GRADSKO POLJE: Očuvani pločnici stari 17 vekova

GRADSKO POLJE: Očuvani pločnici stari 17 vekova

08:06
2477
0
Niške Vesti
PODELI

Poslednje arheološko istraživanje građevine sa oktogonom na Gradskom polju otkrilo je sloj života iz petog i šestog veka nakon rušenja palate i očuvane masivne, kamene pločnike koji su deo unutrašnjeg dvorišta objekta. Ovo istraživanje je za arheologe više probnog karaktera, pred veliku međunarodnu kampanju koja se pokreće na proleće, najavila je Niškim Vestima, dr Gordana Jeremić iz beogradskog Arheološkog instituta.

Kakvu istoriju krije Gradsko polje kod Tehničkih fakuleteta, znaće se na proleće. Srpski arheolozi u saradnji sa Francuzama, tačnije arheološkom institutom Ozonius iz Bordoa, ponovo će, nakon skoro tri decenije, biti na ovom lokalitetu, najavila je dr Gordana Jeremić.

Građevina sa oktogonom na Gradskom polju, otkrivena je slučajno još 1987. godine, prilikom izvođenja zemljanih radova. U ovom veoma važnom otkriću učestvovao je arheolog niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Toni Čerškov. Arheolozi su tada istraživali objekat u toku dve kampanje koje su trajale pet i po meseci.

“Shvatili smo da je reč o izuzetno reprezentativnom delu kasno antičke građevine. Bogato je dekorisana freskama, mozaičkim podovima, ima arhitektonske dekoracije. Građevina je imala delove zidnog i podnog grejanja”, rekla je Niškim Vestima dr Gordana Jeremić iz beogradskog Arheološkog instituta.GRADSKO POLJE NASLOVNA                     Dr Gordana Jeremić, Arheološki institut Beograd

Međutim, zbog nedostatka novca, sa istraživanjima se stalo, a niški arheolog Toni Čerškov uradio je zaštitu terena u očekivanju boljih vremena.

2010. godine, grupa arheologa iz Berlina je na ovom mestu radila geo- radarska ispitavanja i tom prilikom su otkrivene “neke strukture koje ukazuju na postojanje hipodroma”, kazala je Jeremić. 2012. godine urađena je rekonzervacija lokaliteta.

“Ako na proleće uspemo da ponovimo rezultate i sondiramo prostor, onda bi ovu građevinu sa sigurnošću mogli da vežemo uz palatelijalni kompleks Konstantinovske i post Konstantinovske epohe,” kazala je Jeremić.

Trenutna ispitivanja su više probnog karaktera, pred veliku kampanju koja srpske arheologe, zajedno sa partnerima iz Francuske, očekuje na proleće.

“Iz instituta u Bordou su i sada bili njihovi postdiplomci, dva eksperta, za topografiju centralno balkanskih oblasti i ekspert za mermernu dekoraciju koja se nalazi u otkopanoj građevini,” kazala je Niškim Vestima dr Jeremić.luka

Građevina sa oktogonom je verovatno bila deo palate velikog rimskog imepratora Konstantina, rođenog u Nišu. Tome u prilog svedoči i otkriće novca u malteru, što arheolozi smatraju “retkim nalazom”.

“Zahvaljajući tome, građevina je datovana upravo u tu ranu Konstantinovu fazu, u period 309. do 310. godine, a novac je Maksimina Daje. Da bi dokazali da je ovaj kompleks zaista palata, potrebna su dodatna geofizička istraživanja, što i jeste plan za proleće,” dodala je Jeremić.

Ona kaže da ovu godinu prate dva veoma značajna otkrića: sloj života nakon rušenja palate (period rane Vizantije nakon Hunske provale između 441. i 447. godine) i pločnici od masivnih, kamenih ploča od zelenog kamena škriljca koji su bili deo unutrašnjeg dvorišta građevine .

“Tragovi života iz petog i šestog veka veoma su intenzivni. Ukazuju da su kasnije ovde živeli ljudi daleko skromnije. Bavili su se zanatima, a postoje i neposredni dokazi da su se bavili tekstilom. Pronašli smo držače prediva na razboju, a još 1987. godine Toni Čerškov pronašao je gvozdeni predmet koji je služio za češljanje vune, “ objasnila je.GRADSKO POLJE 1Pronađen je i prolaz na istočnoj strani građevine, koji bi mogao da bude veza sa reprezentativnim odajama u kojima postoje očuvani mozaički podovi.

Arheološka istraživanja koja su u toku biće završena za koji dan. Rade se u saradnji sa niškom Zavodom za zaštitu spomenika kulture uz prisustvoTonija Čerškova koji je još pre skoro tri decenije ukazao na ovaj značajan lokalitet, zatim Balkanološkim institutom SANU i beogradskim Arheološkim institutom. Korukovodilac je, osim dr Gordane Jeremić, i dr Vladimir Petrović iz Balkanološkog instituta SANU koji je i vanredni profesor istorije na Filozofskom fakuletetu u Nišu, pa su u ovim iskopavanjima učestvovali i niški studenti istorije.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *