Sokolstvo se često tretiralo kao opštenarodni i nacionalni slovenski pokret. U skladu sa tim, ono je sebi postavilo za zadatak da razvija i unapređuje sve telesne, umne i moralne sile i sposobnosti svakog pojedinca, ali i kolektiva, do potpune savršenosti.
Sokolstvo je kroz godine svog postojanja i razvoja širio i razvijao nacionalnu i slovensku misao u naprednom i demokratskom duhu.
Razvoj gimnastike i fizičke kulture u Srbiji bio je usko povezan sa pokretima koji su nastali u XIX veku. U odnosu na sokolstvo drugih slovenskih naroda, srpsko sokolstvo se pojavilo i počelo razvijati sa specifičnostima koje su bile nametnute društveno-političkim i kulturnim prilikama ali i okolnostima u kojima je živeo srpski narod. To je donekle i bio jedan od uslova za njegovu pojavu i razvoj uopšte.
„Prvo društvo za gimnastiku i borenja u Nišu bilo je podružnica Viteškog društva „Dušan Silni“ iz Beograda, osnovanog 1897. godine. Zaslugom prvog srpskog učitelja gimnastike i borenja Koste Jovanovića, ova podružnica je počela s radom i prvu manifestaciju održala 19. jula 1897. godine, pa se ta godina i smatra godinom osnivanja“
„Vežbaonica, neka vrsta prve niške fiskulturne sale, nalazila se u staroj Osnovnoj školi kod Saborne crkve. Ovo gimnastičko društvo je već 1905. godine počelo da daje časove gimnastike učenicima osnovne škole“
Viteško društvo „Dušan Silni“, primalo je u članstvo sve građane Niša koji su ispunjavali određene uslove.
Godine 1907. društvo je promenilo ime u „Gimnastičko društvo Soko“. Ovo društvo kasnije menja ime u „Sokolsko društvo Niš“ i nastavlja uspešno da radi do početka Drugog svetskog rata.
Dr Đorđe Mihailović bio je izabran za lekara „Sokolskog društva Niš“ 1927. godine. Te godine bio je otvoren i osvećen Sokolski dom u Nišu. Svečanosti je prisustvovao i kralj Aleksandar Karađorđević. Politika je objavila da je kralj prilikom boravka u Nišu posetio i Oficirski dom u pratnji generala Pere Živkovića, posle proslave u Sokolskom domu i posete Niškoj Banji. Tom prilikom, kralj Aleksandar je održao i svečani govor povodom otvaranja i osvećenja spomenika Stevanu Sinđeliću i njegovim borcima na Čegru.
Dr Đorđe Mihailović je bio jedan od uglednijih i poštovanijih članova Sokolskog društva u Nišu. Godine 1938. predvodio je niške sokole na Svesokolskom sletu u Pragu. To su bile javne manifestacije prikaza sokolskog rada i napretka. Za svo vreme rada u sokolstvu širio je ideju zdravog tela i zdravog duha među sokolskom omladinom. Redovno je učestvovao u akcijama sokola kada su odlazili na Đurđevdanski uranak i odlazak po badnjak na Badnji dan. Učestvovao je na predavanjima o mentalnoj i fizičkoj higijeni u sokolskim društvima. U to vreme je važio za uglednog i uvaženog lekara, što dakazuju i čestitke viđenijih ljudi toga vremena. Materijalno je pomagao delovanje Sokolskog društva, a svoju violinu darovao je mlađim sokolima.
O sokolskom radu dr Đoke Mihailovića, govorilo se samo u superlativu. On nije bio samo lekar u Sokolskom društvu. Pomagao je svojim sokolima uvek kada je bilo potrebe i nije mario za svoje slobodno vreme. Po prirodi je bio blag čovek, pa je to prenosio i na svoje bolesnike. Umeo je da im priđe i ohrabri, bude uvek od pomoći kad je potreban.
Kao dugogodišnji član Srpskog društva Crvenog krsta, bio je u sastavu nadzornog odbora Crvenog krsta, niške podružnice, u periodu 1940/41. godine. Za vreme Drugog svetskog rata radio je u Nišu. Posle rata, 1946. Godine, bio je raspoređen za lekara u Blacu. Penzionisan je 1955. godine, nakon višegodišnje misije jednog lekara, čuvara narodnog zdravlja.
Izvor:
ISTORIJSKI Pristup proučavanja zivota i dela
sanitetskog rezervnog majora dr Đorđa Mihailovića
Zvezdan Savić, Slavica Popović-Filipović
ODLOMAK IZ KNJIGE
„Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
