Dijabetes poprimio razmere pandemije

Dijabetes poprimio razmere pandemije

13:43
396
0
Jugmedia
PODELI

„Dijabetes melitus je stanje hronične hiperglikemije nastalo zbog defekta u sekreciji insulina ili zbog defekta u njegovom dejstvu na perifiriji u tkivima, ili zbog oba ova poremećaja.

Spada u grupu masovnih nezaraznih oboljenja, koje nastaje zbog apsolutnog ili relativno nedovoljnog lučenja jednog enzima – insulina. On se luči u pankreasu (gušterači), a sama gušterača je trbušni organ smešten ispod želuca i jetre.

Smatra se da u Srbiji ima oko 680.000 klinički manifestnih oblika šećerne bolesti, od toga 90 odsto je dijabetes odraslih, a 10 odsto dijabetes mladih“, ističe internista endokrinolog dr Ljubivoje Radulović iz Specijalne bolnice za interne bolesti „Niroshi“.

Kako naglašava dr Radulović, prema ranijim istraživanja, smatra se da uvek na jedan verifikovani slučaj dijabetesa dolazi jedan neotkriveni slučaj dijabetesa. Iz ovoga se može izvesti zaključak o pandemiji.

„Dijabetes kod mladih obično nastupa naglo, a kod odraslih laganije. Obično počinje sa poliurijom (pojačanim mokrenjem), polidipsijom (pojačanom žeđu, odnosno pojačanim unosom tečnosti), polifagijom (pojačanim unosom hrane), a nasuprot tome imamo gubitak telesne težine, osećaj slabosti i zamaranja, i sklonost ka infekcijama“, kaže dr Radulović.

Prema rečima dr Radulovića povišene vrednosti šećera u krvi tokom dužeg delovanja izazivaju oštećenje mnogih organa, krvnih sudova i nerava, po tipu hroničnih komplikacija, pogotovu na krvnim sudovima, nervnom sistemu, bubrezima, oku…

Sve se to obično potencira i mnogim drugim pridruženim bolestima i poremećajima, kao i mnogim lošim životnim navikama čoveka.

„Da bi ovaj poremećaj lakše razumeli, uzmimo primer jakih poplava zbog izlivanja vodotokova, koje obično iza sebe ostavljaju pustoš. Isto tako i povišene vrednosti šećera u krvi tokom više godina ili decenija, ostavljaju pustoš na svim organima. Šećer je, kao i voda, neophodan u normalnim količinama, ali posle povišenih vrednosti nastaje reverzibilna, a češće ireverzibilna šteta, ovoga puta poremećaji, to jest bolesti tela!“, obašnjava dr Radulović.
On ističe da se šećerna bolest najčešće deli na dijabetes mladih, dijabetes odraslih, dijabetes kod trudnica i na druge posebne oblike dijabetesa.

„Dijabetes mladih uvek lečimo dijetom i insulinskom terapijom od samog početka, dok dijabetes odraslih lečimo najčešće dijetom, fizičkom aktivnošću, regulisanjem telesne težine kod gojaznih, medikamentima, a vrlo često kombinacijom tableta i insulinskom terapijom, najčešće doživotno! U principu terapija se deli na nemedikamentnu i medikamentnu. U nemedikamentnu spadaju dijeta, fizička aktivnost, regulacija telesne težine kod gojaznih i odvikavanje od mnogih loših životnih navika – odvikavanje od sedaternog načina života, predstanak pušenja, boravak na čistom vazduhu, izbegavanje stresa… U medikamentnu terapaju spadaju tabelete, insulin, insulinska pumpa, transplantacija endokrinog dela pankreasa i drugo. Pored lečenja nivoa šećera u krvi podrazumeva se da se leči i povišeni arterijski krvni pritisak, kao i regulacija masnih materija (lipida)“, podvlači dr Radulović.

Prema njegovim rečima kontrolu glikemije, odnosno šećera u krvi vršimo najčešće u sklopu kontrole celokupne kliničke i biohemijske laboratorije i kada se nađu granične ili povišene vrednosti glikemije, onda se to prati detaljnije.

„Najčešće se kontrolišu tri jutarnje vrednosti šećera u krvi, našte. To podrazumeva da je prethodnog dana lagana večera bila najkasnije oko 18 do 19 časova, uz unos nezaslađene tečnosti do jutra po potrebi, da bi se oko 7 do 8 časova, u tri uzastopna jutra uzimala glikemija. Ukoliko vrednosti budu u normalnim granicama, to jest, do 6,5 mmol/l, smatramo da su vrednosti u širim fiziološkim granicama. Uzima se anamneza – podatak da li neko u užoj ili široj familiji boluje od šećera i prema tome se određuje dalja učestalost kontrole šećera u krvi“, objašnjava dr Radulović. Dijabet dr

niroshi 01

On naglašava da se pored ovakve jednokratne kontrole koju pacijenti danas rade i u kućnim uslovima zahvaljujući personalnim glukomerima, rade se i druge analize. Najčešće je u upotrebi HbAlc-analiza koja ukazuje na stabilnost šećera u prethodna tri do četiri meseca zbog čega se ovakva analiza radi najviše tri do četiri puta godišnje.
Ukoliko su vrednosti granične, rade se dodatne analize – OGTT test opterećenja sa glukozom i slično. Vrlo često, dodaje dr Radulović, rade se celokupne laboratorijske analize i ostalih organa jer je dijabetes sistemska bolest.

„U Specijalnoj bolnici za interne bolesti „Niroshi“ možemo kroz našu internističku-endokrinološku službu da uradimo i druge nalaze, jer je šećerna bolest sistemska bolest. Radimo klasičan rendgen pretrage celog organizma, UZ –pretrage celog tela, naročito gušterače gde se luči insulin odgovoran za regulaciju šećera u organizam, kolor dopler krvnih sudova celog tela, CT-tela, magnetnu rezonancu i eventualne konsultacije lekara i drugih specijalnosti“, ističe dr Radulović.

Kao zaključak možemo da kažemo, naglašava dr Radulović, da je dijabetes jedna od vodećih hroničnih bolesti u svetu i od nje oboljeva osam do 10 odsto stanovništva.

„Smatra se da dijabetičari vrlo često oboljevaju više od ostalog stanovništva – 25 odsto slepila je posledica dijabetesa, oko 25 odsto amputacija stopala je posledica dijabetesa, koronarna bolest se u 70 odsto slučajeva javlja na terenu ateroskleroze i dijabetesa, a dijabetes skraćuje život za oko 10 godina ukoliko se ne leči redovno“, kaže dr Radulović.

S obzirom da ne postoji nacionalni program za ranu detekciju obolelih i skrining ranih faza bolesti, na svakog obolelog od dijabetesa, postoji još jedan nedijagnostifikovan slučaj, što je slučaj i u razvijenijim zemljama a ne samo kod nas. Sve ovo, naglašava dr Radulović, ukazuje da je dijabetes veoma ozbiljan i kompleksan zdravstveni problem u Srbiji i svetu uopšte.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *