20 godina od mature u najvećem broju do sada

Proslavi je prethodio i Razredni čas koji je održan u samoj školi dan pre, a profesori su imali zadatak da prozivaju bivše učenike i nakon dve decenije. Profesorka Gorica Đikić je čuvar pedagoške sveske sa imenima svojih učenika još od onda, tako da je trebalo malo da se priseti svih lica. Sada su to već odrasli ljudi, očevi, majke, ostvareni u svom poslu.

Prisećaju se te davne 2001. godine kada je ekonomiija bila jako popularna delatnost, pa je veliki broj upisivalo ovu srednju školu. Bilo je to vreme početka tranzicije u zemlji, počele su da se otvaraju inostrane banke pa je i potražnja za ekonomistima bila velika. Danas među njima ima onih koji su direktori, funkcioneri, bankari, menadžeri velikih firmi, profesora a najviše uspešnih preduzetnika.

Proslavi su prisustvovale razredne starešine, dok je bivše učenike pozdravio i sadašnji direktor škole profesor Vladimir Kuzmanović, uz obećanje da će grupna slika generacije  20 godina kasnije, stajati u holu Ekonomske škole u Nišu. Naravno, manira nije izostalo ni nakon ovoliko vremena, tako da je starešinama ukazana čast i zahvalnost poklonima i cvećem.

Organizatori kažu da nije bilo teško prikupiti sve ljude pošto imaju svoju generacijsku grupu na mreži Facebook i da su prijave za okupljanje dolazile same. Okupljanja je bilo i pre 10 godina, tako da se grupa na FB uređuje za bitna okupljanja i čuva uspomene od zaborava .

„Nije bilo teško okupiti ovako veliki broj ljudi iz generacije. Zahtevnije je bilo doći samo do onih koji nisu na mrežama, mada smo i to uspele. I, ako mene pitate, ništa se tu nije promenilo. Neka seda, poneka bora, kilogram gore ili dole, sa kosom ili bez…to su oni isti momci i devojke koje pamtim iz hodnika i učionica. Ostvareni, a potpuno prizemni, zreli ljudi. Čast je biti deo generacije ’86, Ekonomske škole u Nišu“, kaže Dejana Stanković ex Ćirić, jedna od organizatorki koja je zaposlena mama troje dece. Đak generacje Vladimir Ivanović kaže: „Moj osećaj je da je kod svakog od nas energija bila ista – velika želja da se vidimo i okupimo i provedemo lepo vreme zajedno. A u školi je bilo vrlo specifična emocija ponovo videti svoju učionicu, sesti u svoju klupu, videti profesore i osoblje škole.“

„Čast su nam ukazali i profesori koji su bili sa nama gotovo do kraja večeri, a dobar deo generacije je ostao za stolom i kada su se svetla popalila. Sve u svemu jedan talas predivne emocije koji nas na trenutak pomeri iz svakodnevice i vrati u ono veme kada nam je samo kraj zvona bio problem.“, dodaje ona.

Jedno veče je svakako bilo malo da svi prepričaju svoje živote, ali su vratili onaj tinejdžerski osećaj kada su završavali školu i pripremali se za neke druge životne izazove. Organizatori kažu da je u najavi neko novo okupljanje između desetogodišnjice malo drugačijeg koncepta, pa im želimo sreću.