Hilari Klinton ući će u istoriju kao prva žena predsednik Sjedinjenih Američkih Država, tvrdi profesor istorije Dejvid Goldfild. On je u Media i reform centru održao predavanje o istoriji američkih izbora i ulozi medija u političkim kampanjama, a odgovarao je i na pitanja niških novinara.
Predsednički izbori u Americi održavaju se za nepune dve nedelje i nikome u svetu nije svejedno ko će biti novi domaćin u Beloj kući. Nije ni Amerikancima, iako su suočeni sa situacijom da će na ovim izborima od dva zla birati manje.
„Ovu kampanju će istorija pamtiti kako jednu od najkomplikovanijih i medijski najtežih za izveštavanje. Ni jedan od dva kandidata, ni Donald Tramp ni Hilari Klinton nisu omiljeni kod Amerikanaca. Tramp je u trku za predsednika ušao kao politički neiskusan, kao čovek iz sveta biznisa i u početku kampanje imao je veliku podršku medija. Kako se izbori bliže , njegova popularnost drastično opada“, rekao je profesor istorije Dejvid Goldifld.
On tvrdi da su mediji u Americi polarizovani, baš kao i narod. Dok jedni daju podršku rupublikanskom kandidatu Trampu, drugi daju Klintonovoj, koja je predstvanik demokrata. Za Trampa glasaju stariji, manje obrazovani, ljudi iz ruralnih sredina, a novac za njegovu kampanju dolazi iz velikih naftnih kompanija sa sedištem u Teksasu. Za Hilari Klinton glasaju mlađi Amerikaci, žene, a njenu kampanju finansiraju banke i krupni kapital koji je smešten u Njujorku.
„Oba kandidata imaju mane i moja predviđanja su da će ovi izbori biti upamćeni i po najmanjoj izlaznosti birača. Hilari najviše podseća na Niksona. Njen rad je netransparentan, zatvorena je kao osoba, a informacije deli sa malim krugom ljudi i to jeste opasnost. Sa druge strane, Tramp je u kampanji pokazao koliko ništa ne zna o politici, a najviše mu se zamera netrpeljivost prema pripadnicima različitih religija. Primera radi, on se u kampanji zalagao da se muslimanskim izbeglicama zabrani ulazak u SAD,“ kazao je Golfild.
Istraživanja koja su sprovedena tokom kampanje govore i da se američki mediji nisu najbolje snašli, jer nije bilo dovoljno istraživačkih priča, „kopanja“ i kritičkih osvrta.
„Manji, lokalni mediji pokazali su se boljim nego nacionalni koji su pod kontrolom krupnog kapitala,“ dodao je.
Zanimljiv je podatak da aktuelnom predsedniku, Baraku Obami, popularnost raste, što je suprotno svim dosadašnjim trendovima. Do sada, istorija američkih izbora beleži pad popularnosti svakog američkog predsednika na kraju mandata.
Dejvid Goldfild je profesor Univerziteta Severna Karolina u Šarlotu, a njegove dve knjige nominovane su za Pulicerovu nagradu. Naredna, koja će se zvati „Darovita generacija“, izlazi iz štampe oktobra sledeće godine. Predavanje u Media i reform centru omogućila je Ambasada SAD u Beogradu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
