Mobing ne prestaje sam od sebe. Mober ne želi da bude razotkriven. Da biste se spasli od mobinga na poslu, morate se boriti, poručuje svim ženama žrtva seksualnog uznemiravanja na poslu, Jelena Radojković, koja je i pokrenula krivični postupak protiv mobera. U borbi protiv mobinga pomaže joj niška organizacija Moibing kojoj se dnevno jave po tri do četri osobe sa sličnim problemom, a zahvaljujući njima sud trenutno odlučuje o 12 slučajeva mobinga.
Četrdesetogodišnja Jelena Radojković, bivša pomoćnica predsednice opštine Svrljig, inače samohrana majka dva maloletna deteta rešila je da se bori protiv svog mobera za kojeg tvrdi da ju je početkom septemebra smenio zato što nije htela sa njim u krevet. Da li se radi o seksualnom proganjanju ili osveti zbog smene odlučiće sud. Veruje da će zakon biti na njenoj strani i poziva sve žene ali i muškarce koji se suočavaju sa sekusalnim, psihičkim ili fizičkim zlostavljanjem javno pričaju o tome i da se ne plaše, jer je mobing dokaziv.
„To je jedan strašan osećaj i pritisak i gde se stalno lomite da li da prijavite mobera, kako se odupreti, pa se nadate kao da će sve prestati i pokušavate na fin i kulutran način da stavite do znanja moberu da niste zainteresovani. Međutim, mober vašu finoću može da protumači kao slabost i onda krene još više da napada, da se nameće, da piše, da zove i slično. Kako sam žena koja je angažovana na projektima rodne ravnopravnosti morala sam da krenem da se borim protiv mobinga. Iako nisam zadovoljna podrškom nadležnih instutcija, postoje prganizacije koje mogu da vam pomognu i da podnesete krivičnu prijavu. Ali zapamtite mobing ćete dokazati samo dok ga prijavite dok ste u radnom odnosu. Posle može biti kasno“, kaže Jelena Radojković.
Mobing i zloupotreba položaja su svakodnevna pojava u Srbiji, a najčešće žrtve su žene, koje trpe psihološko i seksualno zlostavljanje. Statistika je crna, a primera i u društvenim i u privatnim preduzećima sve je više. Trenutno se radi na proveri jednog prijavljenog slučaja mobinga u Gradskoj upravi u Nišu, a prijavljeni su po jedan slučaj u kompanijama “Yura” i “Geox”, kažu u organizaciji Mobing Niš.
„Zlostavljanje ne sme niko da vrši i niko ne sme da ga trpi. To kaže naš zakon i naš Ustav. Svi imamo pravo na rođenje i život. Međutim, to nije tako jer mnogi sebi daju za pravo da zlostavljaju kako ženske tako i muške radnike. Važno je znati da se tužba protiv mobera podnosi dok je žrtva mobinga u radnom odnosu, jer ćete u suprotnom teže rešiti svoj problem. U Jeleninom slučaju, jer je ostala zbog posla postoji mogućnost podnošenja krivične prijave zbog seksualnog uznemiravanja, naročito što ima dokaze. Proces je težak jer se moberi štite partijski“, kaže predstavnica Mobing Niš, Aleksandra Barton, napominjući da organizacija nije ograničena samo na pomoć žrtvama mobinga u Nišu, već da rade i na slučajevima sa teritorije cele Srbije.
Dnevno se ovoj organizaciji prijavi i po tri do četiri lica koja žele da podnesu prijavu protiv mobera, ali onog trenutka kada problem treba javno da se iznese samo se jedna trećina odluči za procesuiranje, ocenjuju pravnici.
“Organizacija se uvek trudi da se problem reši mirnim putem, ali ako ne može sud je neizbežna stavka. Šire se neistine da je zlostavljanje teško dokazati. To nije tačno iako se kolege retko odlučuju da svedoče u konkretnim slučajevima. Mejlovi, sms poruke, razna rešenja i druga određena dokumentacija itekako pomaže u dokazivanju mobinga na poslu. U Nišu beležimo mnogo presuda u korist radnika. Nažalost i kad se dokaže slučaj mobinga na poslu, firma plaća kaznu od 30 hiljada do 400 hiljada dinara, a ne sam mober što je loša strana zakona”, ističe Barton.
Ovo sve može biti mobing:
• Ogovaranje – kada jedna ili više osoba šire informacije o drugoj osobi sa ciljem da joj unište reputaciju i izazovu njen odlazak
• Izvrgavanje ruglu fizičkih i psihičkih karakteristika žrtve
• Izolacija kolege/koleginice – bilo direktna, bilo kao posledica nekog od prethodnih ponašanja
• Zadržavanje bitnih informacija koje su bitne za uspeh radnog mesta
• Administrativne i operativne mere koje koriste nadređeni – žrtva se zatrpava besmislenim dodatnim radnim zadacima zbog kojih ne može da (stigne da) kvalitetno obavi posao za koji je angažovana i plaćena
• Preterana količina posla – koja nadmašuje kapacitete radnika/radnice i samog radnog mesta
• Preterana kritika – koja je pritom i trajna; žrtva počinje da sumnja u svoje sposobnosti i gubi samopouzdanje
• Seksualno uznemiravanje i ucenjivanje
U Srbiji se u uslovima ekonomske krize povećao broj zaposlenih koji se žale na mobing i diskriminaciju. Mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži kletvu, uvredu i kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije posebno naznačen kao kazneno delo. Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismevanje, pretnje, zakidanje na zaradi samo su neki od oblika zlostavljanja.
“Iako su moberi revnosni po plaćanju kazni često se dešava da se žrtvi mobinga to obije o glavu i da po nekom drugom osnovu prestane radni odnos. Trebalo bi poraditi na definisanju onoga što spade u mobbing jer je preširoka i različito se tumači, zbog čega su javne tribune o primenjivanju postojećih zakona, radu institucija i funkcionisanju vladavina prava u Srbiji veoma važe kako bi se žrtve odlučnije borile protiv mobinga”, ističe Maja Kamenov iz Centra za razvoj civilnih resursa.
Nastanku mobinga na radnom mestu doprinose nedovoljno transparentna atmosfera, jaka hijerarhija, neadekvatno ponašanje rukovodstva, nedovoljno razgarničena nadležnost i podela zadataka, potiskivanje svadja i konflikata.
Najčešće žrtve su oni koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti na poslu, mladi tek zaposleni i oni pred penzijom, mirni i povučeni radnici, zaposleni koji se plaše da ne postanu i sami žrtve ili ne izgube posao, radnici koji ćute i trpe, oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove, zaposleni sa nižom stručnom spremom itd.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
