Iako je od 2009. godine u Srbiji uvedeno inkluzivno obrazovanje, njegovo sprovođenje i dalje nailazi na niz prepreka. Kako od infratsrukturnih, preko materijala za učenje tako i do onih finansijskih kojim bi se sagledale sve potrebe. Jedan od načina rešavanja tih problma, bar kada je reč o Nišu, je usvajanje Predloga praktične politike na kojem radi Društvo za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub.
Predlog praktične politike je rezultat višegodišnjeg rada Otvorenog kluba za unapređenje položaja dece sa teškoćama u razvoju u gradu Nišu. U tom dokumentu koji je napravljen na bazi istraživanja tog centra, uočeni su problemi, ali dati i konkretni predlozi za unapređenje njihovog položaja koji će u narednom biti upućeni gradskoj vlasti, rekao je koordinator Jovan Marinković.
„Jedna od tih preporuka je poboljšanje uslova rada Interresorne komisije koja pruža podršku deci i roditeljima na nivou grada. Problem je i to što njihove odluke nisu obavezujuće pa samim tim je i napredovanje mališana usporeno. Važno je i da se finansijski podrže te mere koje Komisija predlaže tri miliona dinara u gradskom budžetu za inkluziju. Bilo bi dobro i da postoji jedinstvena baza svih podataka na nivou grada Niša o potrebama te dece, koliko ih je i koje škole pohađaju. To je važno za sačinjavanje potpune slika o njima, ali će se tako odrediti novac za njihove potrebe. Bilo bi dobro i da postoji jedna osoba pri nekoj od resornih uprava koje će imati uvid u tu evidenciju“, dodaje Marinković.
Potrebe dece u inkluzivnom obrazovanju su različite, naglašava Marinković. Neophodno je prilagoditi plan i program obrazovanja, prilagoditi završni ispit toj deci, nabaviti didaktičke materijale i opremu koja ne neophodna za izvođenje i praćenje nastave. Veliki problem predstavlja i infrastruktura – nema liftova i rampi, dok su wc-i i toaleti i dalje nepristupačni za ovu grupe dece. Poređenja radi, trećina škola u Nišu nema rampe za osobe sa inavliditetom.
Marinković tvrdi i da deca u inkluzivnom obrazovanju imaju problem sa učilima, mada je i dalje najveći onaj koji se tiče angažovanja personalnih asistenata.
„Personalni asistenti su i dalje najpotrebniji. Interesorna komisija izdala je 160 preporuka za angažovanjem ovih lica koji bi radili na period od godinu dana, ali je grad dao saglasnost samo za njih 20“, naglašava on.
Predlog praktične politike predstavljen je kroz panel diskusiju gradskim većnicima, roditeljima i profesorima koji rade sa decom sa posebnim potrebama i sve strane su prihvatile neophodnost tog dokementa, ali garancije za njegovu podršku još uvek nisu dobili, napominje Marinković.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
