih situacija u celom regionu Balkana.

Srbiji, koju su proteklih godina u više navrata pogađale elementarne nepogode, klizišta i požari, odgovara da ima što više mehanizama koji bi mogli da pruže brzu i efikasnu pomoć građanima u vanrednim situacijama. Međutim, utisak je da upravo na ovom, humanitarnom terenu, konkurencija i nadmetanje Zapada i Rusije poprima neželjenu, čisto političku dimenziju.

Uprkos nesumnjivom doprinosu ruskih spasilaca u deminiranju terena od zaostalih NATO bombi i u prošlogodišnjim majskim poplavama, gde je upravo RSHC odigrao ključnu ulogu u hitnom prihvatu i distribuciji pomoći, opreme i ljudstva, ipak su za ovaj centar, od njegovog osnivanja, vezane mnoge kontroverze. To možda i ne čudi ako se zna da je višedecenijski ruski ministar za vanredne situacije, general armije Sergej Šojgu, od 2012. prešao na poziciju ministra odbrane.

Tako Zapad od početka sumnjiči RSHC da predstavlja prikrivenu rusku vojnu bazu u Srbiji. Ovaj centar nalazi se na manje od sto kilometara od NATO baze „Bondstil” na Kosovu, a nije mnogo dalje ni stanica američkog raketnog štita u rumunskom mestu Deveselu. Osim toga, RSHC se nalazi na mestu gde je trebalo da prođe trasa gasovoda „Južni tok”, a pretpostavlja se da će upravo tuda proći i „Turski tok”, ukoliko projekat bude zaživeo. Zato značaj Centra u Nišu daleko nadilazi humanitarne okvire u ulazi u sferu hladnoratovske i geopolitičke borbe za energetske koridore.

Zapadne optužbe ciklično se pojavljuju svakih nekoliko meseci, ali Rusi to, naravno, demantuju. Moguće je da su spekulacije podstaknute i činjenicom da u sastavu ruskog MČS-a, prema zvaničnim podacima, radi više od 7.000 vojnih lica, uključujući i aktuelnog ministra, general-lajtnanta Vladimira Pučkova.

Situacija se dodatno zakomplikovala posle potpisivanja sporazuma o pristupanju Srbije mehanizmu civilne zaštite EU. Tako je moskovski dnevnik „Komersant” ocenio da Rusija ne samo što neće moći da računa na proširenje RSHC već rusko osoblje centra neće dobiti diplomatski status, iako Moskva na tome insistira. Kako ocenjuje ovaj list, sporazum Srbije i EU potpisan je veoma brzo po podnošenju zahteva, što u Moskvi tumače kao potez kojim je Brisel želeo da onemogući jačanje ruskog delovanja u Nišu.

„Komersant” je naveo i da je prošle godine tokom posete ruskogpredsednika Vladimira Putina Beogradu trebalo da bude potpisanmeđudržavni sporazum koji bi ruskom osoblju centra u Nišu omogućio privilegovan status i diplomatski imunitet, a da je srpska strana u poslednjem trenutku uklonila ovo pitanje sa dnevnog reda posete. Upravo ovo pitanje statusa ruskog osoblja sada se javlja kao ključno u priči oko RSHC.

Još ranije su ruski mediji analizirali status koji u Srbiji imaju američke i NATO snage, konkretizovan kroz SOFA sporazum, koji je potpisao bivši predsednik Boris Tadić. Njime je status osoblja zapadne alijanse na tlu Srbije praktično izjednačen sa diplomatskim. Oni uživaju eksteritorijalnost i imunitet u svim situacijama prilikom obavljanja službene dužnosti. Rusi su i za svoje osoblje zatražili slične privilegije, ali je potpisivanje odgovarajućeg sporazuma prilikom Putinove jesenje posete Beogradu u poslednji čas odloženo.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


PODELI

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *