Većina ljudi raduje se prelasku na zimsko računanje vremena jer se kazaljke pomeraju za sat unazad i tog vikenda dobijamo sat vremena više za spavanje. Međutim, prelazak na letnje računanje vremena, kada se kazaljke pomeraju za sat unapred, i tada ga svi očekujemo s negodovanjem. Pitali smo Nišlije da li na njih utiče pomeranje kazaljki na satu i da li smatraju da zimsko i letnje računanje vremena treba ukinuti.
Uredbom o računanju vremena u 2015. i 2016. utvrđeno je da se letnje računanje vremena završava u nedelju, 30. oktobra kada se pomeranjem kazaljki sata za jedan sat unazad, vreme u 3 sata računati kao 2 sata.
Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada počinje letnje računanje vremena.
Nišlije sa kojima smo razgovarali kažu da im je uvek potrebno barem tri dana da se prilagode novom računanju vremena. Mlađi se lakše privikavaju, a stariji teže, otkriva anekta Niških Vesti.
„Kazaljke ne bi trebalo pomerati u nedelju ujutro, već nešto ranije. Možda bi idealno bilo u noći između petka i subote da bi mogli da se naviknemo. Mada ima dosta ljudi koji rade i subotom. Kada bolje razmislim verovatno i tada promena nikome ne bi prijala“, kaže studentkinja arhitekture, Nikoleta Petrović.
Pisholozi se slažu da svaka promena organizmu naviknutom na određeni ritam donosi nelagodu i zahteva privikavanje. Tako je i sa navikom da se u određeno vreme ide na spavanje i u određeno vreme budi.
„Zimsko računanje vremena ja mogu da podnesem, jer se vreme pomera jedan sat unazad. Do sada mi nije nešto posebno smetalo. Imam 21 godinu i možda mi je zato lakše da podnesem, ali sam primetio da se stariji ljudi žale. Mada moram da priznam da sam ove godine, kada je bilo pomeranje za jedan sat unapred, bio nekoliko dana nervozan i neispavan, rekao bih da mi je san ukraden. Mislim da treba ukinuti i letnje i zimsko računanje vremena“, kaže student biologije, Lazar Klepić.
Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih časova “premešta” na večernje.
Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
„Ranije kad sam bila mlađa mi nije smetalo ni zimsko ili ni letnje računanje vremena, ali sada pošto imam sina koji je pošao u školu mislim da ćemo se teško prilagoditi“, kaže majka Aneta Cekić.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i računanje vremena usklađeno je s Evropskom unijom.
„Meni lično uopšte ne odgovara pomeranje kazaljki na satu, jer mi se ceo bioritam poremeti, kao i navike i dnevne obaveze i teško se prilagođavam. Mislim da to treba ukinuti“, kaže šezdesetšestogodišnja Nišlijka, Tamara Veljković.
I nauka na strani Nišlija
Na jednoj konferenciji nedavno u Briselu profesor neurologije sa Oksforda Rasel Foster i profesor psihologije sa Minhenskog univerziteta predstavili su svoje nalaze o tome kako pomeranje sata utiče na ljude, posebno na spavanje.
Njihov zaključak je da vraćanje sata ne donosi uštedu energije, predstavlja značajan zdravstveni rizik i mnogo košta ekonomiju.
Naučnici nastoje da dokažu da promena vremena ima „dramatične efekte“ na fizičke i mentalne funkcije jer pravi zbrku u biološkom satu.
Kako se navodi, deci i starijima su potrebne nedelje da se naviknu na promenu. Istovremeno se u to vreme beleži povećan broj saobraćajnih udesa i komplikacija nakon hirurških intervencija, preneo je Euraktiv Nemačka.
Pored štetnog uticaja po zdravlje ljudi, pati i ekonomija. Stručnjaci računaju da promena vremena dva puta godišnje košta EU izmedju jedan i dva odsto BDP, što je uglavnom direktno povezano sa zdravstvenim problemima. To znači da se godišnje gubi gotovo 300 milijardi evra.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
