Bela nedelja je poslednja sedmica pred Vaskršnji post, a poslednji dan te sedmice se zove bele poklade. Datum belih poklada zavisi od Vaskrsa, koji je tzv. “pokretni” praznik.
Prema verovanju, bele poklade prate običaji radi zaštite od zlih duhova i veštica. Nekada su tokom cele bele nedelje išle maskirane povorke i pevale ispred kuća, dok su ih ukućani darovali. Ovo je veseo dan, pun šala, pesme, radosti. U nekim krajevima se okupljaju oko velike vatre, koju preskaču, negde se prerušavaju u razne smešne kostime, igraju, pevaju, ljuljaju se na ljuljaškama. U domovima se spremaju bogate trpeze, pune raznih đakonija mlečnog porekla, sa kojima se od tog dana do Vaskrsa prestaje.
Dragi gosti i Nišlije,
Večeras smo se sastali da u prijatnom prijateljskom i drugarskom večeru provedemo ovako u zajednicu nekoliko trenutaka sa uspomenom i prijatnim sećanjem na naše pokladno veče u Nišu, koje smo svi radosno dočekivali u našim skromnim domovima, ali ne sa ovoliko tereta i briga o težini života, kao danas.
I takoj će si pojdu po nekolko momka od sokak do sokak od oro do oro, od nišaljku do nišaljku. A neje ni čudo, Bela je i sirna nedelja i cel će Niš da iskoči: neki da prođu zbog sojterilk i sejirlk, neki pak zbog poslu si.
I koj ti t’g ne izlegne: I Mile topuz Kocin, i Tasko nazlija, i Mita Ševećerlija, i Jovan Debrelija. i Đorđe Vol, i Sotir Katil, i Toza Kuckurija, Tire P’trčko, Kole Čoveče, Mile Murena … i svi drugi turli turli.
Jedni nal’ ti udarili na Leskovačku kapiju, drugi pošli na Palilulu, treći t’knuli nakude grobljanski sokaci, neki zabasali u Jagod’n maalu neki u Beograd maalu neki zašli po Stambol kapiju i Čerkeske kuće.
Po stareji ljudi i oženjeti p’k sas protokali i limoni zaredili si od rođaka do rođaka do starojka ili kuma i kumašina da gi odnesu ete ovija protokali, i da se izljubu, eli te da poljubu u ruku ako su kum i kumašin, baba eli deda (što se s’g vikaju tašta i tast) i tražu oproštaj (pročka) zbog pokladi z’što neje šala, od jutre će nastanuje golemi post i teško si ga na onoga, koj neje tražija ovakoj oproštaj sas protokal i limon. Jerbo duša ima sas milos, sas alal i sas oproštaj od stareji da se kroz ovaj cel post isposti i iščisti od grejovi, te da se golemi — raspeti petak i velik den (što ga s’g vikamo uskrs) dočeka sas čistu dušu i s’s veselo srce.
Mladinja p’k k’ko rekosmo, zaredila je od sokak do sokak i od nišaljku do nišaljku, k’d će svud po malo da postuju da pogledaju igranje oro pa i da po igraju, eli da se malo ponišaju na nišaljku eli na salandžik.
U t’gšnjo vreme svaka pa i najsirotinjska kuća celu ovu sirnu — belu nedelju će si vrže južence na neku krušku, eli dud, eli jabuku, ili pod trem u kapiju i će si za decu napraju nišaljku i deca će gi se cel d’n niškaju i će si poju njine si pesme.
Pogazdinske kuće, eli pa onej po čorbadžiske, što imaju po golemu si bašču i u nju golemi dudovi oni će ete pa da napraju nišaljku ama takoj biva, eli salandžik. I u ovaj salandžik će maksuz da sednu mlad momak i devojka zagrljeni a drugi momak i pa druga devojka će gi ete butaju i takoj će gi nišaju i ovija što se nišaju će si poju po jednu pesmu, koju oni najvolu i toj u jed’n glas a ne u dva.
Ako je pak golem i visok dud t’g će na nišaljku da sedne eli devojka eli momak, a drugi momak eli devojka uzne si jedan kraj od juže i će počne da gu zanišuje i devojka eli momak će da zapoje t’nko glasovito. Svi gu mi slušamo i k’d je ona sas pojanje i nišanje gotova t’g će pa da sedne momak, što gu je nišaja, i njega će s’g da zanišuje i niša onaj devojka, što gu je on pa nju ete nišaja. I će gu pa on poje onuj pesmu što ona voli.
I ovoj nišanje i pojenje i oro igranje će da traji dok se ne stmni. Na ovoj nišanje i na oro devojčiki i momci će se šalu, će se zadevaju, će se nadpevuju, će se nadzboruju, a u oro će se i nadpevuju i nadigruju.
I t’g a se smrknjuje sve će se za č’s smiri i pesma i oro i zadevanje i šaljenje. I s’g se svi rasturuju i idu si dom. A pred svaki dom, eli tn u avliju će se upali slama i t’koj dokle ona gori će gu preripuju pa će t’g da ucrnu malo ruke i momci pojuru da umažu devojčiki a oni pa momci i tkoj se napravi karaveštica.
Kad se i sve ovo svršilo a to je oko 6 sati u veče, svi su sokaci k’ko opusteli. Svi s’g i devojčiki i momci i deca ete idu si dom da se izmiju i očistu i da devojke pomognu na majke, da se namesti sofra za pokladnu večeru.
Sofra je dugačka a sa obe strane ponameštani su jastci za sedenje, jer t’g ne bejoše astali i stolice za sedenje k’ko s’g.
Do ovoj vreme viće su se i naši stareji vrnuli iz čaršiju, kude su se oprostili sas rodljaci, sas komšiče si s’s dućan, s’s komšije od lojze eli njnvu, i sas komšije si od kuću.
Naše dobre i do iznemoglosti vredne majke cel d’n d’n’s neće sirote da stanu i one će da spraju sve ništo za večeras što za poklade treba: i pitu u tepsiji i kol pitu, i sirenje prženo, i lokumčiki, i lo…mi i mafiši i za adet i malko kadaif i svarena nekoliko jajca, što će po večeru deca da lamkaju, jer je ovaj cela nedelja bela — po kladna — sirna i u nju se nikako više ne ruča meso. S’s meso se zapokladuvalo onomd u onuja prošlu nedelju s’s sarme, s’s ćurani i petlovi na podvarci, s’s sinije i škete, s’s tarane i s’s sve one man..e što se gotvu s’s meso.
I s’g u nedelju će pokladujemo i posle večeru od poklade svi ćemo mi deca i mlađeji da poripamo od sofru, i da pri odimo po jed’n i po red, koj se k’ko po red i rodija, zaradi ljubenje u ruku na babu, dedu, tatka, majku, stariju braću i udate sestre. Ako je ete i kum i kuma tuj t’g će na njega da se poljubi naj prvo ruka, i smerno a ne k’ko s’g s’s grand reveransi i s’s niki ešekluci, i će t’g rekneno: e, kume, e dedo, babo, tatko, majke, dado, bale oprošćavaj. I pa poljubim ruku. A oni svi će ne poljubu pa u čelo i će reknu: “E nek ti je sinke prosto i da si mi mnogo živ i zdrav”.
Govor održan na skupu “Udruženja Nišlija” u Beogradu 29.2.1936 godine.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
